Linkovi

Američki sekretar za odbranu u poseti Kabulu


Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin tokom posete Kabulu u Avganistanu, 21. marta 2021.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin doputovao je u nedelju u Kabul, u svoju prvu posetu Avganistanu u svojstvu šefa Pentagona, u trenutku dok se postavljaju brojna pitanja o tome koliko će dugo američki vojnici ostati u toj zemlji.

Ostin se sastao sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem, saopštila je predsednička palata. Kako je navedeno, razgovarali su o mirovnom procesu i zabrinutostima zbog povećanog nasilja. Kako se navodi u izveštaju Pentagona, Ostin je izjavio da je posetio Avganistan "da bi slušao i učio, kako bi bolje razumeo situaciju".

Prema pisanju Vašington posta, koji je u maloj grupi američkih medija koji putuju sa Ostinom, šef Pentagona je izjavio da visoki američki zvaničnici žele da vide "odgovoran završetak konflikta" i "tranziciju ka nečemu drugom."

“Uvek će biti zabrinutosti, šta god da se odluči, ali mislim da se puno energije sada posvećuje tome da uradimo šta je neophodno da se rat okonča na odgovoran način, rešenjem postignutom putem pregovora", ocenio je Ostin.

Predsednik Džo Bajden je prošle nedelje, u intervjuu za ABC Njuz izjavio da će biti "teško" da SAD ispun rok za povlačenje američkih vojnika - 1 maj. Taj rok je prethodna administracija predsednika Donalda Trampa dogovorila u razgovorima sa Talibanima u februaru 2020. Međutim, Bajden je dodao da, i ako se taj rok produži, neće biti produžen mnogo".

Posle toga, Taliban je, u petak, upozorio na posledice ukoliko SAD ne ispune rok. Suhail Šahin, član pregovaračkog tima Talibana, rekao je novinarima da će, ukoliko američke trupe ostanu u zemlji posle 1. maja, "to predstavljati kršenje dogovora." On je dodao da za kršenje neće biti odgovorna njegova strana i dodao: "Njihovo kršenje će izazvati reakciju."

U saopštenju koje je objavljeno posle susreta šefa Pentagona sa avganistanskim predsednikom ne pominje se rok - 1. maj.

U Avganistanu je, prema procenama, trenutno stacionirano oko 2.500 vojnika zajedno sa nekoliko hiljada pripadnika NATO misije "Odlučna podrška", koji ne učestvuju u vojnim sukobima. Svi oni bi trebalo da napuste zemlju do 1. maja u skladu sa dogovorom Trampove administracije i Talibana.

U snažno sročenom pismu Ganiju ranije ovog meseca, američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je hitno potrebno da se postigne mir u Avganistanu i da sve opcije ostaju na stolu. Takođe je upozorio da je verovatno da će Taliban brzo osvojiti delove teritorije ukoliko se vojnici SAD i NATO-a povuku. Sjedinjene Države troše 4 milijarde dolara godišnje na podršku avganistanskim Nacionalnim bezbednosnim snagama.

Taliban je upozorio Ameriku da ne prekrši rok 1. maja na konferenciji za novinare u Moskvi, dan posle susreta sa visokim pregovaračima avganistanske vlade i međunarodnim posmatračima u pokušaju da se pokrene mirovni proces i okonča rat koji traje već 20 godina.

ARHIVA - Američki vojnici povlače se iz Avganistana u januaru 2021.
ARHIVA - Američki vojnici povlače se iz Avganistana u januaru 2021.

Vašington je i Talibanu i avganistanskoj vladi dao mirovni predlog na osam stranica, koji obe strane razmatraju. Taj plan poziva na uvođenje prelazne, takozvane "vlade mira", koja bi Avganistan usmerila ka ustavnim reformama i izborima.

Gani se opire prelaznoj administraciji zbog čega ga kritičari optužuju da ne želi da siđe s vlasti. On kaže da bi sami izbori bili prihvatljivi način da se promeni vlada.

I SAD i Kabul su pozvali na smanjenje nasilja što bi dovelo do prekida vatre. Talibani kažu da je prekid vatre deo mirovnih pregovora. Međutim, pobunjenički pokret nije napao američke ni NATO trupe nakon što je potpisaao dogovor.

Ipak, američki vojni komandanti i lideri NATO-a tvrde da Taliban nije ispunio svoj deo mirovnog sporazuma, koji podrazumeva smanjenje nasilja i odvajanje od Al-Kaide i drugih terorističkih grupa.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je prošlog meseca da će savez napustiti Avganistan "tek u pravom trenutku, kada se ispune svi uslovi".

Ostin nije mnogo toga javno izjavio o zastoju u mirovnim pregovorima. Posle virtuelnog sastanka sa ministrima odbrane NATO-a, Ostin je reporterima rekao da je američko prisustvo u Avganistanu "zasnovano na uslovima, i Taliban mora da ispuni svoje obaveze."

Novi šef Pentagona se takođe sastao sa američkim i koalicionim liderima u Kabulu.

Ostinova poseta Avganistanu je njegov prvi povratak u ratnu zonu od kada je preuzeo položaj u Pentagonu. Međutim, proveo je mnogo vremena u regionu tokom svoje vojne službe. Ostin, penzionisani general sa četiri zvezdice, služio je u Avganistanu kao komandant 10. planinske divizije. Od 2013. do 2016. bio je šef američke Centralne komande, koja je bila nadležna za ratove u Iraku i Avganistanu.

Avganistan je bio poslednja stanica njegove prve posete inostranstvu na položaju sekretara za odbranu. Ostin je prvo bio u Japanu i Južnoj Koreji, gde se zajedno sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom sastao sa ministrima odbrane i spoljnih poslova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG