Linkovi

Izborna matematika: Tramp i Bajden u bici za glasove elektora


Elektor iz Mičigena, Vilijam Roverink, pokazuje svoj glasački listić za predsednika SAD, 19. decembra 2016. Mičiegn je bio jedna od država koje su odlučile te izbore.

Kao i u slučaju nekoliko ranijih američkih predsedničkih izbora, ishod trke republikanskog predsednika Trampa i verovatnog demokratskog kandidata Džoa Bajdena zavisiće od glasanja u samo nekoliko država.

Gledano spolja, američki predsednički izbori verovatno izgledaju kao nacionalni referendum o dvoje kandidata. Oni su, međutim, zbir izbora koji se održavaju u svakoj od 50 država. Što država ima više stanovnika, ima više glasova u telu koje se zove Elektorski koledž.

Sedam država ima najmanji broj elektorskih glasova – tri, jer broj elektora odražava broj kongresmena i senatora iz te države. Glavnom gradu, Vašingtonu odnosno Distriktu Kolumbija, takođe pripadaju minimalna tri glasa.

Najviše elektorskih glasova imaju Kalifornija, Teksas, Njujork i Florida.

Kandidat koji osvoji najviše glasova građana u svakoj državi obično dobija sve elektorske glasove te države. Cilj je da se pobedi u dovoljno država da bi se osvojilo 270 elektorskih glasova - prosta većina od 538 ukupnih elektorskih glasova.

Hilari Klinton prihvata demokratsku predsedničku nominaciju na konvenciji svoje stranke u Filadelfiji, 2016.
Hilari Klinton prihvata demokratsku predsedničku nominaciju na konvenciji svoje stranke u Filadelfiji, 2016.

2016, demokrata Hilari Klinton osvojila je više od 3 miliona direktnih glasova američkih birača. Međutim, republikanac Donald Tramp je pobedio pošto je imao više od 70 elektorskih glasova prednosti u odnosu na nju. Uspeo je da preokrene šest država koje su glasale za demokratu 2012, i osvojio Viskonsin, Mičigen i Pensilvaniju za manje od 80.000 glasova. Te države su mesto gde se vodi najveća politička bitka 2020.

“Florida, Viskonsin, Pensilvanija i Mičigen su države u kojima je trka vrlo tesna proteklih godina. To su države koje su dva puta glasale za Baraka Obamu. Severna Karolina je glasala za Obamu jednom. 2008. A Arizona nije glasala za demokratu kao predsednika od 1990-ih. Međutim, sada vidimo u državama kao što su Arizona i Severna Karolina neku vrstu otpora prema Trampu među fakultetski obrazovanim belcima koji žive po predgrađima i zbog njih je trka u tim državama neizvesnija. To je tih šest država a za koje većina misli da će odlučiti izbore”, objašnjava Kajl Kondik, analitičar Centra za politiku univerziteta Virdžinija.

Prema većini anketa, bivši potpredsednik Džo Bajden vodi na nacionalnom nivou ispred predsednika Trampa ali se ta prednost smanjuje upravo u ključnim državama koje su odlučile izbore 2016.
Prema većini anketa, bivši potpredsednik Džo Bajden vodi na nacionalnom nivou ispred predsednika Trampa ali se ta prednost smanjuje upravo u ključnim državama koje su odlučile izbore 2016.

On je urednik političkog vebsajta Sabato’s Crystal Ball u Centru za politiku na Univerzitetu Virdžinije. Skeptičan je prema anketama koje predviđaju moguću ubedljivu pobedu demokrate Džoa Bajdena.

“U ovom veku imali smo veoma tesne predsedničke izbore, možda sa izuzetkom pobede Baraka Obame 2008. sa sedam procenata prednosti na nacionalnom nivou. Ostala četiri su bila prilično tesna. I zato sam skeptičan da će ankete koje pokazuju ovo prenaduvano vođstvo Bajdena na nacionalnom nivou zaista odraziti realnost na dan izbora. Mislim da bi Bajden mogao da završi sa ubedljivom pobedom ali imam problem sa procenama koje mu daju dvocifrenu prednost jer takvu razliku dugo nismo videli na američkim izborima.”

Do izbora je ostalo još dva i po meseca, što predsedniku Trampu daje dovoljno vremena da popravi svoj rejting popularnosti.

“Ako povrati deo podrške, ako nagrize Bajdenovu prednost, znamo da je 2016. Uspeo da pobedi na izborima a da nije dobio većinu direktnih glasova Amerikanaca. Ako u nacionalnim anketama na dan izbora Bajden vodi sa 3 do 5 poena, mislim da bi izbori mogli da budu zaista dramatični i neizvesni”, kaže Kajl Kondik.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG