Ministar spoljnih poslova Kine, koja je pružila snažnu političku podršku Rusiji u njenoj invaziji na Ukrajinu, rekao je u utorak da njegova zemlja želi da igra ulogu u okončanju sukoba.
Ćin Gang je rekao učesnicima na bezbednosnoj konferenciji u Pekingu da je Kina zabrinuta da bi gotovo jednogodišnji rat mogao dalje da eskalira i "izmakne kontroli".
Kina će nastaviti da podstiče mirovne pregovore i pruža "kinesku mudrost" za postizanje političkog rešenja, rekao je on.
"Istovremeno, apelujemo na relevantne zemlje da odmah prestanu da dolivaju ulje na vatru, prestanu da prebacuju krivicu na Kinu i prestanu da raspiruju diskurs Ukrajine danas, a Tajvana sutra", rekao je Ćin, očito aludirajući na vojnu podršku Ukrajini od Sjedinjenih Država i njenih saveznika, kao i na zabrinutost da se Kina sprema da ostvari svoje pretnje da će upotrebiti silu kako bi potvrdila svoje pravo na Tajvan, ostrvsku demokratiju koja vlastiti sistem upravljanja.
Kina je odbila da osudi rusku invaziju ili zločine nad ukrajinskim civilima i oštro je kritikovala ekonomske sankcije Zapada Moskvi. I dalje odbija da konflikt nazove "invazijom".
Kina i Rusija su uskladile svoju spoljnu politiku kako bi se suprotstavile SAD - nedeljama pre invazije na Ukrajinu, njihovi lideri su proglasili partnerstvo "bez ograničenja". Kina takođe kaže da je Rusija isprovocirana na upotrebu vojne sile širenjem NATO-a na istok.
Uprkos tome, Ćin je ponovio tvrdnju Kine da je "uvek zauzimala objektivan i nepristrasan stav zasnovan na tome koliko neko pitanje ima osnova".
"Kina je duboko zabrinuta zbog eskalacije situacije, pa čak i zbog mogućnosti da ona izmakne kontroli", rekao je Ćin. On je dodao da je kineski predsednik Ši Đinping izneo predloge koji su "igrali odgovornu i konstruktivnu ulogu u ublažavanju situacije i deeskalacije krize", ne nudeći nikakve detalje ili dokaze.
"Nastavićemo da promovišemo mirovne pregovore, pružamo kinesku mudrost za političko rešavanje ukrajinske krize i radimo sa međunarodnom zajednicom na promovisanju dijaloga i konsultacija kako bismo rešili probleme svih strana i tražili zajedničku bezbednost", rekao je Ćin.
Kina se usprotivila kritikama na račun Rusije u Ujedinjenim nacijama, istovremeno insistirajući da se poštuju suverenitet i teritorijalni integritet svih nacija, što je stav u skladu sa njenim pretenzijama na Tajvan, koji se odvojio od kopnenog dela Kine usred građanskog rata pre više od 70 godina.
Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da se sastane sa šefom spoljne politike Komunističke partije Kine Vang Jijem u Moskvi, saopštio je Kremlj u ponedeljak.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio je veze Rusije i Kine kao veze"višedimenzionalne i savezničke prirode".
Ta izjava se poklopila sa nenajavljenom posetom predsednika SAD Džoa Bajdena Ukrajini u ponedeljak kako bi se sastao sa predsednikom Volodimirom Zelenskim i pokazao podršku Kijevu u danima uoči prve godišnjice ruske invazije.
Vangov put u Rusiju usledio je nakon razgovora u subotu sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom na marginama međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu. Blinken je rekao da je ponovio Vangu da bi svaka kineska materijalna podrška ruskim oružanim snagama izazvala snažan odgovor Vašingtona. Za sada, SAD kažu da nema naznaka da Kina to čini, iako su njene bliske ekonomske veze sa Rusijom ponudile put spasa Putinovom režimu.
Rusija je, zauzvrat, ponudila snažnu podršku Kini, sa kojom je održala niz zajedničkih vojnih vežbi usred tenzija sa SAD oko Tajvana, trgovine, ljudskih prava i kineskih teritorijalnih zahteva u Južnom kineskom moru.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je u utorak opširno saopštenje sa detaljima o Šijevoj "Globalnoj bezbednosnoj inicijativi", koja ima za cilj "eliminisanje korenitih uzroka međunarodnih sukoba, poboljšanje upravljanja globalnom bezbednošću, podsticanje zajedničkih međunarodnih napora da se unese više stabilnosti i izvesnosti u nestabilno i promenljivo doba, i promovišu trajni mir i razvoj u svetu".
U jedinom delu koji se odnosi na rusku invaziju, navodi se da će inicijativa "podržati političko rešavanje žarišnih pitanja kao što je ukrajinska kriza kroz dijalog i pregovore".
Na dnevnom brifingu, portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin kritikovao je vojnu pomoć koju su SAD i njeni saveznici dali Ukrajini, rekavši da "SAD tvrde da održavaju mir, ali zapravo zarađuju novac od krize".
"Postoji dovoljno činjenica da pokažu pravu prirodu SAD kao izvora nevolja, a ne kao branioca mira u svetu", rekao je Vang.
SAD su od prošle godine izdvojile oko 113 milijardi dolara pomoći Ukrajini, dok su evropski saveznici odvojili dodatne desetine milijardi dolara i dočekali milione ukrajinskih izbeglica koje su pobegle od sukoba. Takvu pomoć finansiraju američki i drugi strani poreski obveznici, pri čemu Ukrajina nije u obavezi da obezbedi otplatu jer nastoji da izdrži nove pokušaje Rusije da povrati teritoriju koju je ranije osvojila.
Vang je takođe branio kinesko "sveobuhvatno strateško partnerstvo" sa Rusijom kao "zasnovano na nesvrstavanju, nekonfrontaciji i nenapadanju trećih strana, što je u okviru suvereniteta dve nezavisne zemlje".
Vang Venbin nije izneo detalje o poseti Vang Jia Moskvi, ali je to nazvao "prilikom za saradnju sa Rusijom na zajedničkom promovisanju stabilnog napretka bilateralnih odnosa u pravcu koji su odredila dva lidera, zaštiti legitimnih prava i interesa jednih i drugih, kao i pozitivnom doprinosu miru u svetu".
