Toksično okruženje u kom rade novinari u Srbiji predstavlja razlog za zabrinutost, jedan je od zaključaka analize o medijskim slobodama u 2022. nevladinog Hitnog odgovora za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response).
Analizirane države
Osim detaljne analize stanja u Ukrajini, izveštajem su obuhvaćene Belgija, Estonija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Poljska, Španija i Švedska, kao i kandidatske zemlje Albanija, Severna Makedonija, Srbija i Turska.
Radi se o projektu koji čini šest međunarodnih medijskih nevladinih organizacija.
Prate i reaguju povodom slučajeva kršenja slobode medija u članicama EU i državama kandidatima.
U izveštaju, čiji su autori Evropski centar za medijske slobode (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI), kao i Evropska federacija novinara (EFJ), navedeno je da je od januara do decembra 2022. zabeleženo 813 slučajeva kršenja medijskih sloboda.
Na udaru se, kako je ukazano, našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija.
Političari inspirišu toksičnost
Kada je reč o Srbiji ukazano je da toksično okruženje inspirišu političari, kao i drugi mediji, koji etiketiraju novinare kao izdajnike ili državne neprijatelje – podstičući dodatna zastrašivanja.
U izveštaju je zabeležena 41 prijava kršenja medijskih sloboda na štetu 60 pojedinaca ili medija.
“U najvećem broju slučajeva reč je o verbalnim napadima (32 slučaja, 78,0%), dok ih je 13 bilo u sferi interneta i društvenih mreža. Pet je zabeleženo tokom obavljanja novinarske dužnosti ili na javnim mestima – poput izveštavanja sa demonstracija ili okupljanja”, piše u dokumentu.
Ključne brojke izveštaja
- Ubijeno 10 novinara – devet u Ukrajini i jedan u Turskoj
- Notirano ukupno 813 slučajeva kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima, koji su se odnosili na 1.339 pojedinaca ili entiteta
- Zabeleženo 415 upozorenja u državama EU, dok ih je 398 registrovano u zemljama kandidatima
- U EU najrasprostranjeniji bili verbalni napadi (42,4%), a zatim napadi u pravnoj sferi (27,2%)
- U Ukrajini zabeleženo 140 slučajeva kršenja slobode medija, što čini 17,2 procenata svih registrovanih slučajeva takve vrste u 2022
- U zemljama članicama EU notirano 86 upozorenja vezanih za napade na internetu i to od uznemiravanja do kampanja dezinformacija
- Izveštavanje o životnoj sredini obeležilo 17 incidenata (12 u EU, 5 u zemljama kandidatima) koji su se dogodili tokom novinarskog bavljenja ekološkim temama – poput izveštavanje o protestima zbog klimatskih promema ili istraživanja problema zagađenja u gradovima
Fizičko ugrožavanje drugi je po učestalosti vid napada na novinare, navedeno je u dokumentu.
Precizirano je da je u 2022. nasrnuto na ukupno njih deset - troje se našlo na meti dok su izveštavali sa terena tokom manifestacije Evroprajd.
Navodi se da je beogradski dnevni list "Danas" najmanje pet puta bio na meti, kako je navedeno, ozbiljnih pretnji po fizičku bezbednost novinara.
“Podrazumevali su uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimne mejlove koji su se sastojali od pretnji smrću vatrenim oružjem. Tu pretnju, kako je navedeno, nadležni su veoma ozbiljno shvatili – obezbedivši stalno policijsko obezbeđenje pred sedištem redakcije”, navedeno je u analizi.
Osim tog slučaja, ukazano je i na dve pretnje bombom upućene kancelarijama Adria Media Grupe u kojima se nalazi skoro deset medija. Ispostavilo se da su sve prijave bile lažne – ali su prostorije morale biti evakuisane.
Navedeni su i slučajevi dvojice novinara Nenada Kulačina i Verana Matića koji su zastrašivani pošto su ulice Beograda i Vranja oblepljivane plakatima sa njihovim likom u negativnom kontekstu.
“U Kulačinovom slučaju objavljena je njegova adresa stanovanja, dok su o Matiću objavljivane omalovažavajuće fotografije”, piše u analizi.
Zabeleženi su, kako je navedeno, i takozvani pravni incidenti, koji su obuhvatali dve tužbe protiv novinara zbog klevete i jednu građansku tužbu za navodno kršenje javnog reda.
Agresija na Ukrajinu bez presedana
Kako je ukazano, prošlu 2022. godinu obeležio je rat u Ukrajini. Tokom deset meseci ruske agresije na tu zemlju zabeleženo je 140 slučajeva kršenja slobode medija - uključujući smrt devet novinara i medijskih radnika na prvim linijama fronta.
Petoro ih je stradalo od vatrenog oružja, troje je poginulo u granatiranju – dok je jedan medijski poslenik poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima.
U izveštaju se navodi da postoje dokazi da su ruske snage, u pojedinim slučajevima, otvarale vatru na novinare i vozila sa jasnim novinarskim obeležjima.
Navedeni su i smrtni slučajevi još najmanje troje ukrajinskih novinara i medijskih radnika za koje postoje sumnje da su ih ruske trupe ubile na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.
Ti slučajevi, međutim, nisu još potvrđeni i motivi njihovog mogućeg stradanja ostali su nejasni.
Konstatovano je da su medijske slobode u Ukrajini suočene sa najvećom krizom u modernoj istoriji te države. Navedeno je da ruska invazija, koja je počela februara 2022. godine, predstavlja egzistencijalnu pretnju budućnosti novinarstva u Ukrajini.
"Agresivni rat Rusije koštao je života brojne novinare koji su izveštavali o ratu sa fronta – čime je 2022. postala najsmrtonosnija za medijske poslenike u Evropi tokom poslednjih decenija. Ubistva, pretnje i pritisci sa kojima se suočavaju novinari i mediji u Ukrajini bacaju tamnu senku nad slobodom medija u Evropi i pokazuju razarajući efekat koji rat ima na novinarstvo”, navedeno je u analizi.
Ukazano je da je najviše napada - 60.7% ih zabeleženo u prva tri meseca sukoba.
”Novinari i reporteri bili su mete u 65 procenata zabeleženih slučajeva, dok su kamermani i snimatelji targetirani u 25 odsto, a mediji u 22.8 procenata”, precizirano je u tekstu.
Notirane različite pretnje
Analiza je usredsređena i na pretnje sa kojima se novinari sve više suočavaju - napade u sferi interneta i društvenih mreža. Tu spadaju hakovanje njihovih mobilnih telefona špijunskim softverima, te pretnje smrću, kako njima, tako i članovima njihovih porodica.
Izveštajem su obuhvaćene i pretnje iz pravne oblasti. Evropska komisija je 2022. objavila predlog direktive protiv takozvanih Slep (SLAPP) tužbi u nastojanju da reši problem sa kojim se suočavaju novinari širom Evrope.
Šta je slep tužba?
Strateška tužba protiv učešća javnosti (SLAPP tužba) postupak je koji pokreću pojedinci ili entiteti kako bi kritičare odvratili od izjava, tvrdnji ili posrupaka koji im stvaraju negativan publicitet.
Takvom vrstom tužbi, kako je navedeno na sajtu američkog univerziteta Kornel, može se privremeno sprečiti plasman kritičkih sadržaja tako što se tužena strana usredređuje na odbranu - trošeći vreme i resurse.
Takođe, ukazano je na sve veće izazove sa kojima se suočavaju novinari koji se bave temama iz obasti ekologije.
Poput protesta zbog klimatskih promena, hapšenja tokom izveštavanja sa tih događaja ili pak fizičkih napada, kada su teme izveštavanja i analiza politika koju u oblasti ekologije primenuju privatne kompanije.
