Linkovi

U borbi za drugi mandat, Tramp fokusiran na "Obamagejt"


Predsednik Tramp pozdravlja se sa bivšim predsednikom Barakom Obamom i bivšim potpredsednikom Džoom Bajden posle polaganja zakletve kao 45. predsednik SAD, 20. januara 2017.
Predsednik Tramp pozdravlja se sa bivšim predsednikom Barakom Obamom i bivšim potpredsednikom Džoom Bajden posle polaganja zakletve kao 45. predsednik SAD, 20. januara 2017.

Predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici nastavljaju da promovišu takozvani „Obamagejt“ – teoriju zavere da je bivši predsednik Barak Obama organizovao istragu ruskog mešanja u američke izbore 2016. Teorija je dospela u prvi plan šest meseci pred nove izbore.

Predsednik Tramp ponovo napada svoju poznatu političku metu.

“Obamagejt. To se događa već dugo, dešavalo se pre nego što sam i izabran”, izjavio je početkom nedelje na konferenciji za novinare u Beloj kući.

Tramp odavno optužuje bivšeg predsednika Baraka Obamu za razne prestupe – uključujući i to da je sabotirao Trampovu administraciju u periodu tranzicije i neposredno nakon što je stupila na dužnost 2017. godine. Međutim, nije detaljnije objasnio tu tvrdnju i koje je krivično delo bivši predsednik navodno počinio.

“Znate na šta mislim. Krivično delo je vrlo očigledno.”

“Obamagejt” je teorija zavere kojom se Obama krivi da stoji iza istrage specijalnog tužioca Roberta Malera o ruskom mešanju u izbore 2016. s ciljem da se pomogne Trampu da pobedi.

Tramp često pominje tu teoriju uoči novembarskih izbora na kojima će se, skoro izvesno, takmičiti protiv Džoa Bajdena, Obaminog bivšeg potpredsednika.

“Sve što može da uradi da bi prikazao Bajdena u negativnom svetlu, čak i indirektno - kroz kritiku Obame i njegove administracije - je nešto što će Tramp i njegovi saradnici iskoristiti. U ovom slučaju, činjenica da je bio Obamin potpredsednik i znao za neke od istraga koje su se odvijale daje im dovoljno materijala da mogu Bajdena da povežu sa tom teorijom”, kaže za Glas Amerike Norman Ornstajn sa Instituta Amerikan Enterprajz.

Ulje na vatru teoriji zavere dolila je kontroverza oko Trampovog bivšeg savetnika za nacionalni bezbednost Majkla Flina.

Sekretarijat za pravosuđe prošle nedelje je odlučio da odustan od optužnice protiv Flina zato što je lagao FBI o svojim razgovorima sa ruskim ambasadorom, nekoliko nedelja pre inauguracije predsednika Trampa.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin izlazi iz federalnog suda u Vašingtonu, 24. juna 2019.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin izlazi iz federalnog suda u Vašingtonu, 24. juna 2019.

Nakon što je u javnost procurio sadržaj jednog privatnog razgovora bivšeg predsednika sa udruženjem članova njegove administracije, u kojem je Obama kritikovao odluku Trampove administracije o Flinu, Tramp je u četvrtak tvitovao da Obama treba da svedoči o “aferi”.

A ove nedelje, Trampov vršilac dužnosti šefa nacionalnih obaveštajnih službi Ričard Grenel deklasifikovao je imena visokih zvaničnika Obamine administracije koji su učestvovali u takozvanom “demaskiranju”, odnosno tražili da saznaju identitet osobe pod vladinim nadzorom - i utvrdli da je u pitanju general Flin. Među tim zvaničnicima je Džo Bajden, što je izazvalo ogorčenje Trampovih saveznika kao što je republikanski senator Rend Pol.

"Ako su potpredsednik Bajden i članovi užeg kruga predsednikovih savetnika slušali privatne telefonske razgovore visokog savetnika Trampove admiministracije, to bi moglo da znači ozbiljnu zloupotrebu položaj”, izjavio je.

“Demaskiranje” je uobičajena praksa u američkim obaveštajnim krugovima. Kada američki obaveštajci nadziru strane državljane ili agente, i u toku tog procesa se pojavi ime nekog građanina ili entiteta u SAD, ta imena se “maskiraju” odnosno skrivaju pre predaje obaveštajnih izvežbaja zvaničnicima američke vlade, da bi se zaštitila privatnost dotičnih građana. Pod određenim okolnostima, ta imena mogu da se otkriju na zahtev vladinih zvaničnika.

General Flin bio je u kontaktu sa osobama pod američkom prismotrom, kao što je bio ambasador Moskve u Vašingtonu, Sergej Kisljak, zbog čega se njegovo ime našlo u izveštajima, i kasnije je demaskirano.

Bajdenov izborni štab tvrdnje o demaskiranju odbacuje kao “distrakciju”. Ali Trampov štab insistira na tezi da je Bajden zloupotrebio položaj.

“Nije važno da li je nešto istina ili ne. Ako možete da kažete da postoji zavera, i uverite dovoljno ljudi da se slože sa vama o tome, onda postajete veoma moćna osoba jer ste osudili nekoga, izazivajući sumnju kod građana”, ističe Dženifer Mersieka sa Univerziteta A & M u Teksasu.

Ambasador Ričard Grenel skinuo je oznaku poverljivo sa dokumenta sa imenima zvaničnika administracije predsednika Obame koji su zahtevali otkrivanje imena Majkla Flina. Dokument je fotografisan 13. maja 2020.
Ambasador Ričard Grenel skinuo je oznaku poverljivo sa dokumenta sa imenima zvaničnika administracije predsednika Obame koji su zahtevali otkrivanje imena Majkla Flina. Dokument je fotografisan 13. maja 2020.

Dok broj slučajeva zaraženih koronavirusom u Americi raste, kritičari kažu da je Trampov fokus na Obami delimično pokušaj da se skrene pažnja sa toga kako je administracija pristupila problemu pandemije.

“Obamagejt postaje sjajna distrakcija od velike priče našeg vremena, koja nije povoljna po Donalda Trampa”, veruje Norman Ornstajn sa Instituta Amerikan Enteprajz.

Ranije ove nedelje, sekretarka Bele kuće za medije, Kejli Mekeneni izjavila je da su Obamini zvaničnici predstavili Trampa kao “ruskog čoveka” iako nije navela nikakve dokaze za tu tvrdnju.

XS
SM
MD
LG