Linkovi

Život italijanskog novinara pod obezbeđenjem zbog pretnji šefa mafije


Masimo Đileti, italijanski novinar (Foto: La7/Non è l'Arena)

Kao jedan od najpoznatijih italijanskih prezentera televizijskih vesti, Masimo Đileti znao je da izveštavanje o mafiji nosi rizike. Ali uprkos tome, čak se i sada navikava se na to kako je izveštavanje o organizovanom kriminalu uticalo na njegov život.

Proteklih godinu dana, novinar iz Rima ima 24-časovnu policijsku zaštitu. Dva policajca prate ga svuda - čak i kada izveštava.

"Veoma je teško. To je čudno. Zato što se ne možete slobodno da se krećete, razgovarate sa ljudima. Uvek je dvoje ljudi oko vas. Tako da je veoma teško", rekao je Đileti za Glas Amerike.

Italija je dodelila zaštitu Điletiju 2020. godine nakon što je audio nadzor Filipa Graviana, kriminalnog bosa zatvorenog u Parmi, upozorio vlasti na moguću pretnju.

Tokom prisluškivanja se čulo kako je Graviano, jedan od vođa Kozanostre na Siciliji, rekao da je Đileti smetnja, izvestio je italijanski dnevnik La Republika.

Čini se da je novinar, koji često izveštava o mafiji u svojoj emisiji LA7 “Non e arena”, privukao pažnju zatvorenog kriminalnog bosa je kritikovao planove da bude oslobođeno više od 300 osuđenih ličnosti i saradnika organizovanog kriminala u okviru nastojanja da se smanji broj zatvorenika tokom pandemije koronavirusa.

Gravianu je, kako prenosi La Republika, najviše zasmetalo to što je Đileti u eteru čitao imena svih oslobođenih.

Iako je policijska zaštita dobrodošla, Đileti kaže da je pod velikim emocionalnim pritiskom.

Uz stalne telohranitelje, njegov način izveštavanja se drastično promenio i novinar je rekao da se i dalje plaši za svoj život svaki put kada napusti svoju kuću ili vidi nekoga u blizini svoje imovine.

Mafiji je potreban samo jedan trenutak da nekoga uhvati nespremnog.

Pretnje novinarima koji pokrivaju organizovani kriminal dolaze teritorijalno u nekim dijelovima Italije. Više od 80 novinara prijavilo je pretnje 2020. godine, a oko 20 je dobilo policijsku zaštitu nakon ozbiljnih pretnji, prema izveštaju američkog Stejt departmenta objavljenog u martu.

Federiko Vareze, profesor kriminologije specijalizovan za mafiju na Univerzitetu u Okfordu, rekao je da mreže organiziranog kriminala gledaju na novinare kao na prijetnju.

Iako su ubistva ređa, zastrašivanje je i dalje visoko, rekao je Varese za Glas Amerike.

"Vidimo pritiske, vidimo zastrašivanje. Nedavno je u Sirakuzi bio jedan novinar čiji je automobil spaljen. Još jedan slučaj, takođe na Siciliji, mafija je napala novinara i ostavila ga onesposobljenim", rekao je Varese.

Napad u Sirakuzi dogodio se 2019. godine, kada je zapaljen automobil reportera Gaetana Skariola. Drugi slučaj koji je Varese naveo na Siciliji je napad na Paola Borometija u gradu Ragusa 2014. godine koji je novinara ostavio sa trajnom povredom ramena. Borometi sada ima policijsku zaštitu i nastavlja da izveštava o mafiji za svoj list, Špijun.

Nadzornici sistema

Novinar Đileti odbija da bude ućutkan pretnjama i zastrašivanjem.

"Potraga za istinom je nešto od čega se ne može odustati. Ko god radi moj posao, čuvar je sistema", rekao je Đileti. "Novinarstvo nije okretanje glave na drugu stranu".

Ali to opredeljenje se ne može uzeti olako.

"Pitanje koje moramo postaviti je zašto oni u Italiji koji se bave mafijom završe pod zaštitom", rekao je Đileti. "Imam 'petlju', poznat sam, ali ima vrlo mnogo mladih momaka koji na Siciliji, Kalabriji, Kampaniji, rade isti posao kao ja, pišu članke i onda se plaše za svoje živote. "

"Ovo je veoma težak problem slobode, demokratije, za štampu u Italiji", dodao je on.

Danas je mafija slabijeg profila, rekao je Đileti, a sve manje ljudi govori o svojim aktivnostima. Osim toga, ima manje napada i ubistava nego 1980-ih i 1990-ih.

Mafija je i dalje umešana u nedozvoljene aktivnosti, rekao je on, uključujući i gradove Milano i Rim, gde se bave ilegalnom trgovinom vrednom milijarde evra i pokušavaju da utiču na političko okruženje.

Uz manju pokrivenosti organizovanog kriminala, izveštavanje o mafiji može biti usamljenički posao.

"Borio sam se u apsolutnoj osamljeničkoj bici kada su ih pustili (Franko Kataldo)", rekao je Đileti, misleći na čoveka osuđenog 1997. godine zbog svoje ulogu u ubistvu tinejdžera. "U proleće 2020. taj čovek se vratio kući. A kasnije, zahvaljujući našoj borbi, morao je da se vrati u zatvor".

Kataldo je služio doživotnu kaznu zbog svoje uloge u otmici i ubistvu 14-ogodišnjeg Đuzepea di Matea. Tinejdžer je otet u novembru 1993. godine nakon što je njegov otac sarađivao sa policijom oko Kozanostre. Bio je u pritvoru više od dve godine pre nego što ga je mafija ubila početkom 1996. i bacila njegovo telo u kiselinu.

"Da je bilo drugih kolega poput mene, možda ne bih ostao tako izolovan, jer bi morali sve da stave pod zaštitu", dodao je Đileti.

Uopšteno govoreći, izveštači za koje se smatra da su u opasnosti primali su pretnje na internetu ili putem društvenih medija, prema rimskoj Komisiji za borbu protiv mafije.

Univerzitetski profesor Varese rekao je da, s obzirom na to da mafija više nije tako moćna i uticajna kao što je nekad bila, kriminalne mreže imaju manje sposobnosti da izvode ekstremne oblike nasilja.

"Mislim da ove organizacije nisu toliko jake kao što su bile, pa nisu sposobne za donošenje ovih velikih odluka", rekao je Varese.

Čak i pod zaštitom, kaže Đileti, ako ga mafija želi ubiti - hoće. Ali Đileti kaže da će nastaviti. Jedini način da se pobedi Kozanostra je povećanje svesti kako bi ljudi razumeli da mafija više nije moćna kao što je bila, kaže on.

"Moramo ulagati u škole, na one teritorije na kojima je, nažalost, teže odrastati ao dete, zbog kulture koju je teško slomiti: omerta ili kodeks ćutanja", rekao je on. "Ako se zavaramo misleći da policija i sudije mogu da pobede mafiju, napravićemo ozbiljnu grešku".

XS
SM
MD
LG