Linkovi

Saracin: Srpski lideri da više govore o ukrajinskom gledištu, jer Ukrajina pati


Damir Marušić, Ditmar Bušati, Manuel Saracin i Tanja Miščević (u smeru kazaljke na satu) - učesnici debate vašingtonskog Atlantskog saveta (Foto: Zoom/Atlantic council)
Damir Marušić, Ditmar Bušati, Manuel Saracin i Tanja Miščević (u smeru kazaljke na satu) - učesnici debate vašingtonskog Atlantskog saveta (Foto: Zoom/Atlantic council)

Specijalni izvestilac Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da nije zadovoljan pozicijom Srbije koju zauzima u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Jasno je da Evropska unija i Srbija u vezi sa tim imaju različite stavove. Mislim da srpsko rukovodstvo ima priliku da građanima bolje objasni da Srbija nije samo proruska, već i proukrajinski nastrojena. I da više govore o ukrajinskom gledištu, ukrajinskom narodu – jer Ukrajina je ta koja pati", ukazao je Saracin - uz napomenu da je to prilika koju bi trebalo iskoristiti.

"Nadao sam se i očekivao sam više - i ne prekidam da se nadam i očekujem “, poručio je Saracin, tokom debate vašingtonske nevladine organizacije Atlantski savet o regionalnom povezivanju na Zapadnom Balkanu.

Debata je održana posle nedavnog samita Berlinskog procesa, kao i okupljanja predstavnika Evropske unije i regiona u Tirani.

Osim nemačkog predstavnika, u debati su učestvovali Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Srbije i Ditmir Bušati, bivši ministar za Evropu i evropske integracije u Vladi Albanije, dok je moderator bio viši saradnik Evropskog centra Atlantskog saveta Damir Marušić.

Govoreći o izostanku podrške sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, ministarka Miščević podsetila je da je Srbija podržala brojne rezolucije usvojene u Ujedinjenim nacijama kojima je ta zemlja osuđivana zbog rata u Ukrajini.

Srbija nije podržala devet paketa sankcija, jer u toj situaciji nije postojala mogućnost izbora. Kada se usaglasite sa jednom od odluka iz tih paketa – prihvatili ste čitav paket. Nemojte zaboraviti da bi se u tom slučaju čitava naša industrija našla pod sankcijama. Srbija nije neusaglašena kada govorimo o ratu u Ukrajini, znamo koje su nam preference i strateške odluke – to je članstvo u Evropskoj uniji. Pre toga bi to bila dobra saradnja i zdravi odnosi i povezivanje sa našim susedima“, poručila je ona tokom debate.

Rusija, odnosno njena državna naftna kompanija "Gasprom", od 2008. većinski je vlasnik Naftne industrije Srbije. Takođe, Rusija kreditima u Srbiji finansira modernizaciju železničke infrastrukture i druge oblasti industrije o čemu su dve države poslednjih godina potpisivale sporazume.

Osim kaznene politike prema Rusiji, jedna od tema razgovora bile su i aktuelne napetosti između Kosova i Srbije, strana koje više od decenije pregovaraju o trajnoj i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Manuel Saracin je ocenio da je potrebno normalizovati stanje i da se građani srpske nacionalnosti vrate u institucije Kosova.

Ovu krizu trebalo bi iskoristiti kako bi se povratila diskusija o dijalogu. Evropski ponuda koju su predložili gospoda Lajčak i Borelj šansa su za to – umesto raspirivanja tenzija. Može se stvoriti pozitivan zamah – a za to je, prvo, potrebno biti mudar i taktičan“, naveo je specijalni izvestilac Nemačke za Zapadni Balkan.

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević saglasila se da bi se iz krize moglo krenuti putem rešenja – dodavši da je za to potrebno da se sve uključene strane posvete tome.

Srbi su napustili institucije jer se, kako objašnjavaju, njihov glas ne čuje. Kada je reč o narednim koracima koji će biti preduzeti: tokom nedelje će se voditi šatl diplomatija u kojoj će učestvovati predstavnici Evropske unije, država članica, kao i Sjedinjenih Država. Ne učestvujem u dijalogu, ali smatram da je značajan za građane regiona. Mislim da je važno pronaći izlaz iz krize koji će doprineti razvoju situacije“, rekla je Miščević.

Na pitanje da li Albanija ili pak region mogu odigrati ulogu u rešavanju bilateralnog pitanja koji dugo opterećuje region Zapadnog Balkana – bivši ministar za Evropu i evropske integracije u Vladi Albanije Ditmir Bušati ocenio je da se situacija u tom delu Evrope znatno promenila od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Kada je reč o Albaniji – to je prilično nezgodno pitanje. Isti smo narod i dobro je poznat naš stav o Kosovu. Prvi potezi posle ruske invazije bili su obećavajući. Srbija se pridružila osudama i rezolucijama Ujedinjenih nacija. Međutim, onda je došlo devet paketa sankcija EU, ali i reči predsednika Srbije da im se neće pridružiti, kao i navodi da Rusiju vidi kao partnera – što nije razvoj situacije koji tumačim kao dobar. Takođe, Srbija nije podržala poslednju rezoluciju Ujedinjenih nacija o ruskom plaćanju odštete Ukrajini. To nije dobro za region – imajući u vidu gorku prošlost kroz koju je prošao“, rekao je Bušati.

Debatujući o političkoj volji za sprovođenje reformi potrebnih za punopravno članstvo u Evropskoj uniji – ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da ona u srpskoj javnosti - postoji.

Nažalost, u Srbiji se trenutno ne vode debate o reformama, otvaranju poglavlja ili klastera – već o onome što se dešava oko nas. To se odnosi na probleme na severu Kosova, napuštanju kosovskih institucija, privođenjima. U toj atmosferi veoma je teško diskutovati o mogućnostima otvaranja klastera. Takođe, ima mnogo dezinformacija o ruskom uticaju, 'Rusiji danas' ili 'Sputnjiku', njihovoj registraciji i odobravanju rada. To su teme diskusije koje je potrebno objašnjavati – i to stvara problem u povezivanju reformskog procesa Srbije sa procesom evropskih integracija“, ukazala je Miščević.

Učesnici debate razmatrali su učinak inicijativa, poput Berlinskog procesa i drugih regionalnih nastojanja, kao i mogućnosti ubrzavanja evroatlantskih procesa država Zapadnog Balkana.

Neki od zaključaka su bili da brojnost inicijativa nužno ne šteti procesu, uz napomenu da je ključno primeniti sve što je dogovoreno i potpisano.

Jedna od poruka bila je i da bi pretendentima za članstvo u EU, između ostalog, bilo korisno da pred sobom imaju jasno određen vremenski okvir mogućeg ulaska u Evropsku uniju.

XS
SM
MD
LG