Linkovi

Sjedinjene Države povlače deo trupa iz Avganistana i Iraka do 15. januara 2021.


Kristofer Miler novoimenovani vršilac dužnosti sekretara za odbranu (Foto: REUTERS/Joshua Roberts)

Sjedinjene Države povući će deo svojih vojnika iz Avganistana i Iraka do 15. januara 2021. godine, izjavio je Kristofer Miler novoimenovani vršilac dužnosti sekretara za odbranu.

Miler je rekao da će broj američkih vojnika u Avganistanu biti umanjen za 2.500 sa sadašnjih 5.000, dok će iz Iraka biti povučeno 500 vojnika - i u toj zemlji će ih ostati 2.500.

Miler je naveo da je o toj odluci obavestio američke saveznike i da je o tome razgovaralo sa Jensom Stoltenbergom - generalnim sekretarom Severnoatlantske alijanse (NATO).

Nakon objave koja je stigla iz Pentagona - oglasio se i Robert O' Brajen, savetnik za nacionalnu bezbednost aktuelnog predsednika, koji je rekao da se Donald Tramp nada da će do maja iz Avganistana i Iraka biti povučene sve američke trupe.

Kritike povodom tih najava uputio je Mič Mekonel, lider republikanske većine u američkom Senatu, koji je upozorio da ne bi trebalo povlačiti ishitrene poteze u spoljnoj i odbrambenoj politici - uključujući Irak i Avganistan.

Veoma je važno da se u narednim mesecima ne dogode velike promene u načinu vođenja odbrane ili politike. Ishitreno povlačenje američkih trupa iz Avganistana ili Iraka bi predstavljalo grešku", rekao je Mekonel.

Rok za povlačenje dela američkih trupa iz Avganistana i Iraka određen je nepunu nedelju dana (20. januar) pre termina kada bi administracija izabrana na predsedničkim izborima trebalo da preuzme dužnost.

Stoltenbergovo upozorenje

Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je pre objave Kristofera Milera upozorio da bi NATO bi mogao da plati visoku cenu ako se prerano povuče iz Avganistana, upozorio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, nakon što su američki zvaničnici saopštili da se očekuje da predsednik SAD Donald Tramp donese odluku o povlačenju značajnog broja američkh vojnika iz te zemlje narednih sedmica.

U NATO misiji u Avganistanu učestvuje manje od 12.000 pripadnika vojnih snaga iz desetina zemalja koji pomažu u obuci i savetuju avganistanske bezbednosne snage.

Više od polovine NATO snaga ne čine američki vojnici, ali Alijansa zavisi od SAD kada je reč o transportu, podršci iz vazduha, logistici i drugoj pomoći. Malo je verovatno da bi NATO mogao da okonča svoje operacije bez američke pomoći, prenosi AP.

“Pred nama je sada teška odluka. U Avganistanu smo gotovo 20 godina i ni jedan NATO saveznik ne želi da ostane duže nego što je potrebno. Međutim, istovremeno, cena preranog napuštanja ili povlačenja na način koji nije koordinisan mogla bi da bude veoma visoka", naveo je Stoltenberg u saopštenju.

Ocenio je da i dalje postoji "opasnost da Avganistan ponovo postane platforma međunarodnih terorista za planiranje i organizovanje napada na naše zemlje. I Islamska država bi u Avganistanu mogla ponovo da izgradi svoj teroristički kalifat, koji je izgubila u Siriji i Iraku".

Američka odluka o povlačenju snaga iz Avganistana usledila je nekoliko dana nakon što je Tramp u Pentagonu postavio svoje pristalice koje dele njegovo nezadovoljstvo daljim prisustvom američkih vojnika u ratnim zonama. Prema očekivanom planu, broj američkih vojnika bio bi smanjen za gotovo polovinu do 15. januara, što znači da bi u Avganistanu ostalo 2.500 pripadnika američkih snaga.

Američki zvaničnici naveli su da su vojni lideri proteklog vikenda informisani o planiranom povlačenju, da se radi na uredbi i da ona još nije uručena komandantima.

NATO predvodi međunarodne bezbednosne napore u Avganistanu od 2003. godine, dve godina nakon što je koalicija predvođena Amerikom zbacila talibane s vlasti zbog pružanja utočišta bivšem lideru Al Kaide Osami bin Ladenu.

NATO je 2014. godine počeo da obučava i savetuje avganistanske bezbednosne snage, ali je postepeno povlačio snage u skladu sa mirovnim dogovorom, u čijem postizanju su posredovale Sjedinjene Države.

Stoltenberg je poručio da će "i sa daljim američkim povlačenjem, NATO nastaviti misiju da obučava, savetuje i pomaže avganistanskim bezbednosnim snagama i da ih finansira do 2024. godine".

Bezbednosna operacija u Avganistanu je najveći i najambiciozniji poduhvat NATO-a. Pokrenuta je nakon što je vojna alijansa prvi put aktivirala Član 5 o međusobnoj odbrani, mobilišući saveznike u pružanju podrške Americi posle terorističkih napada 11. septembra.

“Stotine hiljada vojnika iz Evrope i drugih zemalja stajale su rame uz rame sa američkim snagama u Avganistanu, a više od hiljadu je platilo najvišu cenu. Otišli smo u Avganistan zajedno. A kada za to dođe vreme, trebalo bi da se povučemo zajedno na koordinisan način. Računam na sve NATO saveznike da ispoštuju tu obavezu, zbog naše bezbednosti", naglasio je generalni sekretar NATO-a.

Sjedinjene Države su najveći i najuticajniji NATO saveznik koji više troši na odbranu nego sve ostale zemlje zajedno. Međutim, mandat predsednika Trampa u Beloj kući označio je i veoma neizvesno vreme za organizaciju, ocenjuje AP.

Tramp je često optuživao ostale lidere da ne izdvajaju dovoljno za odbranu, a povukao se i iz bezbednosnih sporazuma koje evropski saveznici i Kanada smatraju važnim za njihovu bezbednost, kao što su nuklearni sporazum sa Iranom i dogovor o izviđačkim letovima "Otvoreno nebo".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG