S obzirom na to da se severna hemisfera ulazi u zimu, a broj slučajeva Kovida 19 u porastu je širom Evrope i Severne Amerike, politički lideri od Vašingtona do Brisela se bore da ubede javnost umornu od pandemije da se vakciniše protiv bolesti koja je ubila više od pet miliona ljudi i od koje se razbolelo na stotine miliona širom sveta.
U Sjedinjenim Američkim Državama, pritisak sa visoke pozicije predsednika Džoa Bajdena kojim primorava sve kompanije sa više od 100 zaposlenih da zahtevaju od radnika da se vakcinišu ili podvrgnu redovnom testiranju, ogorčen je u sudskim sporovima.
Širom Evrope ove nedelje rasplamsali su se protesti, neki nasilni, pošto su vlade više zemalja najavile da će primeniti strože mere za borbu protiv bolesti, uključujući i mnoge mere koje ograničavaju mogućnost nevakcinisanih ljudi da aktivno učestvuju u javnom životu.
Širom sveta, zemlje su raznim merama odgovorile na kontinuirano prisustvo Kovida 19 - sada skoro dve godine nakon što je prvi put otkriven - od opšte obavezne vakcinacije za sve osobe koje ispunjavaju uslove do ciljanijih zahteva za osobe koje su posebno ugrožene, kao što je zdravstveni radnici.
Mnoštvo vakcina, varljiv procenat vakcincije
Prema Resursnom centru za koronavirus Univerziteta Džons Hopkins, dato je je skoro 7,5 milijardi doza vakcine otkako su cepiva postala dostupna. Te doze nisu ravnomerno raspoređene širom sveta - većinu vakcina kupile su bogate zemlje, poput Sjedinjenih Država i većeg dela Evrope.
Čini se da to navodi na zaključak da bi Evropa i Severna Amerika trebalo da su dobro zaštićene od zimskog talasa virusa, ali čak i među zemljama u kojima ima pregršt vakcina, procenat populacije koja je odlučila da se vakciniše protiv Kovida 19 oštro varira.
Prema podacima koje je prikupio Univerzitet Džons Hopkins, samo 59,7 odsto američke javnosti je potpuno vakcinisano, u poređenju sa 76,9 odsto u Kanadi i 50,4 odsto u Meksiku. U Evropi, prihvatanje vakcina uveliko varira, od 86,9 odsto u Portugalu do samo 12,6 odsto u Jermeniji.
U centralnoj Evropi, broj slučajeva zaraze je u porastu u Nemačkoj i Danskoj, gde je stopa vakcinacije 68,1 odsto, odnosno 76,4 odsto. Obe zemlje su znatno iznad globalnog proseka u procentu vakcinisanih, što ukazuje da se bolest i dalje može brzo širiti, čak i tamo gde su stope vakcinacije relativno visoke.
Ovo navodi lidere širom sveta koji traže načine da primoraju više ljudi da se vakcinišu, sa različitim uspehom.
Različiti pristupi vakcinaciji
Nekoliko zemalja — Indonezija, Mikronezija i Turkmenistan — primenile su opšti zahtev da svi odrasli dobiju vakcinu.
Austrija je ove nedelje postala prva evropska zemlja koja je objavila da će vakcinacija biti obavezna, odnosno da će svi odrasli morati da se vakcinišu od februara. Saopštenje je usledilo pošto je vlada najavila da će uvesti četvrto nacionalno zatvaranje kako bi smanjila širenje virusa, što je izazvalo proteste širom zemlje.
Mnoge druge zemlje zauzele su manje ekstenzivan pristup, vezujući status vakcinacije sa pravom na rad i učešće u javnim aktivnostima, uključujući odlaske u restorane, koncerte i druge događaje.
Uz druge evropske zemlje koje su najavile stroža ograničenja u pogledu onoga što nevakcinisani mogu da urade, kao i šira ograničenja javnog života uopšte, protesti su izbili ove nedelje u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj i Hrvatskoj, između ostalih.
Mnoge evropske zemlje usvojile su sistem sertifikata kojim se ograničava pristup javnim mestima ljudima koji ne mogu da pokažu dokaz o vakcinaciji ili o nedavnom oporavku od Kovida 19.
Državni službenici suočeni sa zahtevima
Među najčešćim merama koje se preduzimaju širom sveta je zahtev da se državni službenici vakcinišu kako bi ostali na svom radnom mestu. Pored SAD, zemlje sa zahtevom da se radnici u javnom sektoru vakcinišu su Kanada, Kostarika, Danska, Fidži, Mađarska, Italija, Letonija, Rusija, Saudijska Arabija, Tunis, Turska i Ukrajina.
Od njih, mnogi su dodali istu obavezu za radnike u privatnom sektoru u celini; drugi su ograničili zahtev na radnike u privatnom sektoru koji rade sa mušterijama.
Neke zemlje, među njima Danska, Francuska, Liban, Maroko i Holandija, imaju ograničenu obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, ali su nevakcinisanima uvele ograničenja na aktivnosti.
Otpor vakcinaciji u SAD
U Sjedinjenim Državama, pokušaj predsednika Bajdena da zahteva od privatnih kompanija sa više od 100 zaposlenih da zahtevaju vakcinaciju ili testiranje je u limbu. Predlog, koji bi stupio na snagu u januaru, uticao bi na oko 84 miliona američkih radnika, povrh postojeće obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika, federalnih službenika i kontraktora američke vojske.
Međutim, pritisak predsednika demokrate naišao je na odbijanje republikanskih političara širom zemlje. Više republikanskih državnih tužilaca podnelo je tužbe za blokadu stupanja na snagu ove obaveze. Federalni sudija je odložio važenje obaveze i sprečio njeno sprovođenje.
Slučajevi su objedinjeni pred Šestim okružnim apelacionim sudom SAD u Sinsinatiju, gde Bajdenova administracija traži da se ukine odlaganje važenja obavese.
Perspektiva - Vrhovni sud
Brajan Din Abramson, vanredni profesor prava u vezi sa vakcinama na Međunarodnom univerzitetu Floride, rekao je za Glas Amerike da je sudbina obaveze i dalje nejasna.
Prema Abramsonu, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, biro u okviru Odeljenja za rad koji je izradio obavezu, ostavila je sebe otvorenom za niz izazova. Na primer, tvrdi se da je nova obaveza neophodna kako bi se zaštitilii radnici od opasne bolesti, ali istovremeno tvrdi da zdravstveni radnici mogu da nastave da poštuju standard koji je uveden ranije ove godine i koji je znatno manje strog.
Bez obzira na njegovu sudbinu u 6. okrugu, rekao je Abramson, slučaj će verovatno iči na najviši sud u zemlji.
"Ono što ja mislim da je prilično neizbežno je da će ovo prilično brzo stići do Vrhovnog suda SAD", rekao je on. "I mislim da bismo mogli da vidimo da Vrhovni sud ovo primi, ima neku vrstu ubrzane rasprave i donese odluku pre kraja godine".
