Linkovi

Bajden: Alarmantan pad demokratije na globalnom nivou


Američki predsednik je domaćin virtuelnog Samita za demokratiju

Predsednik SAD Džo Bajden otvorio je u četvrtak virtuelni Samit za demokratiju i na početku rekao da je situacija alarmantna kada je reč o globalnom padu demokratskih institucija.

Bajden je pozvao učesnike da preokrenu aktuelni trend nazadovanja demokratija, u vreme širenja autoritarizma u svetu.

"Te trendove pogoršavaju globalni izazovi, najsloženiji do sada, za čije rešavanje su potrebni zajednički napori. Pogoršavaju ih spoljni uticaji autokrata koji pokušavaju da ojačaju svoju moć, izvezu i prošire uticaj širom sveta i svoju represivnu politiku i praksu opravdaju kao efikasniji način da se reše današnji izazovi. I što najviše zabrinjava, pogoršavaju se povećanjem nezadovoljstva ljudi širom svijeta demokratskim vladama za koje smatraju da im ne ispunjavaju potrebe. Po mom mišljenju, ovo je odlučujući izazov našeg vremena: demokratija. Vlada koju je izabrao narod i koja radi za narod nekada može da bude krhka. Ali je u suštini otporna”, poručio je američki predsednik.

Samit, koji je okupio svetske lidere, civilno društvo i privatni sektor iz više od 100 zemalja, među kojima su i zapadnobalkanske, održava se u trenutku kada se sa velikim izazovima suočavaju i američke demokratske insitucije, uključujući i napad 6. januara na kompleks američkog Kongresa.

U Sjedinjenim Državama dobro znamo da obnova naše demokratije i jačanje demokratskih institucija zahteva stalan napor… Kolege lideri, pripadnici civilnog društva, aktivisti, građani – prema mom mišljenju, nalazimo se na prekretnici, odluke koje sada donesemo će suštinski odrediti smer u kom će se svet kretati narednih decenija. Da li ćemo dozvoliti da prava i demokratija i dalje nekontrolisano nazaduju, ili ćemo zajedno imati viziju i hrabrost da još jednom predvodimo ljudski napredak i slobode?", upitao je Bajden tokom obraćanja.

Bajden je na samitu obećao i da će podržati novinare širom sveta.

Izdvajamo ključni početni kapital za pokretanje nove multilateralne inicijative ili međunarodng fonda za medije od javnog inetersa da bi održali nezavisne medije širom sveta. Uspostavićemo fond za odbranu novinara od tužbi za klevetu da bi pomogli da se istraživački novinari zaštite od problematičnih tužbi čiji cilj je da se spriječe da obavljaju svoj posao", ukazao je Bajden.

Američki predsednik govorio i o svojoj političkoj borbi da izdejstvuje usvajanje zakona o biračkim pravima, pa i o izazovima sa kojima se SAD suočavaju po pitanju demokratskih institucija.

"Stvar je hitna. Podaci nam govore da idemo u pogrešnom pravcu", rekao je Bajden na otvaranju dvodnevnog Samita za demokratiju.

Samit za demokratiju okuplja svetske lidere, civilno društvo i privatni sektor da bi se, kako se navodi, usvojila agenda za obnovu demokratije i zajednički rešili najveći problemi sa kojima se demokratije danas suočavaju. Dvodnevni samit je deo Bajdenove agende za jačanje demokratije širom sveta u trenutku kada jačaju autokratski režimi.

Evo četiri ključne stvari o ovom događaju.

Šta je cilj?

Kako se zvanično navodi - jačanje demokratije, odbrana od autoritarnih režima, borba protiv korupcije i promocija ljudskih prava.

Lideri će biti ohrabreni da "povuku određene poteze i posvete se unutrašnjim reformama".

Učesnici nisu ni na koji način pravno obavezani da ispune bilo koji od ciljeva.

"Agenda je veoma apstraktna", kaže za Glas Amerike Stejsi Godard, profesorka političkih nauka na Vesli koledžu i dodaje da bi više volela da vidi praktičan rad - poput osnivanja radnih grupa za bezbednost izbora.

Saradnik Karnegi zadužbine za mir, Stiven Feldstajn, kaže da ovakav samit pravi razliku u odnosu na Trampovu administraciju i da je to važno, kao i da će Bajden ovim potvrditi svoju agendu.

"Mobilizacija, podizanje svesti i fokusiranje na to koliko je demokratija važna su potezi ove administracije koje odobrava veliki broj ljudi", kaže Kristofer Voker iz Nacionalne zadužbine za demokratiju.

Dodaje da je jedan od ciljeva samita da se uspostavi saradnja vlada i organizacija civilnog društva u borbi protiv međunarodne korupcije.

Plan je da Bajden sledeće godine organizuje samit na kojem će se lideri sresti uživo i da se tada prođe kroz sve što je obećano i vidi šta je od toga ispunjeno.

Ko sve učestvuje?

Pozvani su predstavnici više od 100 zemalja, među kojima su i liberalne demokratije, slabije demokratije, ali i neke države sa autoritarnim karakteristikama. Srbija, koja je u izveštaju organizacije Fridom haus okarakterisana kao hibridni režim i delimično slobodna zemlja, takođe je dobila poziv za učešće, a tokom dana će na samitu govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema Fridom hausu, od pozvanih zemalja 77 su slobodne, 31 je delimično slobodna, a tri su neslobodne - Irak, Angola i Demokratska Republika Kongo.

Lista zvanica postavila je pitanja zašto neke zemlje nisu pozvane.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je da pozivnica ne znači "potvrdu o ispravnosti" neke zemlje od strane SAD.

"Demokratija je proces na kojem se radi. Ovo ne znači da smo zvanicama dali odobrenje, niti da ne odobravamo one koji nisu pozvani. Hteli smo da pozovemo predstavnike različitih zemalja koji će govoriti o našim naporima da globalno ojačamo demokratiju".

Nekoliko faktora je uticalo na listu zvanica, kaže Feldstajn. Među njima su američki strateški interesi, pa je tako i samit ohrabrenje zemljama učesnicama da nastave demokratski razvoj.

Administracija je pozvala i nekoliko veoma malih zemalja - 30 učesnica ima manje od milion stanovnika.

Da li je posredi udruživanje zemalja protiv Rusije i Kine?

Iako to nije cilj ovog događaja, Bajdenova administracija će svakako pokušati da dobije podršku u borbi protiv rastućeg uticaja Rusije i Kine, kaže Godard.

"To je blaža verzije onoga - ako nisi sa nama, onda si protiv nas. Okupljanje demokratskih zemalja može biti strategija koja ima za cilj da pozove zemlje da se opredele", ocenjuje profesorka političkih nauka.

Neke države su zbog toga u nezgodnoj poziciji, uključujući i Nemačku i Južnu Koreju, čiji ekonomski prosperitet zavisi od Kine.

Imaju li SAD svojih problema sa demokratijom?

Amerika je 2021. prvi put označena kao "demokratija koja nazaduje", u izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbore.

Ova evropska organzacija je pomerila SAD unazad na listi demokratija, a ključni momenat je bio kada je bivši predsednik Tramp preispitivao legimitet izbora 2020, što je rezultiralo nasilnim upadom njegovih pristalica u Kongres 6. januara.

Sličnu percepciju američke demokratije pokazuje i nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Univerizet Harvard: 52 odsto mladih u SAD veruje da je demokratija "u problemu", a samo 7 odsto smatra da je na zdravim nogama.

Li Jučeng, zamenik kineskog šefa diplomatije, kaže da su "pokazatelji demokratije u SAD sve samo ne slavni, i da je upad na Kapitol hil svež u svačijem sećanju", te upitao da li Amerika uopšte ima moralno pravo da održava ovakav samit.

Bajdenova administracija je odgovorila da je upravo sposobnost da se priznaju sopstvene greške i da pokušaju da se isprave - jedinstvena za demokratije i da samit to treba i da pokaže.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG