Prema nedavnom istraživanju Karnegijeve Fondacije za mir, većina evropskih ambasadora u Vašingtonu, smatra da su transatlantski odnosi pod Trampovom administracijom u lošijem stanju nego u bilo kom drugom trenutku novije istorije. Jedno od aktuelnih spornih pitanja su strateški odnosi SAD i EU sa Rusijom i Kinom.
Osnovni razlog spora između transatlantskih partnera svodi se na pitanje održavanja zajedničke bezbednosti, prisutno još mnogo pre Trampove administracije, smatra Džefri Gedmin, saradnik Instituta za strateški dijalog na prestižnom Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
“Američko-evropska razilaženja su strukturalne prirode, i svode se na spor oko nespremnosti Evrope da se brže bezbednosno osamostali od završetka Hladnog rata do danas. Mnogi Amerikanci smatraju da je vreme da Evropljani preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Još jedan faktor sadašnjih razmirica može da se svede na pitanje karaktera i kvaliteta vođstva od strane ključnih ličnosti na obe strane Atlantika. Nevesela trojka: Donald Tramp, Angela Merkel i Boris Džonson, nije naročito kompatibilna i to u trenutku rastuće opasnosti od strane Kine.”
Mnogi eksperti, slično Gedminu, smatraju da nije slučajno što Kina po Evropi gradi puteve i mostove, kao i kupuje njene luke, od kojih već poseduje deset odsto.
Ukoliko Kina uspe da razvije evroazijski lanac snabdevanja i zaštiti ga, neće morati da se meri sa Amerikom u pomorskom domenu. To bi predstavljalo bitan pomak, ne samo u globalnoj trgovini, već u preraspodeli globalne moći, ističe Gedmin.
Američki transatlantski partneri i dalje nisu spremni da preuzmu potreban udeo na planu suzbijanja ni ruskih, ni kineskih strateških ambicija, nastavlja Gedmin.
“Oni jednostavno još uvek nisu sposobni da to postignu, možda tek kroz 10, 15 godina. Amerika je na neki način velika i moćna, ali trenutno ima sopstvene probleme od ekonomije do zdravstva. Mislim da smo takođe podeljeni po glavnim strateškim pitanjima, što ugrožava našu zajedničku moć.”
Bendžamin Hodžis, visoki saradnik Centra za analizu evropske politike, ističe da je stiglo vreme da Nemačka, jedna od vodećih trgovinskih sila u svetu prilagodi svoje ekonomske interese novoj geostrateškoj realnosti. Po njemu, bezbednosni izazov Evropi su i daleka Kina i Rusija koja je sve agresivnija.
“Sa približavanjem kraja mandata kancelarke Angele Merkel, mislim da bi Nemačka javnost morala da obavi ozbiljnu samoanalizu o tome kako vidi svoju dalju ulogu u svetu. Verujem da je trovanje disidenta Aleksandra Navalnog mnogim Nemcima otvorilo oči o Rusiji. To se odnosi i na Kinu.“
Iako ne vidi nikakvu evropsku ulogu na Pacifiku, Hodžis smatra logičnim da Evropljani kao deo NATO-a rasterete SAD na zadatku suzbijanja ruske pretnje.
„Americi je potreban snažan evropski stub koji može da očuva stabilnost i bezbednost Evrope i odvraća Kremlj bez veće američke pomoći, jer ako završimo (SAD) u sukobu sa Kinom - većina vazduhoplovnih, pomorskih, obaveštajnih i specijalnih snaga SAD biće usredsređena na indo-pacifički region. Naši evropski saveznici moraće da preuzmu teret u Evropi.”
U međuvremenu, sam generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg nedavno je podsetio na “potrebu globalnog pristupa Alijanse.”
“Ako ste na visokom položaju u NATO-u, sigurno smatrate Evropu svojim glavnim strateškim terenom, ali propuštanje činjenice da glavna pretnja u svetu stiže iz Kine, mislim da bi vrlo brzo preraslo u rizik da postanete irelevantni,” smatra Gedmin.
NATO, inače, okuplja 30 saveznika sa obe strane Atlantika, skoro milijardu ljudi, polovinu svetske vojne i ekonomske moći I široku mrežu globalnih partnera.
Dosadašnji uspeh Severnoatlantske aljanse, najvećeg odbrambenog saveza na svetu, podstakao je ovih dana predlog za stvaranje slične odbrambene organizacije za Pacifik.
“Vašington ima za cilj da formalizuje svoje bliže indo-pacifičke odbrambene odnose sa Indijom, Japanom i Australijom - takođe poznatim kao „četvorka“ – u organizaciji nalik na Severnoatlantski savez (NATO),” ističe američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Robert O'Brajen.