Linkovi

Bajden potpisao zakon o finansiranju vlade vredan 1.700 milijardi dolara


ARHIVA - Predsednik SAD Džo Bajden stiže na aerodrom Henri I. Rolsen, u Sent Kroju, na Američkima Devičanskim Ostrvima, 27. decembra 2022.
ARHIVA - Predsednik SAD Džo Bajden stiže na aerodrom Henri I. Rolsen, u Sent Kroju, na Američkima Devičanskim Ostrvima, 27. decembra 2022.

Predsednik Džo Bajden je u četvrtak potpisao zakon o potrošnji od 1,7 hiljada milijardi dolara kojim će se finansirati rad federalne vlade Sjedinjenih Država do kraja federalne budžetske godine u septembru 2023. i obezbediti desetine milijardi dolara nove pomoći Ukrajini za njenu borbu protiv ruske vojske.

Bajden je imao rok do petka kasno da potpiše zakon kako bi izbegao delimično zatvaranje vlade.

Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, usvojio je zakon 225-201, uglavnom po partijskoj liniji, neposredno pre Božića. Donji dom Kongresa se o zakonu izjašnjavao dan nakon što je Senat, takođe predvođen demokratama, usvojio zakon 68-29 uz znatno veću podršku republikanaca.

Bajden je rekao da je usvajanje dokaz da republikanci i demokrate mogu da rade zajedno.

Kongresmen Kevin Mekarti, lider republikanaca u Predstavničkom domu koji se nada da će postati predsedavajući kada novi sastav Kongresa stupi na dužnost 3. januara, tvrdio je tokom debate da zakon predviđa preveliku potrošnju, a čini premalo na suzbijanju ilegalne imigracije i protoka fentanila u SAD iz Meksiko.

"Ovo je monstruoznost koja je jedno od najsramnijih dela koje sam ikada video u ovom telu", rekao je Mekarti o zakonu.

Makarti apeluje na podršku čvrstih konzervativaca u poslaničkom klubu GOP-a (Republikanske partije), koji su u velikoj meri osudili zakon zbog njegovog iznosa i obima. Republikanci će od 3. januara imati tesnu većinu u Predstavničkom domu, a nekoliko konzervativnih članova obećalo je da neće glasati da Makarti postane predsedavajući.

Zakon o finansranju uključuje povećanje potrošnje za domaće inicijative za otprilike šest odsto na 772,5 milijardi dolara. Potrošnja na programe odbrane će se povećati za oko 10 odsto, na 858 milijardi dolara.

Usvajanje u poslednjem trenutku

Zakon je potpisan nekoliko sati pre nego što je trebalo da istekne finansiranje federalnih agencija. Zakonodavci su odobrili dve kratkoročne mere potrošnje kako bi vlada održala funkcionisanje, a treća, koja finansira vladu do 30. decembra, usvojena je prošlog petka. Bajden ga je potpisao kako bi osigurao da se usluge nastave sve dok mu Kongres ne pošalje celogodišnju meru, nazvanu omnibus zakon.

Ogroman predlog zakona, koji se nalazi na više od 4.000 stranica, obuhvata 12 zakona o izdvajanjima, pomoći Ukrajini i pomoći u katastrofama za zajednice koje se oporavljaju od prirodnih katastrofa.

Zakonodavci su obezbedili otprilike 45 milijardi dolara za Ukrajinu i saveznike u NATO-u, čak i više od toga što je Bajden tražio, što je priznanje da budući krugovi finansiranja nisu zagarantovani kada republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom sledeće nedelje, nakon što je partija dobila na izborima na sredini predsedničkog mandata.

Iako je podrška pomoći Ukrajini uglavnom bila dvostranačka, neki republikanci u Predstavničkom domu protivili su se trošenju novca i tvrdili da bi novac bilo bolje potrošiti na prioritete u SAD.

Mekarti je upozorio da republikanci ubuduće neće ispisivati "blanko ček" za Ukrajinu.

Revidiran federalni izborni zakon

Predlog zakona takođe uključuje oko 40 milijardi dolara za hitne troškove, uglavnom za pomoć zajednicama širom SAD dok se oporavljaju od suše, uragana i drugih prirodnih katastrofa.

Bajden je potpisao zakon u četvrtak na Američkim Devičanskim Ostrvima, gde provodi vreme sa suprugom Džil i drugim članovima porodice na ostrvu Sent Kro. Bajdenovi borave u kući prijatelja Bila i Koni Nevil, saopštila je Bela kuća. Bil Nevil je vlasnik US Vikinga, proizvođača ENPS, softverskog sistema za proizvodnju vesti koji prodao Asošiejted pres.

U predlogu zakona su i brojne promene politike koje su, iako u velikoj meri nisu povezane sa potrošnjom, izrađivane iza kulisa kako bi bile dodate u predlog zakona, koji je bio poslednji zakon koji je usvojen u proteklom sastavu Kongresa. U suprotnom, zakonodavci koji sponzorišu ove promene bi morali da počnu od nule sledeće godine u politički podeljenom Kongresu u kojem će se republikanci vratiti u većinu u Predstavničkom domu, a demokrate će nastaviti da kontrolišu Senat.

Jedan od najznačajnijih primera bila je istorijska revizija federalnog izbornog zakona kako bi se budući predsednici ili predsednički kandidati sprečili da pokušaju da poništi izbore.

Dvostranačka revizija Zakona o prebrojavanju glasova na izborima je direktan odgovor na napore tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da ubedi republikanske poslanike i tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa da ne potvrde Bajdenovu pobede 6. januara 2021., na dan ustanka na Kapitolu, koji je inspirisao Tramp.

Među povećanjima potrošnje, demokrate su istakle: povećanje maksimalne veličine Pell grantova za studente sa niskim primanjima od 500 dolara, povećanje blok grantova državama od 100 miliona dolara za programe prevencije i lečenja zloupotrebe supstanci, povećanje potrošnje od 22 odsto medicinsku negu za veterane i 3,7 milijardi dolara za hitnu pomoć poljoprivrednicima pogođenim prirodnim katastrofama.

Predlog zakona takođe obezbeđuje oko 15,3 milijarde dolara za više od 7.200 projekata koje su zakonodavci tražili za svoje matične države i okruge. Prema izmenjenim pravilima za finansiranje projekata iz zajednice, koji se takođe nazivaju namenskim sredstvima, zakonodavci moraju da objave svoje zahteve na internetu i potvrde da nemaju finansijski interes za projekte. Ipak, mnogi fiskalni konzervativci kritikuju izdvajanje sredstava kao nepotrebnu potrošnju.

XS
SM
MD
LG