Nedavnim rebalansom budžeta vlada Srbije uspela je da iznenadi čak i ekonomsku javnost u zemlji, a glavni razlog je svakako u povećanju budžetskog deficita i dodatnom zaduživanju kojim će javni dug porasti do 30 milijardi evra. Originalnim predlogom budžeta iz decembra bilo je planirano zaduženje od oko milijardu i po evra, a rebalansom u aprilu zaduženje je povećano više nego duplo - na tri i po milijarde.
Kako kažu ekonomisti - deo tih mera je opravdan, ali sa druge strane vlast kao da pokušava da se umili svim građanima, svim penzionerima ili svim privrednim akterima neselektivnim deljenjem novca, kaže novinar Novog Magazina Mijat Lakićević:
“Ne treba zaboraviti - sve to što će država sad da se zaduži da bi podelila pare nama, odnosno građanima i privredi, zapravo to ćemo mi morati da vratimo. Prosto, tu se više ne biraju sredstva da bi se kupili glasovi”.
Glavni ekomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević izbegava da daje političke ocene, ali ističe da je Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa budžeta ukazao na to da bi vlada trebalo da objasni zašto ovim rebalansom dolazi do velikog povećanja rashoda u nabavci naoružanja. Srbija je i pre ovog rebalansa dva do tri puta puta više izdvajala za vojsku od zemalja Centralne i Istočne Evrope, kaže Brčerević:
“Sad imamo malte ne dupliranje izdvajanja za naoružavanje vojske, tako da smo mi sa nekih 0,6-0,7 posto BDP-a koji su bili planirani originalnim budžetom, koji su već veoma veliki, sada ihahaj preko 1 posto, blizu 1,5 posto BDP-a za te namene i to je nešto za šta nije lako naći objašnjenje. Prvo, zašto se to nije znalo pre dva meseca, šta se to desilo u međuvremenu da se ta izdvajanja povećaju. I drugo, da li je u ovoj krizi zaista to bio prioritet.”
Zaduživanje od 300 miliona evra za vojsku je još jedan dokaz neracionalnog ponašanja vlasti i pitanje je, po mišljenju Lakićevića, da li je Vojsci Srbije, kakva je sada, potrebno to naoružanje. Ima čak rezona da se kreše vojni budžet, kaže sagovornik Glasa Amerike i dodaje:
“Ja prosto nekad imam utisak da i ta kupovina oružja zapravo nije izazvana domaćim potrebama i potrebama vojske, nego nekim dilovima koji se sklapaju na spoljnopolitičkom planu. Dakle to je bismo mi zadovoljile neke Ruse ili Beloruse ili ne znam već koga. I onda su tu naravno i naše firme koje će u to da se ugrade.”
Po mišljenju Lakićevića u budžetu je sporan i predlog o povećanja plata u javnom sektoru, a za Brčerevića veliko je pitanje zašto je Srbija svim građanima delila iste sume takozvanog helikopter novca - prvo po 100 evra prošle godine, a sada 30 plus 30 evra:
“Amerika najbogatijim ne daje novac. Amerika više daje onima koji su siromašniji, koji imaju više izdržavanih lica. Mi dajemo jednako i bogatim i siromašnim i to je rasipanje sredstava na jednu vrlo kontroverznu politiku.”
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je i u prvom talasu pomoći prošle godine davala svim građanima iste svote novca, dok je u slučaju pomoći privredi bilo zemalja koje su tada, slično Srbiji, neselektivno deleli novac privrednicima.
Sada to niko nije uradio, a u Srbiji nema opravdanja da se pomažu i oni sektori koji u vreme pandemije zarađuju više nego pre, ističe Danko Brčerević i kao primer navodi dostavne službe ili apoteke:
“Evo sad je april 2021. godine, dostupni su finansijski podaci preduzeća za prošlu godinu i vi možete tačno da vidite kome je promet pao, kome promet nije pao. I onda vrlo jednostavno da novac usmeravate tamo gde treba, a ne da dajete tamo gde zaista nema potrebe, da se svi zadužujemo i da dajemo novac onima kojima nije neophodan.”
Kako smatra Mijat Lakićević, zaduživanje zemlje ima i jedan dodatni efekat, jer će se pokazati da i to podiže rast bruto domaćeg proizvoda, ma koliko to, po njegovim rečima bilo neracionalno i skupo:
“Od toga rasta građani neće imati ništa. Imaće samo štetu jer je to samo dug. To nije pravi rast. To nije rast industrije.To je rast BDP, jedne knjigovodstvene kategorije, na osnovu duga. To vodi zemlju u katastrofu, a ne u oporavak i razvoj.”
U zaključku Fiskalnog saveta, po rečima Brčevića, se ističe da se deo zaduživanja može opravdati – kao za pomoć zdravstvu, za infrastrukturu ili za ekologiju, ali i da je vlada mogla da bude racionalnija i da je sa manjim zaduživanjem i većom racionalizacijom mogla da postigne isti efekat kao sa zaduživanjem od 3,5 milijardi evra:
"Bilo je opravdanja za neko povećanje deficita, bilo opravdanja i za neko manje zaduživanje, ali je bar polovina ovih sredstava novih – od 1,5 do 3,5 milijardi evra deficita, najmanje polovina je mogla da se uštedi, odnosno da se ne potroši. I samim tim bi smo imali zdravije javne finansije da smo bili selektivniji i racionalniji.”
Ovim rebalansom budžeta nivo javnog duga je stigao do 60 odsto BDP-a, i kako upozoravaju ekonomisti, to je za zemlju kakva je Srbija dovoljno da se upale crvene lampice.
