Ministar spoljnih poslova Jermenije Zohrab Mnatsakanijan podneo je ostavku, nakon što je postignut sporazum o primirju u području Nagorno Karabaha, koji je Azerbejdžanu omogućio da preuzme kontrolu nad delom teritorije tog regiona.
Istovremeno, hiljade demonstranata okupile su se na Trgu slobode u centru prestonice Jerevanu.
Vlada jermenskog premijera Nikola Pašininijana suočila se sa značajnim padom podrške građana nakon objave o sporazumu, postignutom uz posredovanje Rusije, kojim su prekinute šestonedeljne borbe. Hiljade demonstranata su protekle nedelje tokom protesta, na gradskim ulicama širom Jermenije, tražile njegovu ostavku.
Pašinjan je u ponedeljak izjavio da je rat mogao biti izbegnut u slučaju da je Jermenija svojevoljno prepustila kontrolu nad sedam oblasti koje okružuju Nagorno Karabah i grad Suši.
“Umesto toga prihatili smo ratni izazov”, rekao je Pašinijan u obraćanju medijima.
Nagorno Karabah je međunarodno priznata azerbejdžanska teritorija koja se nalazila pod kontrolom etničkih Jermena. Dve države su u sporu zbog tog kavkaskog područja od perioda raspada bivšeg Sovjetskog Saveza devedesetih godina prošlog veka. Primirje je postignuto nakon sukoba koji su, između dve strane, ponovo izbili krajem septembra.
Azerbejdžan se saglasio da produži rok za povlačenje jermenskih snaga iz tog područja – što su dve strane usaglasile mirovnim sporazumom.
Stanovnici Kalbačara, azerbejdžanskog okruga koji je decenijama bio pod kontrolom etničkih Jermena, svoje domove napuštaju od kada su objavljene informacije o primirju Azerbejdžana i Jermenije postignutog 10. novembra.
Pojedini meštani zapalili su svoje domove pre nego što su ih napustili, javio je Radio Slobodna Evropa.
Područje Kalbačara su naseljavali Azerbejdžanci – pre nego što su ih proterali etnički Jermeni u ratu koji je izbio nakon raspada Sovjetskog Saveza. Većina napuštenih domova pripadali su Azerbejdžancima.
U tom području nalazi se priličan broj hrišćanskih verskih objekata koje, nakon raspoređivanja Nagorno Karabaha, čuvaju ruski vojnici. Zvanični Kremlj zatražio je od azerbejdžanske strane da zaštiti verske objekte u delu tog regiona koji će biti pod njenom kontrolom.
Predsednik Ilham Alijev, saopštila je njegova služba za medije, obavezao se na zaštitu hrišćanskih verskih objekata.
Ruske trupe razmeštene su prošlog utorka u planinskom području Nagorno Karabaha na osnovu sporazuma kojim su okončane borbe između azerbejdžanskih i jermenskih snaga.
Skoro 2.000 vojnika, 90 oklopnih transportera i 380 vozila i druge vojne opreme raspoređene su u zoni sukoba Azerbejdžana i Jermenije.
Na osnovu sporazuma koji su Azerbejdžan i Jermenija postigli uz posredovanje Rusije, azerbejdžanska strana će zadržati teritorije koje je osvojila u borbama, uključujući i drugi po veličini grad na području Nagorno Karabaha - Šuša (Shusha).
Tokom sukoba koji su izbili krajem septembra 2020. dve strane su potpisale ukupno tri sporazuma o prekidu vatre i postizanju primirja u kojima su posrednici bili Rusija, Francuska i Sjedinjene Države - ali se nijedno do sada nije održalo.
Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.
