Tribina: Da li vakcinacija treba da bude obavezna?

Da li u trenutku kada Srbija zbog Kovida 19 gubi "jedan autobus ljudi dnevno" vakcinacija treba da bude obavezna, da li za sve ili samo pojedine grupe ljudi, da li su vakcine bezbedne i da li je to dovoljno objašnjeno građanima, gde počinju i gde se završavaju ljudska prava neke su tem o kojima su razgovarali medicinski, pravni i društveni stručnjaci na tribini Instituta za evropske poslove "Obaveza vakcinacija - kršenje prava ili ne?".

Doktorka Ana Gligić, virusologinja, usprotivila se ideji obavezne vakcincije. "Ako uvedete obaveznu vakcinaciju, kako ćete privoleti ljude da se vakciniš? Hoćemo ih po ulici loviti", upitala je ona. "Kada imate izbor vakcina i kada ste suočeni sa problemom koji tako dugo vlada, potrebna je bolja edukacija stanovništa kako bi se objasnilo šta se sa time dobija, šta se gubi", rekla je ona.

Vakcine jesu napravljene brzo, za razliku od kineske vakcine i postoji nekakav otpor i grupe ljudi koje imaju neke predrasude i koje organizovano ne žele da dođe do vakcinacije. Takođe, oni ne veruju da je ovo prirodni virus, misle da je veštački, podsetila je ona.

"Ove mutacije koje imamo govore da je to prirodni virus, jer da je veštački virus napravljen - na tome bi radili najveći umovi sveta i oni bi ono što naprave na neki načun zaključali, a ne dozvolili da na prvoj raskrsnici virus se promeni i onda nisu uradili ništa. Nije ovaj virus ništa neobično, tavih virusa ima mnogo", rekla je Gligić pominjući iskustvo u istoriji sa Španskom groznicom.

Ona je rekla da se omanulo na edukaciji stanovništva o virusu i da je propuštena istorijska šansa da se "u kraktom roku u prošlosti vakcinišemo".

Gligić smatra da je bilo neophodno otvoreno govoriti o svim mogućim problemima koji eventualno nastaju kao posledica vakcinacije. "Ovo traje dve godine, vakcinacija godinu dana, a nismo uspeli ni da blizu 50 odsto primi prvu dozu. Sigurno je, dileme nema: Vakcine sve koje su u opticaju su imunogene - daju imunitet i nisu toksične. Neki problemi koji se javljaju su reakcije vakcine i inter-organizma koji je možda imao sto drugih bolji i koji će reagovati na ovaj ili onaj način. Ali kod normalne populacije, koja je u većini, nema neželjenih reakcija, odnosno dobit vakcinacijom nadmašuje višestruko od onoga što gubimio".​

Doktorka Snežana Rsovac, dečja pulmološkinja, takođe nije za obavezu vakcinaciju. Govoreći o zaražavanju dece, ona je rekla da je reč i dalje o niskom propcentu u ukupnoj popoulaciji, ali da je u poslednja tri meseca došlo do porasta broja obolele dece. Najčešće to prolazi kao lakša forma, ali čim je veliki broj zaraženih, veća je šansa da se u tom broju pojavi i teža klinička slika.

Rsovac je rekla da se nada da će se otvorenim razgovorima i dokazima roditelji navesti da zažtite svoju decu. "Treba da dozvolimo da roditelji shvate da je to dobro po dete".

Ona je podsetila da se i rNa vakcina razvijala 20 godina, odnosno da je toliko vremena bilo potrebno da se pronađe bezbedna način kako da se "mesindžerom" prenese poruka do dela ćelije kako bi se stvarala antitela, a da se ne dođe do DNK ćelije.

"Na toj vakcini se radio, i radilo, i radilo i ta tehnologija nije nova. Još 1966. je prvi rad objavljen", kazala je ona.

Obavezno nije i prisilno

Aleksandar Olenik, advokat, rekao je da jeste za obaveznu vakcinaciju, ali je naglasio da to ne znači isto što i prisilna vakcinacija. "Prinudna i prisilna stvar u pravu znači da neko koristi silu, da vas mehanički, fizički ili pretnjom nekom silom tera da nešto uradite. Obavezna vakcinacija može da ima kaznu i neke loše posledice, ali niko ne primenjuje silu ni prema kome", objasnio je on.

Podsetio je da i danas postoji obavezna vakcinacija protiv drugih bolesti za decu i da oni koji je odbiju bivaju prekršajno kažnjeni - za decu bivaju kažnjeni roditelji. "Postoji druga vrsta sankcija da ne može da se bavi nekim poslom i bude u nekom kolektivu ako je to obavezna vakcina".

Olenik se založio za delimičnu obaveznu vakcinaciju za određene grupe ljudi. "Medicniski radnici bi trebalo da svi, a pogotovo oni koji leče zaražene od kovida, morali da budu vakcinisani jer oni su u dodiru sa bolesnima. Neshvatljivo je da neko ko leči nije vakcinisan i da širi bolest prema onima koji su već bolesni". Lekari mogu da budu kažnjeni finansijski, disciplinski ili zabranom rada.

I Snežana Rsovac je za obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika. "Moralno je, profesionalno je i ako već treba nekome da pružimo primer, treba da krenemo sami od sebe. Ne mogu ja da zagovaram vakcinu, a da se nisam vakcinisala", kaže ona uz ogradu da mogu postojati opravdani zdravstveni razlozi protiv vakcinacije, ali da su vrlo retki.

Miloš Nikolić, politikolog, takođe se usprotivio obaveznoj vakcinaciji i ideji da se ljudi teraju da sa svojim teom rade ono što ne žele da rade. Rekao je, međutim, da postoji moralno opravdanje da se uvede obavezna vakcinacija u zdravstvu

To je protumačio time što je zdravstveni sektor u državnom vlasništvu i da svi plaćaju doprinose da bi on funckionisao. "Ako sutra dođemo na lečenje, ja hoću da budem siguran da je doktor apsolutni garant", objasio je, pominući i vojsku kao instituciju za koju je opravdano uvedena obavezna vakcinacija.

O dgovornosti...

"Mora da postoji princip individualne odgovrnosti kada govorimo o ovim stvarima", rekao je Miloš Nikolić. Izbor je da li je cilj države i sistema da unapred imaju moralnu odgornost prema pojedinca i zna šta je za njega dobro, ili će se izabrati liberalni princip koji podrazumeva da država ne bi ni treblao da se bavi time da li pojedinac zna šta je dobro, već da ima ključnu ulogu da spreči pojedinca da ugrozi drugog.

"To je ono - moja sloboda je ograničena slobodom druge osobe. Ukoliko sam ja na bilo koji način rizičan, snosim određenu odgovornost", rekao je on.Ukoliko pričamo o prenošenju nekih opasnih bolesti, tu može da se uspostavi taj princip i može da se govori da je legitimno odrediti granice te slobode.

"Skloniji sam da problemu vakcinacije pristupam iz liberalnog ugla - koliko ja svojom odgovornošću ili neodgovornošću ugrožavam drugog, a ne da se zalažem za koncept moralne odgvornosti države da ona unapred zna šta je dobro po mene", zaključio je Nikolić.

Aleksandar Olenik je naglasio da je donošenje odluke da li ćete se vakcinisati "apsolutno vaše pravo".

Za stavjanje potpisa pre vakcinacije, Olenik kaže da je za svaku lekarsku intervenciju neophodno da vam leka opiše šta će da uradi, na koji način i čime, da to stavi na papir i da građanin potpisuje da mu je to objašnjeno. "To nije vezano za vakcinu, nego za sve - informisanost i saglasnost pacijenta".

...i ljudskim pravima

Olenik dalje objašnjava da po međunardnim standardima postoje dve grupe ljudskih prava - ona koja nikao ne mogu da se smanjuju i druga grupa koja mogu da se ograničavaju. Za ograničavanje ljudskih prava postoje tri uslova: Prvi uslov je da je to zakonom dozvoljeno, drugi uslov je da je to neophodno i treći, "jako bitan uslov" je da to ograničenje mora da bude srazmerno.

"Mislim da je najveći aktuelni primer Austrija", koja je ograničila kretanje svima koji nisu vakcinisani. "Da li je uređeno zakonom? Jeste. Da li je neophodno? Jeste. Treći uslov je bio sporan - nije srazmeno. Austrija je zato ublažila tu svoju meru prema nevacinisanima, odnosno mogla je da postigne taj cilj i blažim merama", objasnio je on.