Nevladina organizacija koja nadzire stanje ljudskih prava, Hjuman rajts voč, objavila je u četvrtak svoj godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu u 2022. godini, 33. po redu. Izveštaj daje prikaz situacije u preko 100 zemalja sveta i predstavlja - kako se naglašava - rezultat rada aktivista te organizacije, često u bliskom partnerstvu sa domaćim aktivistima za ljudska prava.
Prenosimo delove izveštaja koji se tiču Srbije i Kosova, dok izveštaj za Crnu Goru nije objavljen. U nastavku prenosimo i sažetak globalnog izveštaja.
SRBIJA
Pretnje i napadi na medije i LGBT osobe, nephodan nastavak reformi
Nezavisni novinari i dalje se suočavaju sa zastrašivanjem, pretnjama i nasiljem, procesuiranje ratnih zločina ostalo je sporo, neefikasno i poremećeno kašnjenjima, dok je panevropska parada ponosa u Beogradu održana uz policijsku zaštitu, uprkos tome što su je vlasti zabranile, naglašavajući nesigurnu situaciju za lezbejke, gejeve, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe u Srbiji, kaže se u izveštaju HRV za Srbiju.
Novinari koji su kritični prema vladi nastavili su da se suočavaju sa pretnjama i napadima, uz neadekvatan odgovor države, kaže se i navodi podatak Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) prema kom su od januara do kraja avgusta registrovana dva fizička napada, tri napada na imovinu i 26 slučajeva zastrašivanja i pretnji, uključujući pet pretnji bombom, protiv novinara i medija.
Poimence se, između ostalog, navodi slučaj glavnog urednika sajta Autonomija, Dinka Gruhonjića, koji je u aprilu na Fejsbuku dobio poruku u kojoj se preti ubistvom i seksualnim napadom njemu, njegovoj supruzi i deci, kao odgovor na članak koji je napisao u kojem kritikuje odgovor Srbije na rat. u Ukrajini, samo jedna od mnogih redovnih pretnji koje dobija. Istraga o pretnji koju je sprovelo beogradsko tužilaštvo je u toku i u trenutku objavljivanja ovog izveštaja.
Navode se i primeri pretnji smrću putem mejlova, poruka i društvenih mreža koje su takođe u aprilu dobili Televizija N1 i dnevnik Danas, u kojima se preti da će zaposleni biti "poklani", nazivajući ih američkim plaćenicima.
"Nejasno je šta je izazvalo pretnje", piše HRV i konstatuje da je istraga i dalje u toku u trenutku obavljivanja izveštaja.
Provladini mediji nastavili su sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara i medija u vezi sa kritičkim izveštavanjem vlade, primećuje Hjuman rajts voč.
Suđenja za ratne zločine: Kašnjenja i odlaganja
U delu bavljenja ratnim zločinima, autori izveštaja navode da je u periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo sedam novih istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine, dok je od avgusta, 16 predmeta protiv 39 optuženih bilo u radu pred srpskim sudovima.
"Postupci koji su u toku bili su poremećeni značajnim kašnjenjima i odlaganjima", kaže se.
Prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici ponovo je odloženo u julu kada je branilac zatražio da bude udaljen iz postupka. Sedmorica bivših policajaca bosanskih Srba sa prebivalištem u Srbiji optuženi su za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine.
U odeljku o migrantima, HRV navodi da je sistem azila ostao manjkav "sa poteškoćama u pristupu procedurama tražilaca azila, niskim stopama priznavanja i dugim kašnjenjima".
"Srbiji nedostaju formalne procedure za procenu starosti dece bez pratnje, što stariju decu dovodi u opasnost da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu", navodi se.
Muke oko održavanja Prajda, 30 incidenata zbog mržnje, 10 napada
Autori izveštaja prenose podatak organizacije "Da se zna!", prema kom je od januara do septembra zabeležio 30 incidenata motivisanih mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 10 fizičkih napada.
"Jedan od incidenata odnosio se na dvojicu policajaca koji su u maju u Beogradu navodno napali gej muškarca u kupatilu u Beogradu", navodi se i dodaje da su istrage o slučajevima "na čekanju" u trenutku pisanja ovog teksta.
Podseća se na tenzije oko održavanja Europrajda u Beogradu:
"Vlasti su tražile da otkažu panevropski marš evropskog ponosa u Beogradu 17. septembra, navodeći kao razlog zabrinutost za bezbednost i tenzije sa Kosovom".
Marš je ipak održan nakon kritika međunarodnih zvaničnika, a nakon šetnje napadnuto je sedam učesnika, navodi se i dodaje da su istrage o napadima su bile "na čekanju" u vreme pisanja ovog teksta.
Autori izveštaja podsećaju da je od 2018. izvršeno 13 napada na Prajd info centar u Beogradu, kao i da su "desničarske verske i političke grupe izvršile su pritisak na ministarstvo obrazovanja da zabrani 'LGBT teme' u školskom programu".
Obezbediti slobodu za rad medija, nezavisnost pravosuđa
Posle julske posete Srbiji, predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za slobodu medija, Tereza Ribeiro, istakla je potrebu za usaglašenijim delovanjem kako bi se obezbedio siguran, slobodan i pluralistički medijski pejzaž u Srbiji.
U aprilskom saopštenju nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, predstavnik Evropske unije Žozep Borelj i komesar za proširenje EU Oliver Varhelji ohrabrili su Srbiju da pokaže konkretne rezultate u oblasti vladavine prava, ubrza reforme u pogledu nezavisnosti pravosuđa i unapredi slobodu medija i odgovornost za ratne zločine.
U oktobarskom izveštaju Komisije EU o napretku Srbije navodi se, podseća HRV, da su potrebni dalji napori da se poboljša saradnja između civilnog društva i vlade dok se verbalni napadi i kampanje klevetanja organizacija civilnog društva nastavljaju.
U izveštaju je takođe izražena potreba za jačanjem institucija za ljudska prava izdvajanjem dovoljnih sredstava i ljudskih resursa. U izvještaju se navodi da prijetnje i nasilje nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost.
Evropski parlament je u julu podržao buduće članstvo Srbije u EU, ali je osudio ograničenja slobode i nezavisnosti medija, kao i uznemiravanje novinara i civilnog društva.
KOSOVO
Suđenja za ratne zločine, barikade, napadi na novinare
U sažetku izveštaja za Kosovo, Hjuman rajts voč navodi da je bilo sporog napretka u pogledu odgovornosti za ratne zloupotrebe:
"Tenzije su se rasplamsale nakon što su kosovske vlasti naredile da etnički Srbi na severu ne smeju da uđu na Kosovo sa ličnim kartama ili registarskim tablicama koje su izdali Srbi. Etnički Srbi podigli su barikade blizu granice u znak protesta, a kosovske vlasti su granične prelaze držale zatvorenim sve dok barikade nisu uklonjene. Novinari su nastavili da se suočavaju sa napadima, uznemiravanjem i pretnjama uz lošu reakciju države".
Odgovornost za ratne zločine
Pred Međunarodnim specijalnim većem za Kosovo sa sedištem u Hagu su na čekanju četiri slučaja ratnih zločina protiv osam bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), uključujući bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, navodi se u izveštaju.
Veća su u junu produžila Pritvor Hašima Tačija i bivšeg predsednika parlamenta Kadrija Veselija, navodeći zabrinutost zbog malverzacije svedoka i rizik od bekstva, stoji u isveštaju.
Sloboda medija: 22 napada i pretnji
Udruženje novinara Kosova je od januara do avgusta registrovalo 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara i medija, navodi HRV.
"Udruženje je izvestilo da se u većini slučajeva novinari suočavaju sa uznemiravanjem, pretnjama i zastrašivanjem na platformama društvenih medija. Prema navodima udruženja, krivične istrage teku sporo kada su pokrenute", kaže se u izveštaju i navdi sličaj Prindona Sadriua, supruga kosovske predsednice i visokog zvaničnika u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je u objavi na Fejsbuku novinare i medije na Kosovu označio kao "udruženi zločinački poduhvat".
"U martu je šef kabineta premijera Luan Dualipi u objavi na Fejsbuku povezao kosovske medije sa 'kriminalnim poslovima' i pozvao građane da ih bojkotuju. Takve izjave rizikuju da naruše poverenje javnosti u medije i da stvore neprijateljsko okruženje za novinare", zaključuje se u delu izveštaja.
Prava žena
U delu koji se bavi pravima žena prenosi se zaključak organizacije Mreža žena Kosova u kom se kaže da se žene koje su doživele nasilje u porodici i dalje suočavaju sa preprekama za dobijanje zaštite, uključujući nekoliko krivičnih gonjenja i neuspeh sudija da izdaju zabranu prilaska nasilnicima, kao i smanjene kazne u slučajevima ubistva žena od strane njihovih muževa.
"Grupno silovanje 11-godišnje devojčice u avgustu u javnom parku u Prištini izazvalo je velike demonstracije širom zemlje, protestujući zbog lošeg odgovora države na nasilje i seksualno nasilje nad ženama i devojčicama. U vreme pisanja ovog izveštaja, pet osumnjičenih, uključujući troje mlađih od 18 godina, bilo je u pritvoru i istraga je bila u toku".
Mehanizam iz 2018. koji je uspostavljen da obezbedi finansijsku kompenzaciju za procenjenih 20.000 žrtava seksualnog nasilja i dalje ima ograničen domet, dodaje se: "Sram i strah od stigme sprečavaju neke žrtve da traže odštetu".
Pet slučajeva pretnji i napada na LGBT osobe
Prema podacima Centara za ravnopravnost i slobodu, organizacije civilnog društva koja se zalaže za prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba na Kosovu, zabeleženo je pet slučajeva pretnji i napada na LGBT osobe na Kosovu, od kojih četiri odnosi se na nasilje članova porodice ili partnera nad transrodnim osobama, prenosi se u izveštaju.
"Centar je izrazio zabrinutost zbog anti-LGBT izjava privatnih i javnih ličnosti, posebno na društvenim medijima. U martu je kosovski parlament odbacio zakon koji ima za cilj da dozvoli istopolna građanska partnerstva", kaže se.
Međutim, Kosovo Prajd je održan u junu bez većih incidenata.
Značaj normalizacije odnosa Kosova i Srbije
U odeljku o aktivnostima ključnih međunarodnih faktora, pominje se sastanak državnog sekretara SAD Entonija Blinkena sa predsednikom Vjosom Osmani i premijerom Albinom Kurtijem u Vašingtonu, na kom je šef američke diplomatije istakao značaj normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
"U septembru je Kosovo bilo jedna od 18 zemalja koje okružuju Ukrajinu koje su primile američku vojnu pomoć (ukupno 2,2 milijarde dolara) kao rezultat 'potencijalnog rizika od buduće ruske agresije'", kaže se u izveštaju.
Nakon svoje junske misije na Kosovu, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pokrenula je pitanja u vezi sa bezbednošću novinara i preprekama u njihovom radu.
Komesarka je takođe ukazala na zabrinutost oko pristupa obrazovanju za žene i zaštite žrtava porodičnog nasilja.
U majskoj izjavi, ambasador EU na Kosovu izrazio je zabrinutost u vezi sa javnim klevetničkim kampanjama, pretnjama i fizičkim napadima na novinare na Kosovu i pozvao vlasti da poboljšaju svoj odgovor na takve napade.
U julskoj rezoluciji o Kosovu, Evropski parlament je osudio politički pritisak na novinare i izrazio zabrinutost zbog visokog nivoa nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja i nesprovođenja zakonske zaštite LGBT osoba.
Oktobarski izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova konstatuje sporo i neefikasno sprovođenje pravde sklono neprimerenom političkom uticaju.
Takođe je ukazao na izuzetnu zabrinutost u vezi sa javnim kampanjama klevete, pretnjama i napadima na novinare, kao i potrebom da se u praksi obezbedi rodna ravnopravnost, i naglasio potrebu za daljim merama za zaštitu prava manjina, posebno Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana.
SVET
Ukrajinski sukob u mnoštvu globalnih zloupotreba
U protekloj godini došlo je do niza kriznih situacija u vezi sa ljudskim pravima širom sveta, od Ukrajine preko Kine do Avganistana, navodi HRV. Autori takođe kažu, međutim, da su se pojavili novi šampioni ljudskih prava.
HRV navodi da je nakon ruske invazije na Ukrajinu, globalna zajednica zaslužna za oslobađanje onoga što naziva "punom arsenalom" sistema ljudskih prava — uključujući istragu Međunarodnog krivičnog suda.
"Videli smo trenutne odgovore međunarodne zajednice da se mobiliše oko ključne podrške ljudskim pravima, uključujući uspostavljanje mehanizama međunarodne pravde, prikupljanje dokaza za ratne zločine", rela je Tirana Hasan, v.d. izvršnog direktora HRV-a.
U gradovima kao što su Buča i Izijum, postoje rasprostranjeni dokazi da su okupatorski ruski vojnici mučili, silovali i pogubili civile. Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je dokumentovao nekoliko stotina civilnih ubistava — za koje se smatra da su samo delić ukupnog broja.
"U nekim slučajevima, ruski vojnici su pogubili civile u improvizovanim mestima za držanje zatočenih. Drugi su pogubljeni po kratkom postupku na licu mesta nakon bezbednosnih provera - u svojim kućama, dvorištima i na vratima", kaže Voker Turk, Visoki komesar UN za ljudska prava.
Masovna zatvaranja, mučenje i prisilni rad u Kini, protesti u Iranu
Godišnji izveštaj Hjuman rajts voča takođe naglašava tekuće zloupotrebe u Kini — uključujući masovno zatvaranje, mučenje i prisilni rad čak milion muslimana u regionu Sinđang. Peking odbacuje optužbe. U izveštaju se navodi da je pojačano ispitivanje akcija Pekinga od strane Saveta UN za ljudska prava ohrabrujuće.
"Ono što smo videli prvi put posle veoma dugo vremena su pukotine u autoritarnom oklopu", izjavila je Tirana Hasan.
U Iranu su protesti izazvani smrću Mahse Amini nakon što ju je pritvorila moralna policija prerasli u antivladine demonstracije širom zemlje. HRV kaže da pogubljenje najmanje četiri demonstranta mora izazvati snažniji globalni odgovor:
"Moramo da prevaziđemo međunarodnu solidarnost za demonstrante i da se uverimo da vlade širom sveta pozivaju iranske zvaničnike na odgovornost".
Okupatorski ruski vojnici mučili, silovali, ubijali u Ukrajini
U gradovima kao što su Buča i Izijum, postoje rasprostranjeni dokazi da su okupatorski ruski vojnici mučili, silovali i pogubili civile. Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je dokumentovao nekoliko stotina civilnih ubistava — za koje se smatra da su samo delić ukupnog broja.
"U nekim slučajevima, ruski vojnici su pogubili civile u improvizovanim zatočeničkim mestima. Drugi su pogubljeni po kratkom postupku na licu mesta nakon bezbednosnih provera - u svojim kućama, dvorištima i na vratima", kazao je Voker Turk.
U izveštaju se navodi sve veća kršenja ljudskih prava u Mjanmaru – gde autori kažu da režim pokreće napade na zajednice širom zemlje koje se protive vojnom udaru.
U Etiopiji, HRV kaže da je nedavni mirovni proces pod vodstvom Afričke unije rezultirao krhkim primirjem.
"Obezbeđivanje da postoji odgovornost za stravične zločine koji su se dogodili u regionu Tigraja, na primer, biće od ključnog značaja da se ovaj prekid vatre i ovo primirje zaista održe", navela je Tirana Hasan.
U izveštaju se kaže da klimatske promene imaju sve veći uticaj na osnovna prava širom sveta. U njemu se kaže da vlade imaju pravnu i moralnu obavezu da regulišu industrije kao što je vađenje fosilnih goriva koje nisu u skladu sa zaštitom osnovnih prava.
