Srbija spada među zemlje s niskom ocenom, u kojima nije zabeležen nikakav napredak u vezi sa percepcijom korupcije, zadržavajući prošlogodišnji rezultat od 38 poena od mogućih 100, što je istovremeno najniži rezultat otkako su podaci uporedivi, odnosno od 2012. godine, navodi se u godšnjem izveštaju Indeks percepcije korupcije (CPI) međunarodne organizacije "Transparensi internešenal" za 2021. godinu u odeljku za Centralnu Aziju i Istočnu Evropu.
U izveštaju, u delu koji se fokusira na korupciju, ljudska prava i demokratiju ocenjuje se da je vlasti u Srbiji zadržavaju kontrolu uticajem na medije, "uznemiravajući nezavisne kritičare i organizujući nefer izbore".
Crna Gora sa 43 poena jedna je od samo tri zemlje regiona sa natprosečno ocenom CPI, navodi se u izveštaju. Ocene u toj zemlji, od 2012. do 2021 bile su (po godinama): 41, 44, 42, 44, 45, 46, 45, 45, 45 i 46.
Kosovo ima ocenu od 39, što je pad od dva poena u odnosu na ocene od prethodne dve godine, dok Albanija drži 35 poena.
Indeks percepcije korupcije za 2021. otkriva stagnaciju decenijskog nivoa korupcije usled kršenja ljudskih prava i pada demokratije u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, navodi se u izveštaju.
Stagnacija regiona
Napredak zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji u borbi protiv korupcije generalno stagnira i sve zemlje u tom delu sveta imaju ocenu ispod 50, dok je za čak 75 odsto zemalja došlo do nazadovanja, nikakvog ili vrlo malog napretka u poslednjih 10 godina, pokazuje CPI.
"Istočna Evropa i Centralna Azija pokazuju začarani krug povećanja autoritarnosti, kršenja ljudskih prava i korupciju", navodi se u izveštaju i nastavlja da su politički lideri koristili pandemiju Kovida 19 kao izgovor za smanjenje nadzora i odgovornosti spram javnosti prilikom nabavki i potrošnje strane pomoći, od Albanije (35) do Kirgistana (27).
"Kritičari su ućutkavani dok su vlade suzbijale glasove neslaganja i kočile slobodu medija, kao na primer u Rusiji (29) i Azerbejdžanu (30)", navodi se u godišnjem izveštaju Transparensija.
Najveći pad u tom delu Evrope i sveta beleži Beorusija (41), koja je izgubila šest poena uz rast nasilja, pogoršanje demoratije, i izrazito malo poštovanje ljudskih prava.
"2021. je bila razarajuća za građanska prava širom istočne Evrope i centralne Azije. Korumpiran lideri potiskuju sva neslaganja – od opozicionih partija do aktivista i štampe", izjavila je Altinaj Mirzabekova, regionalna savetnica Transparensija za region Centralne Azije i Istočne Evrope.
"Dok rade malo za borbu protiv uticaja pandemije Kovida 19 na stanovništvo, vlade su je iskoristile za dalje suzbijanje prava i sloboda, dodatno učvršćujući autoritarizam", navodi ona.
U izveštaju CPI rangirano je 180 zemalja i teritorija prema njihovom viđenju nivoa korupcije u javnom sektoru na skali od nula (veoma korumpirana) do 100 (bez korupcije).
Prosek istočne Evrope i centralne Azije drži se na veoma niskih 36 poena. Gruzija sa 55, Jermenija sa 49 i Crna Gora sa 46 poena vodeće su i jedine tri zemlje iz regiona koje imaju rezultate iznad globalnog proseka od 43.
Turkmenistan (19), Tadžikistan (25) i Kirgistan (27) imaju najniže ocene u regionu.
U poslednjoj deceniji, 14 zemalja u regionu je ili opadalo ili nije ostvarilo značajan napredak. Od 2012. godine, Turska (38) i Bosna i Hercegovina (35) su značajno opale na CPI.
Pet zemalja u regionu značajno je poboljšalo svoje rezultate u tom periodu: Jermenija (49), Belorusija (41), Moldavija (36), Ukrajina (32) i Uzbekistan (28).
Transparensi internešenal poziva vlade da deluju u borbi protiv korupcije i
posvećenosti ljudskim pravima i da se ljudi širom sveta udruže
zahtevajući promene, navodi se u zaključcima izveštaja.
"U autoritarnim kontekstima u kojima nekolicina kontroliše vladu, biznise i medije, društveni pokreti ostaju poslednja provera vlasti. To je moć koju imaju nastavnici, trgovci, studenti i obični ljudi iz svih sfera života koji će na kraju isporučiti odgovornost", rekao je Danijel Erikson, glavni izvršni direktor Trasparensija.
Globalna stagnacija
Nakon dve godine razarajuće pandemije kovida 19, stepen percepcije korupcije na globalnom nivou je stagnirao. Čak 131 zemlja u svetu nije zabeležila nikakav napredak protiv korupcije tokom protekle decenije, a tokom 2021. godine, 27 zemalja zabeležilo je pad.
"Ovo nije slučajno. Korupcija omogućava kršenje ljudskih prava i pokreće eskalirajuću spiralu poroka. Prava i slobode erodiraju, demokratija opada dok njeno mesto zauzima autoritarnost, što dalje omogućava viši nivo korupcije", piše u izveštaju.
Prošla godina donela je uznemiravajuće primere - od ubistava zaštitnika ljudskih prava i zatvaranja medija, do skandala vladinog špijuniranja, poput Pegaz projekta. Primećeno je da se balans i kontrola podrivaju ne samo u zemljama sa rasprostranjenom sistemskom korupcijom i slabim institucijama, već i u razvijenim demokratijama, navodi se u izveštaju.
"Poštovanje ljudskih prava ključno je za kontrlisanje korupcije, jer osnaženi građani imaju prostor da se suprotstave nepravdi", piše u globalnom delu izveštaja.
Pandemija kovida 19 u mnogim zemljama iskorišćena je kao izgovor za suzbijanje osnovnih sloboda, i propratnu kontrolu i balans.
"Postoji hitna potreba za ubrzavanjem borbe protiv korupcije, ukoliko želimo da okončamo kršenje ljudskih prava i opadanje demokratije širom planete", zaključuje se u izveštaju.
