Linkovi

Izveštaj Reportera bez granica: U Srbiji novinari skoro svakodnevno na meti vlasti


Indeks slobode medija za 2021. pokazuje da su u 73 odsto zemalja novinari onemogućeni da rade

Prema novom Indeksu slobode medija Reportera bez granica (RSF), Srbija je na 93. mestu od 180 zemalja, na istoj poziciji kao i prošle godine. U obrazloženju ovog rejtinga se navodi da su u Srbiji novinari i dalje svakodnevno na meti vlasti i provladinih medija, podseća se na hapšenje novinarke Ane Lalić, ali i konstatuje napredak, jer je izrečena osuđujuća presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Crna Gora je napredovala za jedno mesto u odnosu na 2020, ali RSF konstatuju da i u toj zemlji vlasti ne rade na rasvetljavanju napada na novinare, kao i da ne sprovode najavljene reforme u oblasti medija.

U novom izveštaju objavljenom u utorak ujutru, Reporteri bez granica navode da je novinarstvo, koje je "najbolja vakcina protiv dezinformacija", kompletno ili delimično blokirano u čak 73 odsto zemalja koje rangiraju, a da je pandemija doprinela pogoršanju slobode medija širom sveta.

Izveštaj pokazuje i da jača "zlostavljanje" novinara u EU i na Balkanu, odnosno da su brojniji napadi i hapšenja posebno u Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj.

Novinari u Srbiji i dalje na meti vlasti

Reporteri bez granica navode da su "politička obećanja od prethodnih godina ostala neispunjena, da je Srbija i dalje zemlja slabih institucija u kojoj provladini mediji šire lažne vesti, gde su novinari i dalje skoro svakodnevno na meti napada vladajuće elite i provladinih medija".

RSF podsećaju da je u aprilu 2020. uhapšena novinarka portala Nova.rs Ana Lalić zbog drakonskih propisa koji su tada doneseni zbog pandemije, a ubrzo potom i ukinuti.

U izveštaju se navodi da je Apelacioni sud 2020. vratio na ponovno suđenje slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali se i konstatuje da je početkom 2021. zabeležen "značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti napada na novinare" kada su izrečene presude nalogodavcu i počiniocima paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Dojčinović: Ne deluje da je predsednik bio baš skroz iskren
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:45 0:00

Navodi se i da su novinari bili žrtve nasilja na protestima u julu 2020, te da neki napadači i dalje nisu otkriveni.

"Nezavisni mediji, mnogi od njih lokalni, i dalje pokrivaju opasne teme poput korupcije i organizovanog kriminala, bez obzira na to što su oslabljeni pandemijom i što su im uskraćena sredstva iz budžeta, data provladinim medijima", zaključuje se u delu izveštaja RSF o Srbiji.

Crna Gora napredovala, ali...

Reporteri bez granica su Crnu Goru ove godine pomerili za jedno mesto naviše na listi, pa je sada na 104. poziciji. Ipak, u izveštaju se navodi da vlasti i dalje nastavljaju sa maltretiranjem medija i profesionalnih novinara, kao i da napadi ostaju nekažnjeni.

Podseća se da je dvoje ljudi uhapšeno zbog planiranja napada na novinarku Oliveru Lakić 2018, ali da slučaj i dalje nije rešen. RSF navode i da je novinar Jovo Martinović osuđen uprkos nedostatku dokaza za trgovinu drogom. Nekoliko novinara je uhapšeno tokom 2020. zbog navodnog širenja lažnih vesti, ali su oslobođeni.

RSF u ovogodišnjem izveštaju pišu da crnogorski javni servis RTCG, koji i dalje kontroliše DPS uprkos izbornom porazu, ne izveštava izbalansirano.

Nova vlada u Crnoj Gori je kao prioritet navela jačanje slobode medija i poboljšanje uslova rada za novinare i najavila izmene medijskih zakona iz 2019, ali se ništa od toga nije desilo, zaključuju Reporteri bez granica.

U regionu, Kosovo je na 78. mestu, BiH na 58, Severna Makedonija na 90. mestu, Albanija na 83.

"Novinarstvo je vakcina protiv dezinformacija"

Ovogodišnji Indeks slobode medija pokazuje da su građanima sve manje dostupne informacije, i da su novinari sve više onemogućeni da izveštavaju o događajima. Od 2013, od kada se meri ovaj indeks, ove godine je najmanje zemalja u grupi onih u kojima su uslovi za rad novinara ocenjeni kao "dobri".

Podaci pokazuju i drastično smanjenje poverenja javnosti u novinare, pa 59 odsto ispitanika u 28 zemalja kaže da novinari namerno obmanjuju javnost.

Na vrhu liste ovogodišnjeg Indeksa slobode medija je Norveška, slede Finska i Švedska.

SAD su na 44. mestu, u grupi zemalja u kojima je situacija ocenjena kao "dobra", uprkos tome što je u poslednjoj godini mandata Donalda Trampa zabeležen rekordan broj napada na novinare (oko 400) i oko 130 hapšenja.

Rusija, Brazil, Indija su u grupi zemalja u kojima je situacija ocenjena kao "teška", dok je Kina zbog cenzure i propagande na 177. mestu, odnosno u grupi zemalja u kojima je situacija ocenjena kao "veoma ozbiljna". Uz Kinu su i Turkmenistan, Saudijska Arabija, Severna Koreja.

Šta sve danas ugrožava slobodu medija?

Pandemija koronavirusa pogoršala je slobodu medija širom sveta, jer vladama dozvoljava da uvode propise koje u normalnim okolostima ne bi mogle i da novinarima uskraćuju pristup informacijama na terenu, pa su javnosti često dostupni samo oni podaci o pandemiji koje daje država, upozorio je direktor RSF Kristof Deloar na onlajn debati „Novinarstvo, vakcina protiv dezinformacija, često u blokadi“.

Međutim, slobode medija ugrožavaju i drugi savremeni faktori.

Profesor na kalifornijskom Univerzitetu Stenford, politikolog i pisac Frensis Fukujama, rekao je da je svet u „demokratskoj recesiji koja preti da pređe u demokratsku depresiju, na šta ukazuju brojni izveštaji nevladinih organizacija o stanju demokratije“.

Autoritarne vlasti su jedna pretnja slobodi medija, a druga je koncentracija kapitala u medijima. Mnoge medijske kuće poseduju oligarsi, kontrolišu novine i televizije kako bi unapredili svoje političke karijere i uskratili glas drugima“.

Fukujama upozorava da su drugi važan faktor koji preti slobodi medija velike digitalne platforme poput Gugla, Tvitera i Fejsbuka.

Veoma su moćne i preko njih se odvija većina naše komunikacije. Njihovi biznis modeli su podstakli loše trendove, jer žive od broja klikova, pa promovišu lažne vesti, teorije zavere, necivilizovanu komunikaciju. Zato što gledaju svoj interes, pojačali su polarizaciju, posebno u SAD. Podrivaju poverenje u vlasti - posebno u pandemiji i po pitanju vakcina - i generalno, vode ka novoj vrsti populizma koja je pretnja demokratiji“, upozorava američki politikolog.

„Novinari u Belorusiji uvek spremni za hapšenje“

Svetlana Tihanovskaja, liderka opozicije u Belorusiji, koja je trenutno u egzilu u Litvaniji, ispričala je da beloruske vlasti primenjuju klasične modele represije nad novinarima - hapšenje, prebijanje, uskraćivanje informacija, cenzuru, blokadu interneta.

Belorusija je, prema novom Indeksu slobode medija, pala za pet mesta u odnosu na 2020. i sada je 158. od 180 zemalja, a u opisu stoji da je „najopasnija zemlja u Evropi za novinare“.

„U Belorusiji je prošle godine uhapšeno 97 novinara, 11 je trenutno u zatvoru, 50 internet sajtova je blokirano. Biti novinar u Belorusiji znači da sa sobom uvek nosite torbu sa osnovnim stvarima - pastom, četkicom za zube - za slučaj da budete uhapšeni samo zato što radite svoj posao“.

Tihanovskaja je podsetila da je njen suprug, beloruski bloger Sergej Tihanovski, u zatvoru već 11 meseci.

Putovao je po zemlji i razgovarao sa ljudima, kako žive, kolike su im plate, šta misle o diktatorima u našoj zemlji. U zatvoru je samo zato što je radio svoj posao“.

Liderka beloruske opozicije je upozorila da međunarodna zajednica ne sme da ispušta dešavanja u Minsku iz vida i da "treba da bude glasna" kada je reč o gušenju slobode medija.

XS
SM
MD
LG