Rakete su pogodile vojnu bazu snaga predvođenih SAD u Bagdadu u nedelju rano ujutro, ali u napadu nije bilo žrtava, saopštio je portparol koalicije.
Vašington je okrivio paravojne grupe koje podržava Iran za pojačano redovno raketiranje i granatiranje baza u kojima su smeštene američke snage u Iraku i oblasti oko ambasade SAD u Bagdadu.
U napadu na samo okruženje ambasade prošlog meseca i raketnom napadu na vojnu bazu u decembru ubijen je civil kog je angažovala američka vojska.
Niko nije preuzeo odgovornost za te napade.
Tenzije između Irana i administracije predsednika SAD Donalda Trampa, najviše su se manifestovale na iračkom tlu poslednjih meseci.
Sjedinjene Države ubile su iranskog komandanta Kasema Sulejmanija i šefa iračke paravojske Abu Mahdija al Muhandisa u napadu dronom u Bagdadu u januaru, nakon čega je region došao na ivicu konflikta punog intenziteta. Iran je kao odgovor izveo svoj prvi direktni raketni napad na dve baze u kojima su smeštene trupe SAD.
Napad u osvit zore
Napad u nedelju, izveden nešto pre svitanja, izveden je manjim raketama i nije proizveo žrtve, rekao je portparol koalicije u izjavi na Tviteru, ne dajući više detalja.
U sapštenju iračke vojske kaže se da su tri rakete "Kaćuše" pogodile utvrđenu Zelenu zonu, u kojoj se nalazi Ambasada SAD, druge strane misije i zgrade iračke vlade. Kaže se da je četvrta raketa pala nedaleko od logističke baze iračkih paravojnih formacija.
Irak, uhvaćen između dva svoja saveznika - Vašingtona i Teherana - takođe se suočava sa nezabeleženom domaćom krizom u vidu višemesečnih antivladinih nemira.
Protesti jenjavaju
Demonstranti, čiji je broj opao sa više stotina hiljada na nekoliko hiljada, koji su izašli na ulice u oktobru, i dalje zahtevaju rekonstrukciju iračkog političkog sistema i vladajuće elite, za koju tvrde da je korumpirana.
Premijer u ostavci Muhamed Tafik Alavi rekao je u subotu da bi formiranje nove vlade moglo da se dogodi u narednim nedeljama.
On je rekao da će njegova postavljenja obuhvatati nezavisne ministre, slobodne o partijskih uticaja, uključujući i proiranske šiitske grupe, koje kontrolišu postavljenja u kabinetu i državnim institucijama otkako su snage predvođenje SAD oborile Sadama Huseina sa vlasti 2003. godine.