Linkovi

Eksperti: Sve veće napetosti između Amerike i Kine, novi Hladni rat na pomolu


Američki predsednik Donald Tramp prilikom susreta sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom na samitu G20 u Osaki, u Japanu, 29. juna, 2019. Foto:Rojters/Kevin Lamark

Kineski lider Ši Đinping "očigledno je slepi sledbenik bankrotirane totalitarne ideologije", izjavio je držvni sekretar Majk Pompeo u najnovijem govoru u Predsedničkoj biblioteci i muzeju Ričarda Niksona u Jorba Lindi, u Kaliforniji.

Pompeo je posvetio ove godine niz govora Kini, ističući ono što smatra kršenjem međunarodnih normi od strane Pekinga, uključujući najnoviju eskalaciju trgovinskih tenzija, sporove u vezi sa tretmanom Ujgura, muslimanske manjine u pokrajini Šindjijang, budućnost Hong Konga, kao i postupke Kine u vezi sa koronavirusom.

Govor šefa američke diplomatije u Kaliforniji, nazvan „Komunistička Kina i budućnost slobodnog sveta“, usledio je na kraju niza nedavnih obraćanja visokih američkih zvaničnika sa istim fokusom na izazov od strane Kina.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O Brajen, direktor FBI-ja Kristofer Rej i sekretar za pravosuđe Vilijam Bar ukazali su na negativne aspekte kineske politike, posebno špijunažu i krađu intelektualne svojine na američkom tlu.

Oko 10.000 FBI istraga o kineskoj špijunaži je u toku, dok se svakih na deset sati pokreće nova. Američke kompanije su, pri tom, upozorene da krše zakon u poslovanju, jer igraju ulogu zastupnika kineskih interesa na tlu SAD.

“U globalizovanom svetu, američke korporacije i univerziteti mogu da veruju da su globalne, a ne američke institucije. Međutim, trebalo bi da imaju u vidu da su uspele, pre svega zahvaljujuči američkom sistemu slobodnog preduzetništva, vladavini zakona i bezbednosti koju im američka ekonomska, tehnološka i vojna moć pruža,” podsetio je Bar.

Kina će uzvratiti sopstvenim arsenalom, predviđaju mnogi eksperti, među njima i dugogodišnji stručnjak za Kinu, Dejvid Lempton.

“Pokušaće da mobilišu svoje prijatelje širom sveta, kao i zemlje koje traže srednji put između Sjedinjenih Država i Kine. Koristiće, takođe, svoje ekonomske i trgovinske odnose u svetu za kontra-pritisak. Isto će učiniti u ključnim američkim ekonomskim sektorima, naročito u poljoprivedi, koja izvozi u Kinu. Nastaviće da zatvaraju američke konzulate u Kini, kao i druge vredne američke objekate", kaže Lempton.

Kina će uzvratiti sopstvenim arsenalom: Dejvid Lempton
Kina će uzvratiti sopstvenim arsenalom: Dejvid Lempton

Lempton, inače direktor Centra za kineske studije na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da Peking neće “koristiti samo jedan instrument.”

“Mislim da će vrlo hladnokrvno sračunati šta im je u interesu, i koji alat može naneti najviše bola američkoj strani", smatra on.

Ironijom slučaja jednu od glavnih kineskih poluga za pritisak predstavjaju sami američki mega-kapitalisti koji posluju sa Kinom, ukazuje šef vašingtonskog Instituta za Ekonomsku strategiju, Klajd Prestovic.

Tim Kuk, prva ličnost Epla je vrlo moćan akter u Vašingtonu. Sva su mu vrata otvorena sve do Bele kuće i Kongresa. Međutim, Tim u Kini nema nikakav uticaj. U stvari, brojne velike kompanije u svetu, koje posluje sa Kinom, u izvesnom smislu pretvorene su u kineske taoce. Vidimo kako se Mercedes Benc izvinio što je slučajno upotrebio ime Dalaj Lame u reklami, koja uopšte nije viđena u Kini. Isto tako, vazdušne kompanije, nigde ne publikuju tajvansku prestonicu Tajpej, kao svoju destinaciju, mada održavaju redovne linije širom Tajvana", podvlači Prestovic.

Jednu od glavnih kineskih poluga za pritisak predstavljaju sami američki mega-kapitalisti: Klajd Prestovic
Jednu od glavnih kineskih poluga za pritisak predstavljaju sami američki mega-kapitalisti: Klajd Prestovic

Nedavna istraživanja Instituta Huver na Univerzitu Stanford, pokazuju da i u američkim akademskim redovima sve više vlada samocenzura, dodaje Prestovic.

"Glavni razlog su vize potrebne za odlazak u Kinu - autocenzura je postala uobičajena pojava", ukazuje Prestovic.

Nakon početnog ekonomskog otvaranja prema Kini, započetog na osnovu susreta Ričarda Niksona i Ču Enlaja 1972, postepeno se došlo do ideje o udruživanju američkih i kineskih zvaničnih struktura, kaže Lempton.

“Imali smo teoriju o uspostavljanju što više birokratskih veza između ekvivalentnih birokratskih struktura u Kini i Americi. Dakle, ideja je bila da američka agencija za ekološka pitanja (EPA) uspostavi odnose sa kineskom EPA ili da američki sekretarijat za finansije uspostavi odnose i dijalog sa kineskim ministarstvom finansija", podseća Lempton.

Potonje administracije sledile su tu filozofiju - ukazuje taj stručnjak.

"Sledeći tu filozofiju, administracija Džimija Kartera je 1978, a posle njega još više administracija Bila Klintona, pokrenule su i pojačale uzajamno povezivanje američkih i kineskih birokratskih službi - od diplomatije, bezbednosti do obrazovanja. Sve pod parolom “konstruktivnog angažmana", kaže Dejvid Lempton.

Sa administracijom Donalda Trampa i sve većim kineskim uticajem na američkom unutrašnjem planu nastupila je promena, nastavlja Lempton.

“Trampova administracija je zadužila svaku od sastavnih delova ukupnog birokratskog aparata da izgura Kinu. I zato mislim da je ono što stvarno vidimo preokret celokupne filozofije angažovanja sa Kinom, suprotno od onog što bih nazvao konstruktivnim angažmanom", ukazuje Lempton.

Na pitanje kako i kuda dalje, dvojica američkih eksperata slično odgovaraju: utakmica koja sledi između dve supersile biće usredsređena na sektor ključne transformativne tehnologije, kao što su kvantna i tehnologija 5G, kao i dalji razvoj veštačke inteligencije.

Obojica ne sumnjaju da u toj trci američka strana pobeđuje, naročito u novim promenjenim uslovima u kojima Kina više ne može putem krađe intelektualne svojine i ucene da stiče prednost u sektoru u kojem je Amerika uvek bila superiorna.

Državni sekretar Majk Pompeo u tom istom cilju okuplja brojne američke saveznike s druge strane Atlantika, ali i u susedstvu Kine. On ne krije da postojeća američko-kineska konfrontacija ima odlike Hladnog rata 2.0.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG