Ukrajinske snage napale su ruska uporišta u južnom gradu Hersonu dok su sukobi intenzivirani i na istoku zemlje. Prema nekim izveštajima, predstavnici gradskih vlasti koje je postavila Moskva u Hersonu su pobegli iz tog grada, pridruživši se desetinama hiljada stanovnika koji su evakuisani u druga područja pod ruskom kontrolom.
Ukrajinske snage opkolile su Herson sa zapada, i napale ruska uporišta na zapadnoj obali reke Dnjepar.
Istovremeno, Rusija je uputila upozorenje da bi mogla da gađa zapadne komercijalne satelite koji se koriste za vojne svrhe u okviru podrške Ukrajini. Konstantin Voroncov, visoki zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je da je upotreba zapadnih satelita koji se koriste za pomoć ukrajinskim ratnim operacijama "izuzetno opasan trend."
"Kvazi-civilna infrastuktura bi mogla da bude legitimna meta napada iz odmazde", poručio je pred komitetom Ujedinjenih nacija, dodajući da je zapadna upotreba takvih satelita za pomoć Ukrajini "provokativna".
"Govorimo o tome da SAD i saveznici koriste komponente civilne svemirske infrastrukture, uključujući i komercijalnu infrastrukturu, u oružanim sukobima", rekao je Voroncov. Nije pomenu nijednu konkretnu satelitsku kompaniju, iako je Ilon Mask ranije ovog meseca izjavio da će njegova kompanija Spejs Eks nastaviti da finansira internet usluge Starlink, pozivajući se na potrebu za "dobrim delima."
Sjedinjene Države, kao i kompanije koje upravljaju komercijalnim satelitima, nisu komentarisale rusku pretnju.
Rusija ima značajne ofanzivne svemirske kapacitete - kao i Sjedinjene Države i Kina. 2021, Rusija je lansirala projektil da uništi jedan od sopstvenih satelita.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je Sjedinjene Države da žele da vide "nesmotrenu i bezumnu" eskalaciju. Izjavila je da bi Vašington trebalo da zauzme odgovorniji pristup, kakav je pokazan za vreme kubanske krize 1962. godine - kada su supersile iz hladnog rata bile na korak od nuklearne konfrontacije ali su je izbegle.
Za to vreme, ukrajinska državna energetska kompanija saopštila je u četvrtak da ograničava upotrebu električne energije u više regiona zemlje posle ruskih napada tokom noći na energetsku infrastrukturu.
Ukrenergo je saopštio da šteta od udara obuhvata opremu u centralnom delu zemlje. Rečeno je da su ograničenja upotrebe struje neophodna da bi se izbegla preopterećenja mreže i da bi se olakšalo popravljanje oštećenih objekata.
Novi napadi na ukrajinske energetske lokacije usledili su kada je predsednik Volodimir Zelenski zahvalio radnicima u energetskom sektoru na njihovim naporima da stabilizuju elektroenergetsku mrežu.
"Šta god da uradi neprijatelj, naš zadatak je da razbijemo njegove planove i zaštitimo Ukrajinu. I to nije samo nečiji zadatak, tiče se ne samo energetskih radnika ili bilo koga drugog. Savesna potrošnja energije sada je potrebna svim Ukrajincima", rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju u sredu.
Zvaničnik koga je postavila Rusija na Krimu rekao je u četvrtak da je napad dronom preko noći bio usmeren na termoelektranu na poluostrvu koje je anektirala Rusija.
Zvaničnik je rekao da tamo nema opasnosti po snabdevanje strujom i da nema povređenih.
Nuklearne vežbe
Kremlj je saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin u sredu iz daljine posmatrao vežbe svojih strateških nuklearnih snaga koje treba da simuliraju odgovor na "masovni nuklearni napad".
Ruska državna televizija prikazala je snimak Putina kako posmatra vežbe na ogromnom televizijskom ekranu, uz komentare vojnih lidera. U prenosu, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da su vežbe uključivale nuklearnu podmornicu, letelice velikog dometa i višestruka vežbanja lansiranja balističkih i krstarećih projektila.
Bela kuća je u utorak saopštila da je Rusija obavestila da će organizovati godišnje vežbe pod nazivom "Grom". Dolaze u trenutku kada je NATO u ponedeljak započeo sopstvenu godišnju nuklearnu vežbu.
Ruski zvaničnici su nekoliko dana tvrdili da Ukrajina planira da razvije i upotrebi takozvanu prljavu bombu u svom sukobu sa Rusijom.
Prljave bombe kombinuju konvencionalne eksplozive sa radioaktivnim materijalom i dizajnirane su da šire radioaktivnost koja može da izazove ogromnu smrt i kontaminaciju.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je o navodima Rusije na sednici iza zatvorenih vrata u utorak.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici oštro su demantovali te navode i sumnjaju da su izneseni kao izgovor za neku vrstu eskalacije rata u Ukrajini.
Govoreći iz sedišta alijanse u Briselu u sredu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je optužbe "apsurdnim" i "očigledno lažnim" i upozorio Rusiju da ne koristi lažne izgovore za eskalaciju rata.
Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden izdao je slično upozorenje u utorak. Na pitanje novinara da li misli da Rusija koristi navode o prljavoj bombi da bi postavila operaciju "pod lažnom zastavom" i postavila sopstvenu prljavu bombu, rekao je: "Rusija bi napravila neverovatno ozbiljnu grešku kada bi upotrebila taktičku nuklearno oružje".
Iranski dronovi
Bajden se u sredu sastao sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom u Beloj kući. Hercog je nagovestio da planira da podeli obaveštajne podatke sa predsednikom SAD o iranskim dronovama koje koriste ruske snage u Ukrajini.
Hercogova kancelarija saopštila je da Izrael ima slike koje pokazuju sličnosti između bespilotnih letelica oborenih u Ukrajini i onih koje je Iran testirao 2021.
Ukrajina i njeni zapadni partneri rekli su da je nedavna upotreba dronova za ruske napade na ukrajinske gradove, uključujući Kijev, uključivala bespilotne letelice iranske proizvodnje Šahed-136.
Iran je negirao da ih isporučuje Rusiji, a Rusija je negirala da ih koristi u Ukrajini. Kijev je zatražio od UN da pošalju stručnjake da ispitaju ostatke, a Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i Nemačka su takođe pisale UN podržavajući istragu.
Rusija je sazvala još jedan sastanak Saveta bezbednosti UN u sredu kako bi se razgovaralo o tome da li sekretarijat UN ima ovlašćenja da šalje stručnjake u Ukrajinu u skladu sa Poveljom UN i Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti, koja ograničava prenos određenih predmeta u i iz Irana.
"Sekretarijat treba da odgovori na zahteve država članica, ali da deluje na osnovu jasnog eksplicitnog mandata i Povelje UN, a ne na osnovu želja određenih zemalja", rekao je ambasador Vasilij Nebenzja o ukrajinskim i zapadnim pismima.
Iranski izaslanik je rekao da je njegova zemlja zauzela neutralan stav o ratu i da se dosledno zalaže za mir.
"Iran nikada nije dao stranama oružje za upotrebu u sukobu u Ukrajini, ni pre ni posle sukoba", rekao je ambasador Amir Said Iravani članovima Saveta.
Vodeći advokat UN-a rekao je Savetu da je generalni sekretar zadužen da dva puta godišnje izveštava o primeni Rezolucije 2231, uključujući nalaze i preporuke.
"U odsustvu daljih smernica Saveta bezbednosti, generalni sekretar će nastaviti da priprema ove izveštaje na način na koji su pripremani do danas", rekao je Savetu pravni savetnik UN Migel de Serpa Soareš.
UN nisu saopštile da će poslati stručnjake u Ukrajinu i samo su otišle toliko daleko da su rekle da su spremne da procene sve informacije koje im država članica pruži, kao u prethodnim izveštajima.
Tokom 2017. i 2021. godine, UN su istraživale navode da je Iran snabdevao dronovima Huti pobunjenike u Jemenu, koji su korišćeni u napadima na Saudijsku Arabiju. Prošle godine, tim UN-a otišao je u Izrael da pregleda iranske dronove koji su se infiltrirali u izraelski vazdušni prostor.
"Tako je dobro utvrđeno da je u nadležnosti generalnog sekretara da istražuje navode o kršenju Rezolucije 2231", rekao je zamenik američkog ambasadora Robert Vud.
Rusija je pozvala na još jedan sastanak Saveta u četvrtak kako bi razgovarali o njenim opovrgnutim tvrdnjama da Ukrajina i Sjedinjene Države planiraju da zaraze ptice selice, slepe miševe, pa čak i komarce smrtonosnim patogenima, a zatim ih rasporede da zaraze ruske trupe i/ili civile.
