Prvi put u istoriji izveštaja “Nacije u tranziciji”, od Centralne Evrope do Evroazije je došlo do veće konsolidacije autoritarnih režima nego konsolidacije demokratije, kaže za Glas Amerike Nejt Šenkan iz Fridom Hausa. Demokratski razvoj na celom Balkanu je već nekoliko godina unazad u padu, a u ovogodišnjem izveštaju najveći je zabeležen u Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Na Balkanu postoji velika polarizacija između vladajućih partija i opozicije, levice i desnice, što dovodi do postepenog gubitka legitimiteta državnih institucija, sudova, ali i medija koji se doživljavaju kao prenosioci poruka jedne ili druge strane a ne neutralni glas, kaže Nejt Šenken, direktor projekta “Nacije u tranziciji”. On konstatuje da su se trendovi prisutni ranijih godina sada pogoršali.
“Ako pogledate Srbiju, gde je Vučić ovog vikenda pobedio na predsedničkim izborima, on naravno već dugo okuplja i konsoliduje moć ali ovo je značajan novi korak u smislu personalizacije moći i premeštanja moći iz institucija u ruke pojedinaca.”
Srbija je dobila najslabiju ocenu od 2005. godine, a Šenkan kaže da se Fridom Haus boji da će Vučićeva pobeda negativno uticati na demokratski napredak.
“Jedno od ključnih pitanja je to što predsedništvo nije najjača vladajuća institucija u Srbiji. Ustavno, zemljom vladaju premijer i parlament, i zato, ako najjači politčki akter u zemlji odluči da se premesti na slabiji položaj, postavlja se pitanje kako će institucije funkcionisati, da li će se one poštovati, ko će biti premijer, da li će premijer i dalje imati odlučujuću reč i kako će to uticati na rad izabranih institucija. Uz to Vučić je sam izdvajao pojedinačne novinare ili organizacije građanskog društva za različite napade, tako da srpska politika postaje sve više konsolidovana u jednoj ličnosti koja je bila sklona tim napadima i to izaziva zabrinutost da li će doći do još većeg nazadovanja.”
Nasuprot Srbiji, Kosovo je zabeležilo najveće poboljšanje u regionu, a Šenkan podseća da je krenulo sa najniže tačke.
“Promene koje smo videli, uključujući ove godine, su postepene strukturalne promene. Napori da se pokrene reforma pravosuđa, prvi znakovi da će se održati suđenja za korupciju osobama na visokim položajima, takve stvari postepeno utiču na Kosovo… Istovremeno, svi znamo da postoji ogroman broj pitanja koja moraju da se reše da bi Kosovo doživelo pravi napredak i transformaciju, uključujući agresivniju antikorupcijsku strategiju i rešavanje problema nacionalnih manjina, pitanja kako integrisati Srbe u društvo. Nismo videli mnogo napretka tu u poslednjih godinu i po do dve, i to je veliko pitanje za 2017. da li će stranke i parlament biti u stanju da reše ta pitanja.”
Crna Gora je zabeležila mali napredak 2016. u borbi protiv korupcije, dok je u ostalim oblastima njen skor ostao nepromenjen.
“Ono što nas najviše brine u Crnoj Gori su polarizacija i podele unutar civilnog društva, medija, a i političkih stranaka, podele na tabore koji ne mogu da se dogovore ni o čemu a ponekad ni da sednu za isti sto. To u krajnjoj liniji dovodi do erozije institucija jer građani i birači vide tu polarizaciju i kažu – zašto bismo učestvovali, oni nas ne predstavljaju, ne mogu da postignu nikakav dogovor.”
Predstavnik Fridom Hausa takođe konstatuje da u odnosu prema zemljama regiona Evropska unija treba da stavi veći naglasak na borbu protiv korupcije i pokaže manje tolerancije za neliberalno ponašanje, kao što su napadi na medije, čak i ako potiču od lidera koji predvode zemlje koje su na putu prijema u Uniju.