Linkovi

Savet za nacionalnu bezbednosti o regionu i nabavci robe u svetskoj krizi


Premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost (foto Instagram)

Savet za nacionalnu bezbednost Srbije zasedao je jutros u Beogradu, a na dnevnom redu sastanka koji je trajao 40 minuta bila je situacija u regionu i kriza u Ukrajini.

Saopštenje sa te sednice do sada nije izdato, ali se u međuvremenu na Instagramu oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić porukom da su postignuti "važni dogovori" o očuvanju mira i stabilnosti u regionu, o poboljšanju i povećanju stepena bezbednosti za Srbiju i njene građane, kao i da su analizirane konkretne akcije u nabavci sirovina i važnih roba koje bi, usled svetske krize, mogle postati deficitarne.

Bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić u izjavi za Glas Amerike smatra da Srbija vodi prilično neosmišljenu spoljnu i spoljno-ekonomsku politiku i da je sve bliže vreme kada će Beograd morati da se izjašnjava, pa i o pitanjima vezanim za Ukrajinu:

Sadašnja srpska vlast se drži tog principa da kada je u pitanju ovako delikatna i složena situacija kao što je sada, da se ne izjašnjava, da je negde u nekom drugom-trećem planu. Ako nešto kaže da vodi krajnje računa šta je rekla. Ja sam tako postavljanje Beograda očekivao i ne verujem da će se Beograd nešto transparentnije i jasnije izjasniti oko sadašnje krize, sve dok ne bude ta kriza načela i naša pitanja.”

Po rečima Đukića na poziciju Srbije i njenu spoljnu politiku, pa i odnos prema ukrajinskoj krizi u velikoj meri utiče i to što je u potpunosti energetski zavisna od ruskog gasa i nafte.

Iz tog ugla on posmatra i najavljenu posetu Nikolaja Patruševa, sekretara za nacionalnu bezbednost, prvog bezbednjaka Rusije, kako kaže Đukić, koji dolazi u Beograd poslednjeg dana februara:

On sigurno kad dolazi – on dolazi sa gotovim rešenjima i gotovim zadacima koji će biti postavljeno pred Beograd i tu Beograd neće imati mnogo izbora. On će morati da se opredeljuje na kojoj je strani. Mislim da je došlo to vreme sa jedne strane. Sa druge strane Beograd bi rado da se ne izjašnjava, međutim ako ova kriza potraje Beograd će morati da se izjasni jer verujem da će neke od tih sankcija koje Zapad spremio, stupiti na snagu bez obzira što nije ratno stanje i to Beograd neće moći da se odupre.”

Ukoliko se Beograd priključi najavljenim sankcijama Evrope prema Rusiji, Srbija bi, kako kaže sagovornik Glasa Amerike, mogla da dođe u veoma nezgodnu situaciju, s obzirom da na sankcije Moskva uvek odgovara kontrasankcijama. U takvom razvoju situacije ne bi bio ugrožen samo srpski izvoz u Rusiju, već i ruski izvoz u Srbiji, a pre svega se to odnosni na gas i naftu, od koga je Srbija 100 odsto zavisna:

Tako da smo mi sada postali što se tiče gasa još više zavisni nego što smo bili, odnosno naš stepen energetske bezbednosti, mereno gasom kao jednim od najvažnijih energenata je mnogo manji nego što je ranije bio kada smo gas dobijali preku Mađarske i Ukrajine. Ta procena koja je rađena, ako je uopšte rađena, bila je pogrešno zasnovana i sada se vidi da Rusija apsolutno diktira stanje u Srbiji što se tiče energije”, kaže Đukić i dodaje da je Srbije jedna od vrlo malog broja zemalja u Evropi koje su u potpunosti zavisne od ruskog gasa.

Što se tiče same situacije u Ukrajini i prisustva ruske vojske na granici, Đukić smatra da će biti potrebni veliki napori da se zadrži pod kontrolom sadašnje stanje ni rata ni mira. Po njegovim rečima, veliku ulogu je odigrao francuski predsednik Emanuel Makon, pokušavajući da organizuje sastanak američkog i ruskog predsednika:

On je zaista uporan u ubeđivanju Putina i Rusije da se sklone sa ratnog puta i ako dođe do sastanka Putina i Bajdena u Parizu onda možemo, a uslov je da ne bude rata da bi bilo tog sastanka, onda možemo reći da je ovorena neka druga stranica rešavanja bezbednosti Evrope. Što je zapravo u pozadini cele ove krize.”

Kako ocenjuje Đukić i 2021/22 godine Rusija ponavlja greške iz istorije i sadašnje situacija u Ukrajini podseća na jugoslovensku krizu 1948. godine, mađarsku krizu iz 1956. ili češku 1968. godine:

Ona zaista stalno misli da može diktirati nekom šta ko treba da radi i da može nekom ograničavati suverenitet i opredeljivati sa kime će se neko ići u perspektivi u svojoj budućnosti. Ovo je pitanje suverenog izbora država”.

XS
SM
MD
LG