Linkovi

Analiza: Kada bi kovid 19 mogao da postane endemska bolest?


Američki glumac Ben Kroford testira se na kovid 19 pre nastupa u predstavi "Fantom iz opere" u Njujorku (Foto: Reuters/Caitlin Ochs)

Dok pandemija zarazne Delta varijante koronavirusa jenjava u mnogim delovima sveta – naučnici su otpočeli analiziranja kada i gde bi kovid 19 mogao postati endemska bolest.

Prva predviđanja pokazuju da bi se to moglo dogoditi 2022. godine, zaključak je razgovora sa više desetina priznatih stručnjaka – koje je obavila agencija Rojters.

Prema njihovim očekivanjima, prve države koje će uspešno prebroditi pandemiju biće one koje su sprovele vid kombinacije visoke stope vakcinacije i razvijanja prirodnog imuniteta među stanovništvom zaraženom koronavirusom – poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Portugala i Indije.

Upozoravaju, međutim, da Kovid 19 ostaje nepredvidiv virus koji mutira dok se širi među nevakcinisanom populacijom.

Niko od stručnjaka, kako piše agencija Rojters, ne bi u potpunosti isključio ono što se u delu javnosti označava scenarijem sudnjeg dana – u kome virus mutira do te mere da nadjačava stečeni imunitet. Međutim, većina ipak gaji uverenje da će brojne države tokom 2022. ostaviti iza sebe najgore posledice pandemije.

Smatramo da je od ovog momenta pa do kraja 2022. ključno vreme za uspostavljanje kontrole nad virusom. Period u kom se značajno može smanjiti trent teških oboljenja i smrtnih slučajeva”, izjavila je Marija Van Kerkova – jedna od glavnih epidemiološkinja Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Cilj te organizacije je da 70 procenata svetske populacije bude vakcinisano do kraja 2022. godine.

Ako uspemo u tome - bićemo u veoma drugačijoj epidemiološkoj situaciji“, rekao je ona za Rojters.

Međutim, kako dodaje, zabrinuta je da će države prerano ukinuti mere predostrožnosti protiv koroanvirusa.

Neverovatno mi je što vidim ljude na ulicama - kao da je sve gotovo”, upozorava Van Kerkova.

Broj novoobolelih i smrtnih slučajeva od posledica kovida 19 opada od avgusta u skoro svim regionima sveta, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije objavljenom krajem oktobra.

Izuzetak je bila Evropa, u pojedinim zemljama tog područja u kojima je ostvaren nizak stepen vakcinacije poput Rumunije i Rusije, ali i u državama koje su ukinule obavezno pokrivanje lica – teškoće je izazvala delta varijanta virusa.

Takođe, doprinela je porastu infekcija Singapuru i Kini, koje imaju visoku stopu vakcinacije, ali nedovoljan prirodni imunitet zbog oštrih antipandemijskih mera koje su primenjivale.

Biće razlika od mesta do mesta – jer postoji zavisnost od ostvarene količine imuniteta, kao i efikasnosti distribucije vakcina… Koja je promenjiva od oblasti do oblasti i od zemlje do zemlje”, rekao je Mark Lipsič - epidemiolog sa Univerziteta Harvard.

Nekoliko stručnjaka za Rojters je iznelo očekivanja da će se talas Delta varijante u SAD-u okončati tokom novembra kada će biti zabeležen poslednji značajniji porast broja novoobolelih.

Dogodiće se skroman zimski porast slučajeva kovida 19. Ako ne bude novih varijanti virusa pandemija koroanvirusa počeće da jenjava u aprilu 2022.”, smatra Kris Marej, stručnjak sa Univerziteta.

Čak i u državama u kojima se beleži porast broja novoobolelih – jer se ublažavaju antipandemijske mere, poput Velike Britanije, deluje da proces imunizacije građane drži podalje od bolnica.

Većina pandemije u smislu hitnog slučaja je iza nas”, uverava Nil Ferguson - epidemiolog sa Imperijal koledža u Londonu.

Ipak, stručnjaci i dalje predviđaju da će kovid 19 ostati glavni uzrok oboljevanja i smrtnih slučajeva u narednim godinama – poput drugih endemskih bolesti kao što je malarija.

"Oboljevanje od endemskih bolesti nije samo po sebi dobroćudno”, podvlači Marija Van Kerkova – epidemiološkinja Svetske zdravstvene organiazcije.

Pojedini stručnjaci smatraju da će se virus u svojoj konačnoj formi ponašati kao boginje, koje izazivaju epidemije u među nedovoljno vakcinisanom populacijom.

Za razliku od njih, postoje i oni koji smatraju da će kovid 19 više delovati kao sezonska respiratorna bolest, poput gripa. Bio bi manje smrtonosan i u većoj meri bi mogao pogađati decu – što bi moglo potrajati decenijama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG