Linkovi

Analitičari: Rusija ne bi volela da Srbija uđe u EU

  • Rade Ranković

Srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegov ruski kolega Vladimir Putin, Kremlj 19. decembar 2017.

Spoljnopolitička klackalica Beograda se nastavlja, a još jedna poseta Aleksandra Vučića Rusiji donela je stara pitanja - o humanitarnom centru u Nišu, o gasu, o avionima, o saradnji dve zemlje. Glas Amerike je o tome razgovarao sa dugogodišnjom dopisnicom Bete iz Moskve Zoranom Bojić i spoljnopolitičkim analitičarem Boškom Jakšićem.

Po mnogo čemu nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi razlikovala od svih dotadašnjih - prvi put je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom razgovarao dva i po sata, prvi put je dočekan sa takvom pažnjom u Kremlju. I prvi put dva predsednika nisu pominjali problem humanitarnog centra u Nišu, niti su ih novinari pitali o tome.

"Nije bilo šanse da se postavi pitanje o humanitarnom centru u Nišu. Dva predsednika su izašla sa spremljenim govorima, ja znam kako to izgleda. Ti govori su unapred pripremljeni jer su dogovorene teme. Već je sve usaglašeno. Njihovi razgovori u četiri oka koji se vode, pretpostavljam o humanitarnom centru u Nišu, oni sigurno neće biti izloženi novinarima", kaže Zorana Bojić.

Kao višegodišnja dopisnica agencije Beta iz Moskve, Bojić dodaje da je humanitarni centar u Nišu svakako bio tema razgovora Putina i Vučića u četiri oka.

"Naravno da je bila tema. Zato što znam da je Lavrov više puta u nekim neformalnim razgovorima sa novinarima govorio o tome da je to jako važna i principijelna stvar za Rusiju da Niš dobije diplomatski status", ističe Bojić.

"Vučić je sve vreme govorio da je to za njega jako teško pitanje. I ponavljao je - Nije mi lako. Očigledno je da su i ovoga puta Rusi očekivali da se reši to pitanje zaposlenih u Nišu. Nije rešeno, iz čega može samo da se izvuče zaključak da je Vučić odoleo pritiscima Moskve. Pitanje je sada kako ćete to da tumačite. Pošto je Beograd jako retko spreman da kaže da postoje pritisci iz Moskve, onda se to ovde više naziva eufemistički kao 'razumevanje Moskve za pritiske kojima je Srbija izložena sa Zapada oko centra u Nišu'", objašnjava spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

Sagovornici Glasa Amerike susretu Putin-Vučić daju još jednu, predizbornu dimenziju, s obzirom da se izbori za predsednika održava u martu iduće godine, i moglo bi vrlo lako da se poklope sa izborima za Beograd. Ne treba zaboraviti ni da je prilikom prethodnog susreta Putin poželeo Vučiću sreću na izborima, na šta je, istom merom sada uzvratio srpki predsednik.

"Putin može da kaže - evo ja pokazujem ruskom biračkom telu da mi imamo jednu zemlju koja nam je prijatelj, saveznik. I to zemlju koja aspirira ka Evropskoj uniji. Dakle, imaćemo neko svoje, pravoslavno, slovensko uporište sutra u toj EU. A što se tiče Vučića, on je svoje ime stavio na predizbornu listu i Beograda. I on uvek treba birače, bilo u Srbiji, bilo u Beogradu, da fascinira svojim državničkim koridorima, koji ga odvode sve do Kremlja ili Brisela", priča Jakšić.

Uz gasne sporazume, kojima je Rusija izašla u susret Srbiji, uz nastavak vojne saradnje i najavu nabavke i helikoptera, uz sve jače prisustvo Rusije u srpskim medijima, mnogi sada dovode u pitanje poruku Kremlja da nema ništa protiv evropskog puta Srbije.

"Mnogo puta smo čuli zvanične izjave tog tipa da Rusija naravno da nema ništa protiv ulaska Srbije u EU. To je jedan zvaničan stav. Ali kad pogledate sve druge, one meke sile koje su i te kako pod upravom ruskog rukovodstva, vidimo da upravo Rusija baš i ne bi volela da Srbija postane članica EU. A pošto Rusija smatra da onaj ko je član EU vrlo lako postane članica NATO, tako da mislim da Rusija upravo radi suprotno. Da pravi težište na Srbiji, da Srbija baš ne uđe u EU, kako ne bi dozvolila da se napravi jedan krug NATO zemalja na Balkanu", smatra Zorana Bojić.

Slučajno ili ne, tek mnogi su primetili da se istog dana kada je predsednik Srbije otputovao u Moskvu, premijerka Ana Brnabić sastala sa evropskom komesarkom Federikom Mogerini. Izbalansirana spoljna politika, kako srpski zvaničnici definišu ono što na zapadu zovu sedenje na dve stolice, još ima prolaz, ali ako se ostvare očekivanja o tome šta Srbiju i njenog predsednika čeka u 2018. godini, biće sve teže ostati na sadašnjim pozicijama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG