Linkovi

Da li raste uticaj Moskve u Srbiji?


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, desno, sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom u Beogradu, Srbija, 21. februara 2018.

Nedelja za nama u Srbiji je obeležena posetom šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova - tokom dva dana on se sastao sa najvišim srpskim zvaničnicima i predstavnicima crkve, a sam Lavrov je boravak u Beogradu opisao kao dosta emotivan. U razgovoru sa dopisnicom agencije Beta iz Moskve Zoranom Bojić Sisojev i Milanom Jovanovićem iz Foruma za bezbednost i demokratiju, Glas Amerike je analizirao posetu Lavrova Srbiji.

Dvodnevnu posetu Srbiji ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov započeo je razgovorom sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Bilo je dosta primetno da se, za razliku od Ivice Dačića, Vučić držao prilično rezervisano - on se zahvalio Rusiji, govorio je prijateljstvu, ekonomskoj i energetskoj saradnji, ali je pred kamerama dao vrlo malo političkih ocena:

"To je bila rečenica da Srbija neće učiniti protiv interesa Rusije, da se nada da će EU to razumeti. A ukoliko ne razume, da je Srbija nezavisna i samostalna država. To je jedan novi momenat koji sam ja primetio u njegovoj izjavi, ali je potpuno razumljiv i mislim da je njom na određen način zaustavio jednu dimenziju unutrašnjih pritisaka", ocenjuje Milan Jovanović.

"Koliko znam, predsedniku Vučiću uskoro dolaze u posetu i neki drugi zvaničnici iz nekih zapadnih zemalja, pa je morao da vodi računa o tome. Ali pretpostavljam da u njegovim razgovorima u četiri oka je bio mnogo slobodniji nego što je bio pred kamerama", ističe Zorana Bojić Sisojev.

Dopisnica Bete iz Moskve posetu Lavrova pre svega stavlja u kontekst predstojećih izbora - sledeće nedelje održavaju se beogradski izbori, dok 18. marta Rusi biraju predsednika. Ivici Dačiću i SPS-u orden koji je dobio od Putina dobro će doći pred izbore, dok poseta Lavrova Sloveniji i Srbiji treba da pokaže ruskim biračima da spoljna politika koju vodi Putin nije pogrešna:

"Nema prijatelja u Evropi, nema prijatelja na Zapadu uopšte, ili su oni vrlo retki. Ova poseta Sloveniji i poseta Srbiji treba da pokaže da nije tačno da je ceo Zapad protiv Rusije i da Rusija vodi neku pogrešnu spoljnu politiku. Evo, ima zemalja na tom Zapadu, u toj Evropi, kao što su Slovenija i Srbija, koje i te kako cene odnose sa Rusijom."

Šefovi diplomatija Rusije i Srbije
Šefovi diplomatija Rusije i Srbije

U svojim izjavama u Beogradu, Lavrov je dosta insistirao na stavu da Brisel i Vašington pritiskaju zemlje regiona da se opredele između Zapada i Rusije, pri čemu, po tvrdnjama šefa ruske diplomatije, Moskva ne vrši pritisak i ne meša se u politiku koju vodi Beograd. Sagovornici Glasa Amerike ne slažu se ovim ocenama, pogotovu da Rusija ne utiče na politiku Srbije:

"Ako je već Amerika priznala uticaj meke ruske moći u samoj Americi, u 2016. godini, što je bio neki vrhunac, onda možemo samo da zamislimo kako to izgleda u ovim ideološki trusnim područjima kakav je Zapadni Balkan. Pa i Srbija, naravno", smatra Jovanović.

"Ja znam da je na nekim internim sastancima u Rusiji Ministarstva spoljnih poslova, raznih resora i službi bilo reči o tome. Bilo je postavljeno pitanje na koji način Rusija može da poveća svoj uticaj u Srbiji. Kroz državne firme, koliko one mogu da pomognu, koliko mogu da pomognu nevladine organizacije. To se sve analiziralo i vrlo se velika pažnja tome posvećuje", ističe Zorana Bojić Sisojev.

Zagovornici evropskog puta Srbije bili su zadovoljni porukom Sergeja Lavrova sa evrointegracije ne smetaju strateškom prijateljstvu i partnerstvu Srbije i Rusije. Ipak, javnost u Srbiji se seća izjava pojedinih ruskih zvaničnika koji su osporavali srpski put u EU, a Zorana Bojić Sisojev upozorava na slične glasove koji se čuju i u Moskvi:

"To uvek možete da čujete od svih ruskih visokih zvaničnika. Da li je to Putin, da li je to Lavrov. Ali ako poslušate analitičare koji su vrlo bliski Kremlju, ako čujete poslanike koji članovi vladajuće Jedinstvene Rusije, predsednike komiteta i komisija ruske Državne dume, oni će reći - nema Srbija šta da traži u EU. Nama to ne treba. I ja mislim da više treba obratiti pažnje na ovu nižu liniju političara i na tu, uslovno rečeno meku snagu, koja je protiv ulaska Srbije u EU."

Nakon posete Lavrova Beogradu još su mnoga pitanja pokrenuta, a pre svega poređenje Srbije sa Ukrajinom, kao i poruka da je Rusija spremna da se uključi u dijalog Beograda i Priština ukoliko je Srbija pozove. S obzirom na evropsku agendu Srbije u 2018-toj godini - odgovori na neka od ovih pitanja vrlo brzo će stići.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG