Linkovi

Fridom Haus: 11 godina zaredom pad u globalnim slobodama


Podaci Fridom hausa

Prošlu godinu u svetu su obeležile dve najveće pretnje po globalnu demokratiju - populizam i autokratizam (totalitarizam), navodi se u izveštaju američke nevladine organizacije “Fridom haus”. Što se tiče političkih prava i sloboda civilnog društva, nekoliko zemalja koje su ranije rangirane kao "slobodne", kao što su SAD, Srbija, Brazil, Češka Republika, Francuska, Mađarska, Poljska zabeležile su pogoršanje u ovim oblastima.

Od trenutka kada je pre 11 godina započeo proces urušavanje prava i sloboda, on je kontinuiran, navodi se u izveštaju, a pad je zabeležen u u čak 109 država, dok je 60 zemalja ostvarilo pozitivne pomake.

Najgore plasirani regioni u prošloj godini su Bliski Istok, Severna Afrika i Evroazija, dok su evropske zemlje zabeležile najveći pad u pravima i slobodama u protekloj deceniji.

U vodećim demokratijama vlada teskoba i neodlučunost, pogotovo nakon referendumske odluke Velike Britanije da napusti EU, do niza antidemokratskih poteza nove vlasti u Poljskoj, napretka ksenofobičnih, nacionalističkih stranaka u drugim državama Evrope i pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.

Rusija je nastavila da nipodaštava neprijatelje i ometa političke procese u SAD i drugim demokratskim zemljama, osnažila je svoju vojnu podršku Asadovoj diktaturi u Siriji, i učvrstila je ilegalnu okupaciju ukrajinskih teritorija. Kina takođe krši međunarodno pravo, ignorišući odluku tribunala protiv svojih proširenih potraživanja suvereniteta nad Južnim kineskim morem. Uočeno intenziviranje represije nad neistomišljenicima unutar same zemlje, navodi se u izveštaju Fridom Hausa.

Nacionalističke i populističke stranke su ojačale u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama tokom 2016, što je rezultiralo slomom tradicionalne desno-leve podele i dovelo u pitanje da li će opstati stabilne vlade i snažne opozicije. Zbog svih ovih događaja, ne može se više sa uverenošću govoriti o trajnosti Evropske Unije, kao ni uvođenju demokratskih i humanitarnih prioriteta u spoljnu politiku SAD, procenjuje se u izveštaju.

Na Balkanu su fer izborni procesi i vladavina prava dodatno pogoršani nakon što je EU zanemarila svoju ulogu u promociji demokratije među državama koje žele da joj se priključe, zaključak je izveštaja za region.

Među slobodnim državama su Srbija i Hrvatska, dok su kao delimično slobodne navedene Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo.

Od 195 zemalja koje su ušle u procenu za prošlogodišnji izveštaj, 87 država su označene kao slobodne, 59 njih kao delimično slobodne i 49 kao neslobodne.

Evroazija je podeljena između demokatski orijentisanih i rigidnih autokratija, dok se Ukraijna, Gruzija i Moldavija se, prema izveštaju, bore za pomake u krhkim demokratijama, a lideri Azerbejdžana, Tadžikistana i Kirgizstana su preduzeli korake da bi ojačali svoju vlast i to usred ekonomske i političke nesigurnosti.

Najmanje slobodne zemlje po rangiranju Fridom hausa su Sirija, Eritreja, Severna Koreja, Uzbekistan, Južni Sudan, Turkmenistan, Somalija, Sudan, Ekvatorijalna Gvineja, Centralnoafrička republika i Saudijska Arabija.

Među neslobodnim državama u svetu su Afganistan, Azerbejdžan, Belorusija, Iran, Kazahstan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

U neslobodnim zemljama živi 2,6 milijardi ljudi što je 36 posto svetske populacije, ali od tog broja polovina živi u jednoj zemlji - Kini.

XS
SM
MD
LG