Prošle godine 189 pretnji, fizičkih napada i pritisaka na novinare i do sada u ovoj godini još 33 slučaja – to je u najkraćem najbolji pokazatelj medijske situacije u Srbiji, jedan je od osnovnih zaključaka danas predstavljenog izveštaja “Sloboda medija, brz odgovor”.
U Srbiji su već godinama medijske slobode na niskom nivou, novinari rade u teškim uslovima i izloženi su različitim pritiscima, a uzroke za takvo stanje treba pre svega tražiti u samom vrhu vlasti, rečeno je na onlajn rezentaciji izveštaja kojeg je u saradnji sa partnerima sprovela organizacija Član 19 (Article 19).
Ana Lalić, novinarka portala Nova.rs je na svom primeru opisala teškoće sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji – ona je podsetila da je 1. aprila 2020. godine uhapšena zbog pisanja o o nedostatku zaštitne opreme u Kliničnom centru Vojvodine.
Optužbe sa vrha vlasti
Iako je tužilaštvo brzo odustalo od optužbi protiv nje, po rečima Ane Lalić problemi su se nastavili i nakon toga jer su izbušene gume na automobilu, a doživela je i brojne pretnje. Iako je prijavila sve ove slučajeve - do danas nije dobila bilo kakav odgovor od policije i tužilaštva.
Optužbe da su novinari plaženici i mrzitelji Srbije stižu od narodnih poslanika, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, rekla je Lalić i dodala da je u takvim okolnostima teško očekivati promenu stavova javnosti o novinarima i nezavisnim medijima.
U Srbiji državni funkcioneri često podižu tužbe protiv novinara i navode da im se tako narušava ugled i izaziva duševna bol, složila se Zamira Đabarova iz Centra za ljudska prava Američke advokatske komore i ocenila da je tu reč o ugrožavanju slobode govora.
Kako je na onlajn prezentaciji istakla pravna savetnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić za popravljanje medijske situacije u Srbiji potreban je snažniji pritisak Evropske unije, kao i praćenje poštovanja Medijske strategije i zakona.
Pol Anri Prese, savetnik za odnose sa javnošću Delegacije EU u Beogradu, je poruio da status medija u Srbiji nije dovoljno usklađen sa standardima EU. U toj oblasti, po njegovim rečima, dugo nije načinjen napredak kakav je neophodan što se tiče bezbednosti novinara, rada Regulatornog tela za elektronske medije i javnog finansiranja medija.
“Radi se o jednom od najvažnijih političkih pitanja u Srbiji. Vladavina prava je motor napretka Beograda ka EU, a deo toga su medijske slobode”, istakao je Prese.
Novinari bez poverenja u policiju i pravosudni sistem
U samom istraživanju se u delu o ključnim nalazima medijske situacije u Srbiji između ostalog ističe da “novinari imaju veoma nizak nivo poverenja u policiju i pravosudni sistem. Uobičajeno je da novinari policiji ne prijavljuju slučajeve napada u kojima su bili meta jer ne postoji poverenje da će biti urađena nezavisna i efikasna istraga u vezi sa napadima”.
Nabrajajući slučajeve napada na novinare poslednjih godina, u izveštaju organizacije Član 19 se podseća da “preostali predmeti za ubistva novinara iz 90-ih još uvek traju: to su slučajevi ubistva Milana Pantića i Dade Vujasinović, za koje postupak traje duže od 20 godina, uz sporu istragu i loše prikupljanje dokaza. Nikada nisu ni otvorene istrage u vezi sa grupom od 17 srpskih i albanskih novinara koji su ubijeni na Kosovu između 1999. i 2001. godine...”
U danas predstavljenom izveštaju se ukazuje na problem polarizacije medijskog prostora u Srbiji: “Srpsko medijsko okruženje je radikalno podeljeno između nezavisnih i provladinih medija, a u njemu se ogleda i rascep u društvenom i političkom okruženju u zemlji, sa sve manjim brojem nezavisnih novinara koji izveštavaju o pitanjima od javnog interesa. Medijska sloboda se još više urušava zbog opšteg stava srpskih vladajućih političara, naročito na lokalnom nivou, koji komuniciraju samo sa medijima i novinarima koji podržavaju njihov politički program, a izbegavaju kritiku nezavisnih novinara kako bi održali svoj kredibilitet u očima javnosti”, ističe se u izveštaju organizacije Član 19.
Na kraju, u preporukama izveštaja se poziva srpska vlada da povuče nekoliko konkretnih poteza kojima bi se popravila medijska situacija u Srbiji – da sprovede sve međunarodne obaveze u vezi sa slobodom izražavanja i medijskim slobodama, da uskladi srpske zakone, politike i prakse koje se tiču medijskih sloboda sa međunarodnim obavezama kao i da javno i nedvosmisleno osudi sve napade i nasilje usmerene protiv novinara.
