Linkovi

Skoro polovina Amerikanaca ne bi odmah uzela vakcinu za Kovid


Skoro polovina Amerikanaca, ili 49 odsto, kažu da definitivno ili verovatno, ne bi uzeli vakcinu protiv koronavirusa ukoliko bi bila dostupna danas, dok je 51% rekao da bi se vakcinisao, pokazalo je istraživanje centra Pju, sprovedeno ranije ovog meseca.

49% koji naginju ka odbijanju vakcinacije objašnjavaju svoj stav zabrinutošću zbog mogućih sporednih efekata vakcine.

Poverenje javnosti u bezbednu vakcinu za Kovid-19 koja dolazi na tržište je značajno opalo. U maju, u istraživanju koje je obavio Pju, 72% Amerikanaca izjasnilo se da bi bili spremni da se vakcinišu ako vakcina bude dostupna.

Samo 21% ispitanih Amerikanaca je ovog meseca reklo da bi definitivno uzeli vakcinu.

Novo istraživanja ustanovilo je da 77% Amerikanaca veurje da će vakcine koje su u razvoju u Sjedinjenim Državama verovatno biti odobrene pre nego što njihova bezbednost i efikanonost budu u potpunosti ispitani.

78% od više od 10.000 učesnika istraživanja kao najveću zabrinutost navelo je brigu da će proces davanja dozvole za vakcinu teći suviše brzo i da se neće uspostaviti bezbednost i efikasnost vakcine.

U poređenju sa tim, samo 20% reklo je da ih brine da će izbacivanje vakcine na tržište teći suviše sporo.

Centar Univerziteta Džons Hopkins za istraživanje koronavirusa u petak ujutru je objavio da u svetu ima više od 30 miliona inficiranih Kovidom 19 i skoro 950.000 smrtnih slučajeva.

SAD su imale više slučajeva nego bilo koji deo sveta, sa 6,6 miliona. Sledi Indija sa 5,1 milion slučajeva, i Brazil sa 4,4 miliona.

Čovek sa zaštitnom maskom prolazi pored sedišta Evropske komisije u Briselu, 18. septembra 2020.
Čovek sa zaštitnom maskom prolazi pored sedišta Evropske komisije u Briselu, 18. septembra 2020.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je u četvrtak da se koronavirus širi po Evropi "alarmantnom brzinom" i da to treba da bude "poziv na buđenje" evropskim vladama.

Šef Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, doktor Hans Kluge, izjavio je na virtuelnoj konferenciji za novinare iz Kopenhagena, da je stopa prenošenja virusa brža kod osoba starih između 25 i 49 godina. SZO je takođe istakao da broj zaraženih raste i među starijim osobama.

On je upozorio evropske vlade da ne skraćuju periode karantina i pozvao ih da usvoje koherenetnu strategiju da bi se sprečilo širenje virusa. Ocenio je da je virus najsmrtonosniji kada "prevagnu stranačke podele i dezinformacije."

Američki podaci koje je ove nedelje objavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti otkrili su da je su pripadnic manjinskih zajednica mlađi od 21 godine neproprocionalno pogođeni Kovidom 19 u poređenju sa američkim belcima iz iste starosne grupe.

Između 21. februara i 31. jula, 121 osoba mlađa od 21 godine je preminula od bolesti, prema podacima prikupljenim iz 27 država. Više od 75% tih mladih ljudi su Hispanici, crnci, američki Indijanci ili starosedeoci Aljaske, iako oni čine samo 41% američke populacije.

44% smrtnih slučajeva među mladima čine deca Hispanaca, a crnačka deca 29%, naspram 14% belačke dece.

U izveštaju CDC-ja takođe je utvrđeno da je 75% preminulih imalo najmanje jedan već postojeći zdravstveni problem, kao što su astma, gojazsnost, neurološki, razvojni ili kardiovaskularni problemi. Istraživači su utvrdili da su određeni društveni uslovi, kao što je smeštaj gde veći broj ljudi živi na malom prostoru, i jaz u primanjima i obrazovanju, faktori koji moguće doprinose većoj stopi smrtnosti među decom iz manjinskih zajednica.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG