Linkovi

Najniža ocena Srbije u izveštaju Fridom hausa od 2003.


Osnovne slobode i demokratske institucije Srbije nastavile su da nazaduju tokom 2017. godine, što je četvrta uzastopna godina opadanja demokratije i najniža ocena demokratije, koju je Srbija dobila u izveštaju Fridom hausa "Zemlje u tranziciji" od 2003. godine.

Oblasti u kojima je posebno pogoršana situacija prošle godine su nezavisnost medija, civilno društvo, nacionalna demokratska uprava i uslovi održavanja lokalnih izbora, ocenila je američka nevladina organizacija, koja prati stanje demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava u svetu.

"Možda najvažniji politički događaj godine bili su predsednički izbori u aprilu, na kojima je tadašnji premijer Aleksandar Vučić pobedio u prvom krugu sa 55 odsto glasova", navodi Fridom haus podsećajući da je to prvi put od 2000. da je neki predsednički kandidat u Srbiji osvojio apsolutnu većinu u prvom krugu.

Dok su izbori u celini odrazili volju naroda, brojni problemi očigledni u izbornim ciklusima od 2012. godine bili su prisutni i na predsedničkim izborima 2017, a neki su postali još ozbiljniji. U izveštajima koje su objavili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, ali i lokalni izborni posmatrači iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) navode se problemi kao što su neuravnoteženo medijsko izveštavanje o kandidatima, pritisak na zaposlene u javnom sektoru, njihove porodice ii prijatelje. kao i zloupotreba administrativnih resursa, kao faktori koji su značajno uticali na to da okolnosti izborne trke idu u prilog Vučiću, ističe se u izveštaju Fridom hausa.

Opisujući klimu uoči izbora, CRTA je navela da su uslovi pod kojim su sprovedeni izbori bili "dovoljni da se predizborni period ne može opisati kao pravedan, slobodan ili u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima", navodi Fridom Haus. "Izborni dan je protekao uz relativno malo incidenata ili dokumentovanih slučajeva krađe glasova, ali neka svedočenja nagoveštavaju da je bilo brojnih primera kupovine glasova ili pritiska na birače na sam dan izbora da glasaju za kandidata vladajuće stranke, iako ti pritisci nisu suštinski promenili konačan ishod", konstatuje se u izveštaju "Zemlje u tranziciji".

Kao i prethodne godine, posao upravljanja zemljom bio je u drugom planu, zbog nepotrebno produženog izbornog ciklusa, primećuje Fridom haus. Organizacija podseća da je Vučić ostao premijer tokom kampanje i dva meseca posle izbora, dok nije krajem maja podneo ostavku da bi položio zakletvu kao predsednik, a da je nova premijerka Ana Brnabić stupila na čelo mahom nepromenjenog kabineta.

"Dok je izbor proevropski orijentisane premijerke dočekan sa širokim odobravanjem, uključujući većinu zemalja Evrope i u Severnoj Americi, ipak je više zabrinjavala činjenica što i novi predsednik i premijerka nisu ostavili nikakvu sumnju da će prava vlast počivati u rukama predsednika, iako su njemu ustavom poverena pretežno simbolična ovlašćenja", navodi Fridom haus.

Sloboda medija je nastavila da opada, dok su zatvoreni neki od malobrojnih preostalih nezavisnih medija, kao što su "Novine Vranjske", a nastavljen je finansijski pritisak na medijske kuće koje ne podržavaju vladu ili ne nastoje da bar ublaže kritički ton. Novinarska udruženja prijavila su povećanje broja napada na novinare, uključujući i slučajeve fizičkih napada, kao i organizovane hajke koje su sprovodili tabloidi bliski vladajućoj stranci posle otkrića istraživačkih novinara o korupciji unutar vlade, ističe se u izveštaju.

Dok srpsko građansko društvo ostaje aktivno i živo, bilo u obliku formalno organizovanih grupa i ad-hok aktivizma i protesta, vlada je i dalje veoma neprijateljski nastrojena prema autonomnim grupama, koje pokušavaju da je kritikuju ili pozovu na odgovornost. Iako je građansko društvo mobilisalo veliki broj demonstranata kada je reč o određenim pitanjima kao što su projekat "Beograd na vodi" ili uslovi pod kojima se održavaju izbori, vlasti su mahom ignorisale takve zahteve.

Kvalitet demokratske uprave takođe je opao na lokalnom nivou. Lokalni izbori održani su tokom godine u atmosferi primetnog zastrašivanja, a mnogi lokalni izbori ne izgledaju kao da su bili slobodni, niti pravedni. U međuvremenu, SNS nastavlja praksu postizbornog "preuzimanja" opozicionih članova lokalnih skupština u pokušaju da prigrabi što više ovlašćenja i resursa na lokalnom niovu. Do kraja 2017, SNS je kontrolisao lokalnu vladu u 157 od 170 opština u Srbiji, ističe se u izveštaju.

Uprkos izbornim smetnjama, srpska vlada jeste ostvarila neke značajne uspehe. Proces pregovora o prijemu u EU je napredovao sporo, ali postojano, a do kraja godine otvoreno je 12 poglavlja, dok su 2 zatvorena. Vlada je takođe ostvarila dodatni uspeh u stabilizaciji javnih finansija i smanjenju javnog duga, uz umerene pozitivne reforme u cilju unapređenja poslovne klime. S druge strane, pregovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom su ostvarili malo suštinskog napretka tokom većeg dela godina iako je predsednik Vučić pozvao na unutrašnji dijalog u Srbiji o tome kako organizovati buduće odnose Srbije i Kosova, zaključuje američka ogranizacija.

Fridom haus takođe primećuje da nije bilo značajnijih reformi kada je reč o vladavini zakona ili rešenju problema korupcije. Uprkos tome što su 2017. najavljene ustavne promene čiji je cilj povećanje nezavisnosti pravosuđa, one su po svemu sudeći odložene za 2018. Sličan izostanak napretka se vidi kada je reč o borbi protiv korupcije.

"Normalizacija neliberalnih ideja u Evropi“

Napadi na opozicione stranke, štampu i civilno društvo postaju standard u centralnoj i istočnoj Evropi, dok širenje neliberalnih politika podriva osnove i izglede za demokratiju, navodi se u zaključcima godišnjeg izvještaja “Nacije u tranziciji”, organizacije Fridom haus.

“Neliberalne politike postaju redovno stanje u Evropi”, saopštio je predsjednik organizacije Majkl Džej Ambramovic. Dodao je da su vladine kampanje blaćenja civilnog društva, novinara i političke opozicije započete u Rusiji i centralnoj Aziji, ali da postaju sve uobičajnije širom regiona.

“Ovo nije više problem za koji možemo da tvrdimo da je ograničen na jednu ili dve zemlje. Da bi zaštitili demokratiju, lideri moraju da se suprostave napadima na demokratske principe, naročito kada su oni blizu njihovih zemalja”, naglasio je Abramovic i zaključio da ono što se događa u centralnoj i istočnoj Evropi ne može da se odvoji od onog što se dešava na cijelom kontinentu.

“Niko nije zaštićen od normalizacije neliberalnih ideja”, rekao je predsednik Fridom hausa.

U ovogodišnjem izvještaju je zabilježen najširi pad indeksa u 23-godišnjoj istoriji tog projekta. Pad demokratskih indeksa zabilježen je u 19 od 29 zemalja, obuhvaćenih izveštajem. Drugu godinu zaredom, više je konsolidovanih autoritarnih režima nego konsolidovanih demokratija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG