“Odlazeća crnogorska Vlada imala je argumente za potez koji je povukla, proglašavajući ambasadora Srbije u Podgorici nepoželjnom osobom – ali, sa druge strane, takav postupak u trenutku promene vlasti očigledno cilja na to da se podriva rad nove vlade”, ocenio je za Glas Amerike Bodo Veber – viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Portparolka EK: Dobrosusedski odnosi kamen temeljac proširenja, pridruživanja i stabilizacije
„Poštovanje dobrosusedskih odnosa je kamen temeljac procesa proširenja i pridruživanja i stabilizacije“, rekla je novinarima u Briselu Ana Pisonero, portaprolka Evropske komisije (EK) povodom diplomatskog spora Srbije i Crne Gore koje su ambasadorima otkazale gostoprimstvo, objavio je Radio Slobodna Evropa.
„Crna Gora i Srbija se solidno kreću ka svom napretku u pristupanju Evropskoj uniji“, dodala je Pisonero.
Veber, stručnjak čija je specijalnost između ostalog i Zapadni Balkan, ukazuje da je očigledno da postupak odlazeće vlade Demokratske partije socijalista (DPS), kako je ocenio, ima predistoriju.
“Radi se prvo o bilateralnom sukobu konfliktnih gledišta na istoriju Crne Gore, te o pitanju nezavisnosti – koji je u isto vreme i unutrašnji konflikt u Crnoj Gori. Drugo, reč je i o određenom mešanju zvanične Srbije u unutrašnju politiku u Crnoj Gori i u nedavne izbore. Kao i pokušaj sprečavanja osnivanja nove ekspertske vlade zarad stranačke, sa Demokratskim frontom na čelu, tokom nedavne posete predsednika Vučića (predsednik Srbije, prim.nov.) Crnoj Gori. Malo podseća na postupanje Donalda Trampa – koji deluje da maksimalno pokušava da oteža proces tranzicije svom nasledniku”, ukazuje nemački stručnjak.
Veber kaže da ne očekuje da će spor imati značajnije posledice po odnose dve zemlje jer će, kako ukazuje, odluku u vezi sa ambasadorom Srbije Vladimirom Božovićem nova crnogorska Vlada brzo poništiti.
Takođe, nemački stručnjak smatra da će odnosi aktuelnih srpskih i novih crnogorskih vlasti delovati skladnije.
“Ali će ispod površine zapravo biti ambivalentni, i komplikovani. Zašto? Odnosi između Vučića i režima Mila Đukanovića bili su mnogo bolji nego što je to prikazano u javnosti. Bili su braća u autokratskoj vladavini, što su obojica koristili, redovno raspirujući srpsko-crnogorski spor, kako na bilateralnom, tako i u crnoj Gori – koristeći ga za domaću političku upotrebu”, smatra Veber.
Prema njegovom uverenju, pobedom ideološki šarenolike opozicione koalicije u Crnoj Gori, odnosi postaju komplikovani.
“Tome treba pridodati i odluku o formiranju ekspertske, a ne stranačke koalicije, koja se obavezala na podržavanje evro-atlantskog kursa. Smena autokratske, višedecenijske vladavine kod Vučića uliva strah i nervozu – koja bi se mogla dodatno pojačati ukoliko Crna Gora, makar delimično, uspe u ostvarenju programa strukturalnih i demokratskih reformi”, kaže Bodo Veber u razgovoru za Glas Amerike.
On smatra i da nove crnogorske vlasti neće imati drugačiji stav prema regionalnoj stabilnosti na Balkanu i procesima koji su u toku.
“Verujem da nećemo videti značajne promene. Koalicija se obavezala na kontinuitet, uključujući i priznavanje nezavisnosti Kosova. Uz to imaće pune ruke posla usled manjka unutar-koalicijske kohezije, potrebe za značajnim reformskim poduhvatima, ekonomskim izazovima sa posledicama pandemije Kovida 19, kao i nastojanjima Demokratskog fronta za operativnom i ideološkom dominacijom u Vladi. Tu neće ostati mnogo vremena za bavljenjem regionalnim odnosima”, zaključio je Bodo Veber - viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Pošto su Crna Gora i Srbija, u subotu, proglasile diplomatske predstavnike Beograda i Podgorice na svojim teritorijama personama non grata i zatražile od ambasadora Vladimira Božovića i Tarzana Miloševića da napuste prestonice Crne Gore – odnosno Srbije – u nedelju se oglasio mandatar za sastav crnogorske Vlade Zdravko Krivokapić.
On je na društvenoj mreži Tviter objavio da žali zbog odluke Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore da ambasadora Srbije Vladimira Božovića proglasi za personu non grata i recipročnih mera Beograda.
"Takvi akti nijesu u duhu evropskog puta i dobre regionalne saradnje prijateljskih država”, napisao je Krivokapić na Tviteru.
Odnose Crne Gore i Srbije poslednjih godina obeležavaju trzavice - posebno oličene u različitim tumačenjima događaja koji su obeležili deo njihove zajedničke istorije u periodu tokom i po završetku Prvog svetskog rata.
Dodatne napetosti iniciralo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti decembra 2018. Dok su, sada bivše crnogorske vlasti, tvrdile da se time nastoji uvesti red u oblast koju je, kako su smatrale, regulisao zastareli zakon - Srpska pravoslavna crkva, prosrpski orijentisana opozicija i zvaničnici Srbije tvrdili su da se tim zakonskim rešenjem otvorio put, za kako su tvrdili, otimanje imovine SPC u Crnoj Gori.
