Linkovi

Vučić traži konkretnu političku podršku od Moskve


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin

Druga po redu poseta ove godine predsednika Srbije Aleksandara Vučića Moskvi protiče u znaku mnogobrojnih problema na Balkanu, a prvenstveni razlog zbog kojeg je srpski predsednik otputovao u Rusiju je, kako sam kaže, zahtev za “konkretnu političku podršku za Srbiju”.

“Činjenica jeste da se predsednik Vučić do sada nešto češće susretao sa predstavnicima zvanične Moskve, nego što je to bila praksa ranijih godina. Isto tako, jasno je da ovakav tempo i broj susreta nije zabeležen kao neka vrsta paralele i sa drugim svetskim liderima, iako je naša diplomatija bila izuzetno aktivna posednjih godina”, objašnjava Vlade Radulović, vojno-politički analitičar.

Razgovor sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom zakazan je za sutra, a teme su mnogobrojne. Od političke stabilnosti regiona, do ekonomske i vojno bezbednosne saradnje, no ostaje da se vidi šta u ovom slučaju znači konkretna politička podrška Srbiji, s obzirom da je saradnja dve zemlje na visokom i učestalom nivou.

“Neosporno je da će Kosovsko pitanje zauzimati izuzetno važno mesto tokom susreta, kao i bezbednost regiona u celini. Sa druge strane, svakako je izvesno da će se razgovarati i o vojno-tehničkoj saradnji, odnosno o nastavku saradnje u oblasti naoružanja, jer je činjenica da se i dalje prolongira dolazak davno najavljenih tenkova i oklopnih vozila. Uz to, treba dodati i nedavno aktuelizovanu priču o nabavci helikoptera za naše ratno vazduhoplovstvo”, kaže Radulović.

O BiH, RS i regionu

Što se tiče regiona, osim Kosova i neuspelog referenduma u Makedoniji, tema svakako mogu da budu i izbori u Bosni i Republika Srpska.

“Srbija je često podizvođač radova za Rusiju u ovom delu regiona. Posete su brižljivo isplanirane i tempirane. Pogledajte samo posetu predsednika entiteta Republika Srpska Milorada Dodika Vladimiru Putinu i susret u Sočiju. Samo sedam dana pre Opštih izbora u BiH. Diplomatski status Dodika je šef neke regije. Zapad, tu pre svega mislima na SAD i EU, svojim nečinjenjem region prepuštaju u zagrljaj Rusije ali i nekih drugih država”, kaže Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Vučić je u svojim najavama iz Moskve govorio i o ekonomskoj saradnji sa Rusijom, iako zemlje Evropske unije i dalje drže primarnu poziciju što se tiče finasiranja u Srbiji.

“Kada je u pitanju ekonomska saradnja Srbija ne može bez Zapada. Rusija zbog Krima se polako distancira do Kosovskog pitanja. Najradije bi da je Kosovo priznato kao nezavisna država da može time opravdati aneksiju Krima. Rusija Srbiji dostavlja stare avione i vojnu opremu koja je vrlo skupa za održavanje”, rekao je Bećirović.

Direktor IFIMES-a vidi celu situaciju kao “stvaranje dodatne smutnje u regionu, sa ciljem destabilizacije i jasnim naznakama da postoji neko ko to sve može ipak rešiti i stabilizovati -Srbija i Rusija”.

A pitanje koje je uvek prisutno, a to je status humanitarnog centra u Nišu, za koji mnogi analitičari misle da će možda biti upotrebljen kao adut u razmeni sa Moskvom za veću podršku.

“Ostaje jedino nedoumica da li će se sa ruske strane ponovo pokrenuti pitanje statusa pripadnika rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, jer je to pitanje nekako vrlo često pratilo sastanke i razgovore na relaciji Moskva-Beograd”, kaže za Glas Amerike Vlade Radulović.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG