Fridom Haus ističe da je skoro polovina analiziranih zemalja zabeležila pad rejtinga pošto mnogi režimi upozoravaju svoje građane da koraci ka demokratiji, poput onih u Ukrajini, samo mogu da dovediu do haosa, nasilja i siromaštva. Za Rusiju se u izveštaju ističe da je zabeležila najveći pad svog svog rejtinga u protekloj deceniji zbog suzbijanja neistomišljenika kod kuće i destabilizovanja Ukrajine.
Na Balkanu, 4 od 7 zemalja, uključujući Srbiju, sa rezultatom od 3,68, i Crnu Goru sa 3,89 , zabeležile su pad rejtinga uglavnom zbog ugrožavanja nezavisnosti medija. U intervjuu za Glas Amerike direktorka projekta "Zemlje u tranziciji", Silvana Habdank-Kolačkovska osvrnula se detaljnije na stanje u Srbiji i Crnoj Gori.
"Srbija i Crna Gora su važne zemlje zato što se sledeće u redu za pristupanje Evropskoj uniji, a Srbija je i predsedavajuća OEBS-a, i zbog toga su pažljivije praćene.
Najviše frustrirajući faktor na Balkanu je stagnacija. Tokom protekle decenije rejtinzi su se poboljšali, naročito kada se radi o gradjanskom društvu pa čak i o borbi protiv korupcije, pošto su zemlje usvajale nove zakone u toj oblasti, uključujući zakone o zaštiti uzbunjivača. Medjtuim brojni problemi i dalje postoje.
Ono što nas posebno brine u Srbiji je da i ova vlada, koja je dobila mnogo snažniji mandat od takoreći bilo koje prethodne, iskoristila svoju većinu da bi donekle marginalizovala drugačija mišljenja. Videćemo kakvu će putanju taj trend imati, ali ono što nas je posebno zabrinulo u Srbiji prošle godine su slobode medija.
Katastrofalnhe poplave koje su opustošile delove Srbije prošle godine vlada je iskoristila kao povod da spreči kritike načina na koji je reagovala na stihiju. Neki ljudi su bili pritvoreni, a neki sajtovi hakovani, mada je vlada negirala da je umešana u te slučajeve. To je problematičan razvoj dogadjaja u zemlji i u regionu gde je status medija i inače uzdrman.
Kada se radi o Crnoj Gori, u kojoj je status medija takodje nejak, bili smo svedoci daljeg pada tokom prošle godine. Jedan tabloid je pokrenuo kampanju blaćenja jedne nevladine organizacije i nekih pojedinaca, što svedoči o nedostatku profesionalizma u medijima i što je šira pojava u regionu, koja je dostigla kritičnu tačku u Crnoj Gori “, rekla je Silvana Habdank-Kolačkovska.