“Predsednik Bajden obavezao se da bude domaćin Samitu za demokratiju da bi ojačao našu posvećenost pozicioniranju demokratije i ljudskih prava u središte spoljne politike Sjedinjenih Država”, precizirano je u odgovoru neimenovanog portparola Stejt Departmenta na upit Glasa Amerike uoči decembarskog skupa koji bi trebalo da okupi najmanje stotinu učesnika širom sveta.
Virtuelni događaj od kojeg deo svetske javnosti očekuje da doprinese zaustavljanju urušavanja demokratije, kao i prava i sloboda na globalnom nivou planiran je za 9. i 10. decembar.
U odgovoru se ukazuje da učesnike čine već ostvarene, kao i demokratije u usponu, civilno društvo i privatni sektor - bez preciziranja tačnog broja i pojedinačnih zvanica.
“Tražiće se inovativna i čvrsta posvećenost odbrani od autoritarnosti, načini za ophođenje i borbu protiv korupcije, i promovisanje poštovanja ljudskih prava u zemlji i inostranstvu. Samit za demokratiju ukazuje na duboko uverenje predsednika Bajdena da je potrebno da se demokratije udruže, zajedno uče, uzajamno podržavaju i zajednički deluju da bi se uhvatile u koštac sa najhitnijim svetskim izazovima”, navedeno je u odgovoru neimenovanog portparola Stejt departmenta.
Za sada, osim nagoveštaja o konačnom broju učesnika, još nije objavljena lista i njihova imena. Uticajni američki medij Politiko objavio je detalje privremenog spiska zvanica na kom se nalaze Francuska i Švedska, ali i države poput Filipina i Poljske - u kojima deluje da se stepen demokratije urušava.
Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, isti izvor ukazuje da su pozvane Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, za razliku od Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine.
Pitanje u vezi sa kriterijumima određivanja zvanica i kakav bi to moglo imati značaj nije, međutim, bilo predmet iscrpnijeg odgovora iz Stejt departmenta.
“Nećemo da komentarišemo interna razmatranja o tome zašto pojedine zemlje nisu pozvane”, precizirano je u tekstu - uz napomenu da Sjedinjene Države žele da na Samitu budu uključene i predstavljene države različitih regiona i socioekonomskih karakteristika.
Vučić o Samitu za demokratiju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je povodom informacije da Srbija nije pozvana na samit, da svako ima pravo da bira koga će da pozove i ocenjuje tuđe demokratije.
"Ne pada mi na pamet da se dodvoravam, niti da urušavam i uništavam svoju zemlju da bi me neko stavio na neki spisak, niti kvarim odnose sa Rusijom i Kinom da bi nekom bio po volji", rekao je Vučić.
“Ne nastojimo da odredimo demokratske i države koje to nisu. Osim inkluzivnog pristupa samitu, verujemo da će postojati dodatne mogućnosti za države i vlade da iskoriste 2022. godinu kako bi ostvarile važne ciljeve samita: borbu protiv autoritarizma, korupcije i unapređenje ljudskih prava u u zemlji i inostranstvu”, zaključeno je u odgovoru na upit Glasa Amerike. Dodatno pojašnjenje u vezi sa izostankom pojedinih balkanskih država u utorak je pružio i Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji.
“Nisu svi naši partneri mogli biti pozvani na samit. Cilj je bio da pozovemo zemlje iz različitih regiona sa različitim nivoom razvoja demokratije. Kako one u kojima je demokratija vrlo dobro razvijena, tako i one u kojima se demokratija još razvija, sa različitom veličinom i različitim brojem stanovnika. Sjedinjene Države ostaju, međutim, posvećene saradnji sa Srbijom u drugim formama, kako bi se unapredila i ojačala demokratija”, rekao je Godfri u utorak posle događaja na kojem je učestvovao sa ministrom infrastrukture Srbije Tomislavom Momirovićem i zvaničnicima Američke privredne komore.
U istom danu predsedavajući senatskog odbora za spoljnopolitičke odnose Bob Menendez i još sedmorica senatora uputili su pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu uoči Samita za demokratiju, tražeći pojašnjenja i transparentnost u pogledu kriterijuma koji su primenjeni pri donošenju odluke koje će se zemlje pozvati da učestvuju.
Senatori su takođe postavili pitanja kakvu će ulogu civilno društvo imati u planiranju i realizaciji samita, kao i koje će konkretne obaveze administracija preuzeti na sebe tokom tog skupa, te šta očekuje od ostalih zemalja.
Kako najavljuju organizatori, približno godinu dana od decembarskog Samita američki predsednik će biti domaćin još jednog okupljanja čija je svrha utvđivanje do koje mere su primenjeni principi definisani na prethodnom skupu.
Taj događaj, ako zdravstvene prilike dozvole, ne bi bio organizovan virtuelno.
