Zajednička sednica američkog Kongresa na kojoj se broje elektorski glasovi obično je rutinski i ceremonijalni događaj. Međutim, sednica u sredu 6. januara privući će veću pažnju javnosti zbog napora odlazećeg predsednika Donalda Tramp da ospori izbornu pobedu demokrate Džoa Bajdena.
Brojanje elektorskih glasova u Kongresu je poslednji korak u procesu potvrde Bajdenove pobede, nakon što ga je Elektorski koledž zvanično izabrao 14. decembra. Taj proces je predviđen Ustavom i obuhvata nekoliko koraka.
Pojedini republikanci, koji ponavljaju Trampove neosnovane tvrdnje o izbornoj prevari, najavili su da će uložiti zvaničan prigovor na rezultate izbora, što znači da će oba doma Kongresa - Senat u kojem većinu imaju republikanci i Predstavnički dom koji kontrolišu demokrate - morati o njima da se pojedinačno izjasne.
Šta se događa na zasedanju Kongresa u januaru?
Prema federalnom zakonu, Kongres mora da se sastane 6. januara i otvori zapečaćene potvrde iz svih saveznih država koje sadrže zapis o elektorskim glasovima. Glasovi se u salu unose u kutijama od mahagonija.
Predstavnici dve stranke iz oba doma Kongresa zatim glasno čitaju rezultate i zvanično ih broje. Predsednik Senata, potpredsednik Majk Pens, predsedava sednicom i proglašava pobednika.
Šta je predviđeno Ustavom?
Prema Ustavu, Kongres mora da zaseda i da prebroji elektorske glasove. Ako je rezultat izjednačen, Predstavnički dom odlučuje predsednika, a svaka kongresna delegacija ima jedan glas. To se nije dogodilo od 1800-tih, a Bajdenova pobeda nad Trampom je ubedljiva, 306 naprema 232 elektorska glasa.
Šta se događa na zajedničkoj sednici?
Oba doma Kongresa sastaju se u podne da prebroje glasove. Ako potpredsednik nije u mogućnosti da predsedava sednicom, zamenjuje ga senator sa najdužim stažem iz stranke koja ima većinu u Senatu.
U ovom slučaju to je republikanski senator iz Ajove Čak Gresli.
Predsedavajući otvara i uručuje potvrde elektorskih glasova iz svake države, po abecedi. Članovi dve stranke iz oba doma Kongresa zatim glasno čitaju svaku potvrdu, unose i broje glasove. Predsedavajući posle toga objavljuje ko je osvojio većinu glasova za predsednika i potpredsednika.
Šta se događa kada neko uloži prigovor?
Nakon što predstavnici stranaka pročitaju potvrdu iz neke od država, bilo koji član Kongresa može da ustane i uloži prigovor na izborni rezultat, po bilo kom osnovu. Međutim, predsedavajući neće saslušati prigovor ako on nije upućen i pismenim putem, uz potpise i člana Predstavničkog doma i Senata.
Ako postoji takav zajednički zahtev, raspušta se zajednička sednica, a Predstavnički dom i Senat zasedaju odvojeno da bi razmotrili prigovor. Da bi bio usvojen, moraju da ga odobre oba doma Kongresa, prostom većinom. Ako to nije slučaj, broje se prvobitni elektorski glasovi.
Sličan prigovor poslednji put se razmatrao 2005. godine, kada su demokratska članica Predstavničkog doma iz Ohaja Stefani Tabs Džons i demokratska senatorka iz Kalifornije Barbara Bokser uložile prigovor na elektorske glasove iz Ohaja, tvrdeći da je bilo izbornih nepravilnosti. Oba doma Kongresa raspravljala su o prigovoru i odbacila ga. To je bio tek drugi put da se glasa o prigovoru na izborni rezultat.
Da li osporavanje rezultata može da bude uspešno?
Šanse za to su izuzetno male, s obzirom na to da demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, dok je nekoliko republikanaca u Senatu, među kojima je i lider Mič Mekonel, priznalo Bajdenovu pobedu.
Mekonel je od svojih stranačkih kolega u Senatu zatražio da ne podrže prigovore iz Predstavničkog doma. Nekoliko visoko rangiranih republikanskih senatora saglasilo se sa Mekonelom. Senator iz Južne Dakote Džon Tjun, drugi po rangu republikanac, rekao je ranije ovog meseca da će prigovor na rezultat izbora biti oboren u Senatu. Dodao je da nema smisla da se senatori izjašnjavaju, "kada se zna konačan ishod".
Republikanski senator iz Teksasa Džon Kornin rekao je da bi bilo kakav napor republikanaca u Kongresu da ospore rezultat izbora bio "uzaludan" i pogrešan.
Nema dokaza o rasprostranjenim izbornim nepravlnostima, što su potvrdili brojni izborni zvaničnici, među kojima je i Vilijam Bar, koji je prošle nedelje napustio položaj sekretara za pravosuđe.
Koja je Pensova uloga?
Uloga potpredsednika SAD kao predsedavajućeg je često nelagodna, što će biti slučaj i sa Pensom koji će biti zadužen da proglasi Bajdenovu pobedu i svoj poraz kada se prebroje elektorski glasovi. Situaciju dodatno otežava i to što Tramp odbija da prizna poraz.
Međutim, Pens neće biti prvi potpredsednik koji će se naći u neprijatnoj situaciji. Bivši potpredsednik Al Gor je 2001. godine predsedavao sednicom na kojoj su se brojali elektorski glasovi posle izbora 2000. godine na kojima je veoma malom razlikom izgubio od republikanca Džordža Buša mlađeg.
Bajden, potpredsednik SAD za vreme Obaminog mandata, 2016. godine je predsedavao sednicom na kojoj je Tramp proglašen pobednikom. Takođe je odbacio prigovore demokrata u Predstavničkom domu koji nisu imali podršku kolega u Senatu.
Šta se događa kad Kongres prebroji glasove?
Zajednička sednica je poslednja zvanična šansa da se uloži prigovor na izborni rezultat, van sudova koji su do sada odbacili tužbe odlazećeg predsednika i njegovog tima.
"Dođe vreme kada morate da priznate da ste, uprkos najboljim naporima, doživeli neuspeh", rekao je senator Kornin ranije ovog meseca.
