Linkovi

Stručnjaci o investicionom planu EU: Milijarde evra lepše deluju na papiru, nego u praksi


Brošura o investicionom paketu Evropske unije namenje Zapadnom Balkanu (Foto: Tviter profil Olivera Varheljija)

Koliku će korist Zapadnom Balkanu, području opterećenom pandemijom koronairusa i uobičajenim egzistencijalnim problemima čiji je deo i Srbija, pomoći najavljeni investicioni plan Evropske unije?

Uz osvrte srpskim vlastima lojalnih medija, koji o tome govore sa velikom dozom hvalospeva, analitičari u Srbiji upozoravaju da investicioni plan za Zapadni Balkan sa kojim je izašla Evropska komisija mnogo bolje deluje na papiru, nego što bi njegovi krajnji efekti mogli da budu.

Pre svega, reč o iznosu od oko devet milijardi evra, koji je opredeljen za sve zemlje regiona Zapadnog Balkana i projektu koji treba da traje do sedam godina.

Kako kaže Mateja Agatonović, novinar portala Nova ekonomija, reč je o sumi od devet od 14,5 milijardi, koliko je odvojeno kroz program IPA 3 na period od šest godina.

"Ovo je jedna od konkretnijih inicijativa, gde se izgleda neće toliko konkurisati sa brojnim projektima, nego je već Evropska komisija rekla šta im je konkretno važno. I u tih deset inicijativa koje su pobrojali, tu su jako konkretni projekti šta bi oni želeli da se uradi sa tim parama", kaže Agatonović

Agatonović: Jedna od konkretnijih inicijativa
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:01 0:00

On, međutim, primećuje da se Srbija ne pominje u delovima o zelenoj energiji ili smanjenju zavisnosti od uglja.

"Za Srbiji je važno finansiranje takozvanog "Autoputa mira" Niš-Merdare-Priština, kao i prateće železničke infrastgrukture. Pretpostavljam da će tu dosta sredstava otići", dodaje Agatonović.

Po računici savetnika za strana ulaganja Bogdana Petrovića, kada se sve podeli na šest država regiona i na period od sedam godina, reč je godišnjim iznosima od nekoliko stotina miliona evra.

"Devet milijardi deluje vrlo impresivno, ali u praksi to će biti neuporedivo manje", kaže Petrović.

Prema njegovim rečima Srbija trenutno raspolaže sa oko 180 miliona evra pretpristupne pomoći. Petrović ukazije da se, kako navdi, o aktuelnom investicionom planu još lome koplja u Briselu - ali i da se sve glasnije čuju zahtevi da se taj projekat veže za vladavinu prava.

"Treba da vidimo da li će to i da prođe, jer u pitanju nacrt sedmogodišnjeg evropskog budžeta, koji se sa mukom usaglašava još uvek. I postoje ogromni problemi, nevezano za naše područje - oni su vezani za kriterijum da li će se isplate iz evropskog budžeta uslovljavati poštovanjem vladavine prava i na koji način će se to kontrolisati", kaže Petrović.

Petrović: Impresivna suma koja će u praksi iznositi mnogo manje
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

U tom kontekstu, i Agatonović podseća na kriterijume o vladavini prava, koji su zapisani u samom Investicionom planu, koji se ocenjuju kao srž procesa. Po njegovim rečima, to je bila i poruka evropskog komesara za proširenje prilikom posete Beogradu u četvrtak - bez vladavine prava i reformi u tom pravcu novac za infrastrukturu ne vredi ništa, podeća na reči Olivera Varheilja tokom susreta sa zvaničnicima Srbije.

"Naglašavaju više puta potrebu za vladavinom prava, naglašavaju više puta da sve javne nabavke koje će biti sprovođene sa tim sredstvima moraju da budu u skladu sa najboljim praksama EU. Tako da mislim da time jasno šalju signal da će paziti dobro kako se ta sredstva troše", dodaje Agatonović.

Sa druge strane, posebno je pitanje kolika je apsorpciona snaga srpske privrede da se "izbori" sa većim prilivom strane pomoći, ukazuje Petrović.

On smatra da bi efekti ekonomske inicijative mogli da se osete za dve ili tri godine.

"Ako pričamo o pomoći srpskoj privredi, tu treba reći da te pare će ići po evropskim konkursima, gde će prednost imati evropske kompanije. Pitanje je da li će naše kompanije moći efektivno da učestvuju, osim kao podizvođači na ozbiljnijim infrastrukturnim projektima. Vama EU, kroz postupak nabavke koji će oni diktirati, može da postavi takve uslove da naše građevinske firme ne mogu da učestvuju", kaže na kraju Petrović.

Oliver Varhelji, komesar za susedsku politiku i proširenje Evropske unije, tokom nedelje je boravio u zemljama Zapadnog Balkana - predstavljajući im novi investicioni paket Evropske unije težak do devet milijardi evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG