Linkovi

SAD žele da revitalizuju veze sa NATO pred donošenje važnih odluka


Arhiva - Sekretar odbrane SAD Lojd Ostin tokom posete pripadnicima Nacionalne garde SAD raspoređenim kod Kapitola SAD, u Vašingtonu, 29. januara 2021.
Arhiva - Sekretar odbrane SAD Lojd Ostin tokom posete pripadnicima Nacionalne garde SAD raspoređenim kod Kapitola SAD, u Vašingtonu, 29. januara 2021.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin iskoristiće svoj prvi ministarski sastanak sa saveznicima u NATO-u u sredu kako bi pokušao da popravi narušeni odnos, priznajući da su dugogodišnje veze ponekad bile zategnute pod bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Promena tona i pristupa, kako su to u utorak opisali visoki američki odbrambeni zvaničnici, dolazi dok Sjedinjene Države i NATO vagaju glavne odluke o nivoima snaga u Avganistanu i o tome kako se najbolje suprotstaviti silama poput Rusije i Kine, koje i dalje žele da se krše međunarodne norme u svoju korist.

Ali zvaničnici su rekli da Bajdenova administracija vjeruje da sposobnost napretka u bilo kojem od gorućih pitanja s kojima se suočava alijansa zavisi od postavljanja odnosa na čvrste temelje.

"Pošteno je reći da su tokom poslednje četiri godine percepcija javnosti o američkoj posvećenosti i našoj nameri bila pomalo nejasna", rekao je novinarima visoki zvaničnik američke odbrane uoči početka dvodnevnih virtuelnih sastanaka.

Ostin je "zaista usredsređen na pokušaj da revitalizuje naš odnos sa Alijansom", rekao je zvaničnik, dodajući da sekretar namerava da uveri NATO da posvećenost Vašingtona uzajamnoj odbrani, koja se naziva članom 5 pakta, "ostaje gvozdeno čvrsta".

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg signalizirao je želju za resetovanjem odnosa SAD i NATO-a ranije ovog meseca.

"Ne može se poreći da smo u poslednje četiri godine imali teška vremena. I nije tajna da sam takođe imao teške razgovore sa bivšim predsednikom", rekao je. "U bezbednosnim je interesima i Evrope i Severne Amerike, Sjedinjenih Država, da se započne iznova".

Ipak, dok Bajdenova administracija i NATO nastoje da poprave sve zaostale pukotine, suočeni su sa svojom prvom velikom odlukom - šta učiniti u Avganistanu, gde se SAD suočavaju sa majskim rokom za povlačenje svojih preostalih 2.500 vojnika iz zemlje.

Avagnistan

"Nije bilo nikakvih odluka o nivou trupa u Avganistanu", rekao je visoki odbrambeni zvaničnik, nazivajući sastanak ministara NATO-a šansom da se SAD konsultuju sa članicama Alijanse, koje tamo imaju još 7.000 vojnika.

"Sjedinjene Države i NATO zajedno su ušli u Avganistan. Prilagodićemo se zajedno. A ako bude pravo vreme, otići ćemo zajedno", dodao je zvaničnik, ponavljajući komentare generalnog sekretara NATO-a date samo dan ranije.

Ipak, raste zabrinutost da sporazum potpisan sa talibanima možda neće biti održiv.

Američki odbrambeni zvaničnici su više puta upozoravali da je nivo nasilja u Avganistanu i dalje previsok, postavljajući pitanja da li se talibani zaista drže dogovora.

Neki američki zvaničnici i dalje se nadaju.

"Mislim da postoji svaki podsticaj za njih da ispune taj sporazum", rekao je drugi visoki američki odbrambeni zvaničnik o talibanima, napominjući da Pentagon i dalje sprovodi reviziju sporazuma iz februara 2020. godine.

Ali neki analitičari još ne vide da SAD pristaju da odu.

Bajdenova administracija "želi da očuva stabilnost u Avganistanu i da se osigura da se nastavi protivteroristička misija koja je dovela Sjedinjene Države u Avganistan 2001. godine", rekao je preko Skajpa Avganistanskom servisu Galsa Amerike Stiv Kol, autor knjige "Ratovi duhova: Tajna istorija CIA-e, Avganistana i Bina".

"Mislim da će najverovatnije zaključiti da im treba više vremena i da nivo trupa u Avganistanu, sada oko 2.500, možda neće biti dovoljan za protuterorističku misiju", rekao je Kol.

Američke snage u Evropi

Vašingtonski saveznici u NATO-u takođe će želeti da čuju kakva je sudbina američkih trupa koje su trenutno stacionirane širom Evrope.

Pod rukovodstvom Trampa, SAD su prošlog jula najavile da će povući oko 12.000 vojnika iz Nemačke, od kojih će neke poslati u Belgiju, Italiju i Poljsku, dok će ostale vratiti kući.

Pod Bajdenom je taj plan stavljen na čekanje, a Vašington će verovatno uveriti saveznike da se američke snage u najmanju ruku neće povlačiti.

"Ni na koji način ne bih očekivao da vidim nešto što bi izgledalo, recimo, kao povlačenje", rekao je visoki američki odbrambeni zvaničnik. "Položaj u Evropi je presudan za interese nacionalne bezbednosti SAD."

Rusija

Zajedno sa uveravanjem američkih evropskih saveznika da će SAD i dalje biti prisutni, odbrambeni zvaničnici će takođe dati prioritet suprotstavljanju Rusiji.

"Revitalizacija odnosa SAD sa Alijansom, promena u našem tonu i pristupu, želja da radimo sa našim saveznicima i partnerima... sve je to neraskidivo povezano sa onim što smo videli iz Rusije", rekao je visoki odbrambeni zvaničnik.

Troškovi odbrane

Jedno od područja u kojem će kod Bajdenove adminstracije verovatno postojati određeni stepen kontinuiteta sa Trampovom administracijom je trošenje za odbranu.

Zvaničnici Pentagona rekli su u utorak da, iako zahvaljuju saveznicima iz NATO-a koji su postigli obećanje da će sve članice potrošiti dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, to nije dovoljno.

"Očekujemo da će svi saveznici ispuniti ovu posvećenost", rekao je visoki zvaničnik odbrane. "Treba obaviti još posla... to ćete itekako čuti".

Avganistanski servis Glasa Amerike učestvovao je u pisanju ovog izveštaja

XS
SM
MD
LG