“Sjedinjene Države ohrabruju čitavu međunarodnu zajednicu da pošalje snažnu poruku da stoje uz Evropsku uniju u podršci Ukrajini u ovom ozbiljnom trenutku”, navodi se u odgovoru Stejt department na pitanje Glasa Amerike treba li Srbija da se usaglasi sa sankcijama uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Neimenovani portparol Stejt departmenta je za Glas Amerike ukazao šta je svrha sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
“Da spreče Putina da nastavi unapred smišljeni, ničim izazvani i neopravdani rat protiv Ukrajine. Očigledno kršenje međunarodnog prava i varvarski napad Rusije na demokratsku Ukrajinu moraju se odmah zaustaviti”, istaknuto je u odgovoru na pitanje Glasa Amerike.
Zvaničnici Evropske unije prethodno su poručili da od Srbije očekuju da se usaglasi sa odlukom o usvajanju sankcija protiv Rusije.
"Srbija je zemlja kandidat i kao takva se očekuje da se uskladi sa odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici", poručio je portparol EU Peter Stano.
U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima Stano je naglasio da su sankcije EU obavezujuće za zemlje članice i zemlje koje odluče da se usklade sa ovim sankcijama, te da se od zemalja u procesu pristupanja očekuje da se postepeno usklađuju sa odlukama.
U istom danu poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o Ukrajini u kojoj se, između ostalog, navodi da će odluka zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Rusiji uticati na proces pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
“EP snažno žali zbog neusklađivanje Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije što šteti njenom procesu pridruživanja EU i ponavlja svoje očekivanje da se kandidati za pridruživanje EU usklade ne samo sa pravnim tekovinama EU već i sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije”, navedeno je u rezoluciji koju je podržalo 637 poslanika, protiv ih je bilo 13, a 26 uzdražanih, javio je Radio Slobodna Evropa.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se Srbija pridružuje glasanju u pogledu kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da se neće pridružiti uvođenju sankcija Rusiji.
“Tako će biti bar dok možemo izdržati”, poručio je Vučić u izjavi novinarima.
Predsednik Srbije je prošlog petka, posle sednice nacionalnog Saveta bezbednosti, saopštio odluku po kojoj Srbija smatra pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali i da Srbija Rusiji neće uvoditi sankcije.
"Kako mislite da tako jednostavno preko noći uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, koja jedina nama nije uvela sankcije devedesetih, koja nije uvela sankcije Republici Srpskoj”, naveo je u obrazloženju takve odluke predsednik Srbije.
Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins je u intervjuu vođenom tim povodom izjavio da je takav stav Srbije prema ratu koji je Rusija pokrenula u Ukrajini posledica sprovođenja takozvane politike razvnoteže između Istoka i Zapada.
“Što je zapravo lažna ravnoteža i zadržavanje proruskog i prokineskog pristupa”, ocenio je u razgovoru za Glas Amerike Džozef.
Srbija i Rusija godinama ostvaruju intenzivnu političko-vojno-ekonomsku saradnju oličenu, između ostalog, u odobravanju ruskih kredita za realizaciju infrastrukturnih projekata i nabavci ruskog naoružanja.
Takođe, Ruska federacija rukovodstvu Srbije pruža podršku u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima poput spora koji ima sa Kosovom, nekadašnjom pokrajinom koja je pre skoro 14 godina proglasila nezavisnost. Srbija Rusiji najčešće uzvraća podrškom rezolucijama pri Ujedinjenim nacijama koje doprinose ostvarenju ruskih spoljnopolitičkih ciljeva.
Zvančnici Evropske unije, ali i brojni izveštaji Evropske komisije (dokumenti u kojima se procenjuje napredak i kvalitet reformi države na putu ka članstvu u EU) ukazivali su na potrebu da Srbija u većoj meri svoje spoljnopolitičke prioritete usklađuje sa politikom EU.
Tokom poslednje nedelje Rusija se našla na meti oštrih sankcija kojima je kažnjena zbog napada na Ukrajinu. Na više frontova odsečena je od većeg dela sveta: ograničene su joj mogućnosti da obavlja međunarodne bankarske transakcije, njenim sportistima zabranjeno je učešće u međunarodnim takmičenjima.
Ruskim avionima zabranjeno je saobraćanje u vazdušnom prostoru Evrope.
