Linkovi

SZO upozorava da su životi ljudi ugroženi zimom u Ukrajini


Trg nezavisnosti (Majdan) u Kijevu, Ukrajina, 21. novembra 2021.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski apelovao je na Ukrajince da štede energiju nakon što je u žestokim ruskim raketnim napadima prepolovljen energetski kapacitet zemlje.

Vlasti upozoravaju da bi milioni Ukrajinaca, uključujući i u prestonici Kijevu, mogli da se suoče sa restrikcijama struje do kraja marta zbog raketnih napada u kojima je, kako je navela nacionalna kompanija Ukrenergo, pričinjena "ogromna" šteta.

Temperature su bile neuobičajeno blage tokom jeseni, ali su počele da padaju i očekuje se da će 20 stepeni ispod nule ili niže u nekim područjima tokom zime. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da se milioni u Ukrajini suočavaju sa zimom opasnom po život.

"Ova zima će se baviti preživljavanjem", rekao je Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

Kluge je rekao novinarima u ponedeljak: "Napadi na zdravstvenu i energetsku infrastrukturu znače da stotine bolnica i zdravstvenih ustanova više nisu u potpunosti operativne, bez goriva, vode i struje".

Takođe je upozorio na jedinstvene zdravstvene izazove za zemlju, uključujući "respiratorne infekcije kao što su Kovid 19, pneumonija, grip i ozbiljan rizik od difterije i morbila u nedovoljno vakcinisanoj populaciji".

U svom noćnom obraćanju u ponedeljak, ukrajinski predsednik je pozvao stanovnike Kijeva da štede energiju, a takođe je pozvao stanovnike drugih teško pogođenih oblasti u zemlji da učine isto, uključujući Vinicu, Sumi i Odesu.

"Sistematska šteta po naš energetski sistem od napada ruskih terorista je toliko značajna da svi naši ljudi i preduzeća treba da budu svesni i da preraspodele svoju potrošnju tokom dana", rekao je on.

Kako teško zimsko vreme stiže u Ukrajinu, Rusija napada ukrajinsku mrežu za prenošenje električne energije i drugu ključnu infrastrukturu iz vazduha, uzrokujući široko rasprostranjene nestanke struje za milione Ukrajinaca.

Ukrajinski državni operater mreže Ukrenergo izvestio je da 40 odsto Ukrajinaca ima poteškoća zbog oštećenja najmanje 15 glavnih energetskih čvorišta širom zemlje, prenosi Asošijeted pres.

U Hersonu i susednoj oblasti oko Nikolajeva, ukrajinske vlasti pozivaju civile da se evakuišu, strahujući da je oštećenje infrastrukture nedavno oslobođenih oblasti previše teško da bi ljudi mogli da izdrže predstojeću zimu.

Stanovnicima dva južna regiona, koje su ruske snage redovno granatirale poslednjih meseci, savetovano je da se presele u bezbednije oblasti u centralnim i zapadnim delovima zemlje, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.

Vlada će obezbediti prevoz, smeštaj i medicinsku negu, rekla je ona.

Evakuacije su usledile više od nedelju dana nakon što je Ukrajina oslobodila grad Herson i oblasti oko njega. Oslobađanje te oblasti označilo je veliki dobitak na bojnom polju, dok evakuacije sada naglašavaju poteškoće sa kojima se zemlja suočava nakon teškog ruskog granatiranja njene energetske infrastrukture.

Vojna pomoć NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u ponedeljak je zatražio od članica NATO da pojačaju vojnu podršku Ukrajini kako bi se obezbedio najbolji ishod za tu zemlju kao "suverenu, nezavisnu, demokratsku naciju u Evropi".

"Moramo da shvatimo da će se ovaj rat najverovatnije završiti u nekoj fazi — za pregovaračkim stolom. Ali takođe znamo da ishod tih pregovora u potpunosti zavisi od snage na bojnom polju", rekao je Stoltenberg na sastanku Parlamentarne skupštine NATO u ponedeljak u Madridu.

On je rekao da Alijansa mora da uloži više novca u odbranu Ukrajine.

"Moramo da zapamtimo da se cena koju plaćamo meri novcem, a cena koju plaća Ukrajina meri se životima, u krvi, svakog dana, i naša je obaveza da ih podržavamo".

On je napomenuo da je odbrana Ukrajine odbrana demokratije. "Ako dozvolimo [ruskom predsedniku Vladimiru] Putinu da pobedi", rekao je on, "svi ćemo morati da platimo mnogo veću cenu. Autoritarni režimi širom sveta će naučiti da mogu da dobiju ono što žele grubom silom".

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govori na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, u Madridu, 21. novembra 2022.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govori na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, u Madridu, 21. novembra 2022.

Stoltenberg je rekao da će do kraja godine NATO potrošiti više od 350 milijardi dolara na odbranu od 2014. NATO, kako je rekao, mora da ojača svoju vojnu infrastrukturu u Evropi i da finalizira ulazak Finske i Švedske u Alijansu.

Stoltenberg je pozdravio vojno napredovanje Ukrajine protiv trupa Moskve, ali je upozorio da bi bila greška potcenjivati vojnu moć Ruske Federacije.

"Ona zadržava značajne vojne kapacitete i veliki broj trupa. Rusija je voljna da pretrpi značajne žrtve i spremna je da nanese užasne patnje ukrajinskom narodu. Videli smo bespilotne letelice i projektile kako pogađaju ukrajinske gradove, civile i kritičnu infrastrukturu", rekao je on.

Obraćajući se skupštini putem video linka, Zelenski je istakao značaj vojne i finansijske podrške NATO-a Ukrajini i pozvao Alijansu da poželi dobrodošlicu Ukrajini u EU i NATO.

"Zajednička akcija je ono što čini istinsko stvaranje mira", rekao je on.

Ukrajinski predsednik je pozvao članice NATO da garantuju zaštitu od "ruskih sabotaža" u nuklearnim objektima.

Nuklearni strahovi

Rusija i Ukrajina su u ponedeljak razmenjivale krivicu za najmanje desetak eksplozija u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja je potpala pod rusku kontrolu nedugo nakon što je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara.

U saopštenju od ponedeljka, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je da nema neposredne zabrinutosti za nuklearnu bezbednost ili bezbednost u nuklearnoj elektrani Zaporožje u Ukrajini koju drži Rusija. Ključna oprema ostala je netaknuta uprkos teškom granatiranju objekata tokom vikenda koje je izazvalo veliku štetu, saopštila je agencija za atomsku energiju nakon što su njeni stručnjaci obišli lokaciju.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi opisao je granatiranje kao još jedan "šetnju po ivici noža" za najveću evropsku nuklearnu elektranu.

Nivoi radijacije na lokaciji su ostali normalni i nije bilo izveštaja o žrtvama.

Spoljna napajanja elektrane, koja su bila više puta u prekidu tokom sukoba, takođe nisu pogođena.

"Iako nije bilo direktnog uticaja na ključne nuklearne bezbednosne sisteme u elektrani, granatiranje im se opasno približilo. Govorimo o metrima, a ne kilometrima", rekao je Grosi.

"Ko god da granatira nuklearnu elektranu u Zaporožju, preuzima ogromne rizike i kocka se sa životima mnogih ljudi".

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.

XS
SM
MD
LG