Samit Krimske platforme, međunarodnog parlamentarnog skupa koji su organizovale Ukrajina i Hrvatska, održava se 24. i 25. oktobra u Zagrebu. Reč je o međunarodnoj inicijativi koja okuplja desetine predsednika parlamenata i parlamentarnih delegacija iz celog sveta, uključujući i predsedavajuću Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi.
Kako se navodi na sajtu hrvatskog Sabora, platforma je uspostavljena kako bi se povećao međunarodni pritisak na Rusiju, zajednički suprotstavilo posledicama okupacije Krima, sprečilo dalje kršenje ljudskih prava i vratio Krim pod ukrajinski suverenitet.
Na samitu nije bilo predstavnika Srbije. Zvanično, nije poznato zbog čega. Ali, kako pokazuju pojedina dokumenta, na takvu odluku možda je mogao uticati i ambasador Rusije u Srbiji.
Predsedavajući hrvatskog Sabora Gordan Jandroković izjavio je u subotu da je „Srbija pozvana na samit, ali da očito ima druge planove“, preneli su mediji.
Da li je poziv za Krimsku platformu stigao u Skupštinu Srbije, i ako jeste, zašto je odbijen – pitanja su koje je Glas Amerike uputio predsedniku Skupštine Vladimiru Orliću, ali odgovor nije stigao.
Isto se pitaju i pojedini predstavnici opozicije u Skupštini.
„Ja sam to saznao posredno, saznao sam da se to održava i poslao sam imejl predsedniku parlamenta Orliću, i pitao na Odboru za spoljnu politiku zašto nema poziva za Krimsku platformu koja se održava juče i danas u Zagrebu, gde je 500 zvanica, 40-ak zemalja itd. Nisam dobio nikakav odgovor, pa sam uputio i na pisarnici predsedniku Orliću pitanja, da vidim gde je zatajilo“, kaže za Glas Amerike Đorđe Miketić, član skupštinskog Odbora za spoljne poslove i opozicione poslaničke grupe „Moramo-Zajedno“.
Član opozicione poslaničke grupe "Ujedinjeni" i predsednik Odbora za spoljne poslove Borko Stefanović za Glas Amerike objašnjava da bi, prema internim pravilima, odbor trebalo da raspravlja o pozivu kakav je ovaj za učešće na Krimskoj platformi, ali da takav dokument nikada nije stigao do njih.
„Moguće da je poziv otišao na neku drugu adresu u Skupštini, na primer na predsednika Skupštine, i samim tim smatram i da je čudno da mi kao odbor o tome nismo raspravljali, jer raspravljamo o svim pozivima, delegacijama, putovanjima“.
Zašto niko ne zna, ili ne govori gde je poziv za samit na kojem se pruža međunarodna podrška Ukrajini, i zašto Srbija na takvom skupu ne učestvuje?
Možda bi odgovor na ta pitanja mogao da se nađe na sastanku ambasadora Rusije, Aleksandra Bocan Harčenka sa predsednikom Skupštine Vladimirom Orlićem, održanom 16. septembra ove godine.
Prema zvaničnoj skupštinskoj zabeleški sa tog sastanka, u koju je Glas Amerike imao uvid, između ostalog, navodi se da je ruski ambasador predsednika Skupštine „informisao da se očekuje uspostavljanje parlamentarne dimenzije Krimske platforme, i izrazio očekivanje da delegacija Narodne Skupštine Republike Srbije neće učestvovati na pomenutom samitu“.
Borko Stefanović potvrdio je da je upoznat sa tim dokumentom.
„Jeste, upoznat sam sa tim. Sve zabeleške koje se vode o svim razgovorima zvaničnika Skupštine Srbije i koje prolaze kroz naš odbor, dostupne su članovima odbora i svi mogu da imaju uvid u to. Sa druge strane, ne čudi stav ruskog ambasadora u vezi sa tim konkretnim skupom, niti je tu šta novo, niti tajno, ili iznenađujuće..."
Glas Amerike: A da li čudi stav predsednika Skupštine?
Stefanović: Pa, sad ja ne znam koji je stvarno stav predsednika Narodne Skupštine, ali ono što znam je da kao država i kao parlament nismo imali adekvatan odgovor, odnosno tamo se niko nije pojavio.
Predsednik parlamenta nije odgovorio na pitanje Glasa Amerike da li je odsustvo srpske delegacije sa samita Krimske platforme posledica očekivanja ruskog ambasadora.
Za Đorđa Miketića, ovakav ishod pokazuje "toksičan ruski uticaj koji se odvija ispod radara".
"Stalno pričamo o pritiscima koji dolaze iz Vašingtona, iz Brisela, sa Zapada, tu smo mnogo glasni. A kada pričamo o uticajima ispod radara iz Moskve, mi o tome mnogo ne znamo, jer se upravo ovako kriju. I to je užasno veliki problem. Mi smo za transparentno vođenje politike. Ako je ova zemlja odlučila da ide u EU, ako je odlučila da se poštuje međunarodno pravo i da nema prava na secesiju, odnosno da se anektira neki deo teritorije, jer mi imamo kao država problem sa tim, zašto je problem da imamo takav stav i prema Ukrajini? Ali se to zbog ruskog uticaja krije. I mi hoćemo da isteramo to na čistac – ko vodi spoljnu politiku ove zemlje? Da li možda stižu depeše iz Moskve ili se ovde filtriraju, ili se ne filtriraju nego se direktno vodi politika iz Moskve?"
Po pravilu, odluka o učestvovanju na skupu kakav je Krimska platforma, trebalo je da prođe kroz Odbor za spoljne poslove. To se nije desilo, ali je planirano da se o toj temi priča na sednici odbora, koja se dešava paralelno sa izborom nove Vlade Srbije.
