Linkovi

Za razliku od vlasti, provladini mediji u Srbiji sede samo na jednoj stolici


Kombinacija naslovnih stranica prorežimskih listova u Srbiji sa temom rata u Ukrajini

BEOGRAD - Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi sankcije Rusiji – zvaničan je stav Beograda o aktuelnom ratnom sukobu Rusije i Ukrajine. Razumevanje za tu poziciju, ili njene delove, iskazali su i diplomatski predstavnici SAD i Rusije u Srbiji. Ali, politika koju vlast zvanično plasira ne polakpa se sa onom koju plasiraju mediji bliski vlasti. Prorežimski mediji u ukrajinskom ratu zauzeli su stranu: „navijaju“ za Rusiju i posebno za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Da se Rusija percipira kao žrtva, a Ukrajina i Zapad kao agresori, pokazalo je i nedavno objavljeno istraživanje CRTA-e o izveštavanju medija o ukrajinskoj krizi. Analiza je rađena od 20. januara do 20. februara 2022. na 489 medijskih priloga u najčitanijim dnevnim novinama: Blicu, Informeru, Kuriru, Večernjim novostima, i najgledanijim televizijama: RTS-u, Prvoj, Hepiju, Pinku.

„Analiza CRTA-e je pokazala da dobar deo medija je u proteklih mesec dana propagirao isključivo proruske stavove, proruski sentiment i da su se takođe pozivali isključivo na ruske izvore, takođe da su jačali kult ličnost predsednika Rusije Vladimira Putina i insistirali na nadmoći ruske vojske“, kaže za Glas Amerike Milena Popović, glavna urednica Istinomera.

Džozef: Vučić izbegao da osudi ruski napad na Ukrajinu
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:25 0:00

Politički akteri u Srbiji se u kampanji za predstojeće izbore 3. aprila, do nedavno, nisu bavili ukrajinskom krizom i izbegavali su da o tome iznesu jasan stav, kaže Popović. Zato su provladini mediji bili jasniji.

„Čini se da mediji u Srbiji, deo medija, služe kako bi se plasirali svi osetljivi stavovi srpskih zvaničnika, da se nekako dok se, zvaničnici u skladu sa svojim političkim interesima čuvaju nekakvih izjava, sa druge strane podržavaju medije koji onda šire narativ koji služi nekim drugim političkim interesima“.

„Putinofilija“ umesto „rusofilije“

Tabloidi u Srbiji služe kao instrument za komunikaciju vlasti sa biračkim telom, a biračko telo voli autoritarne lidere, objašnjava za Glas Amerike Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja BIRODI. U ovoj situaciji to je ruski predsednik Vladimir Putin, Gavrilović podseća da su isti prorežimski tabloidi svojevremeno pohvalno izveštavali i o bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Idu izbori i zna se da biračko relo u Srbiji nije toliko rusofilično, koliko je „putinofilično“, odnosno gaji simpatije prema – a to se videlo iz našeg monitoringa iz 2019. kada je predsednik SAD bio Tramp - liderima koji svojom političkom moći i autoritetom su iznad institucija, procedura, vladavine prava. To su akteri koji u Srbiji dobijaju podršku. Prema istraživanju iz 2019, 8 od 10 ispitanika traži političara sa čvrstom rukom. Tu negde vidim potrebu vlasti da se dodvori autoriotarnom, a ne rusofiličnom odnosno „putinofiličnom“ delu biračkog tela, jer mislim kada bi se Putin kandidovao na izborima u Srbiji imao bi velike šanse da pobedi Vučića“, kaže Gavrilović.

Izvršni direktor BIRODI-ja ističe i jednu sociološku činjenicu: da se društva u krizama okreću ka liderima, što takođe može da objasni „putinofiliju“ u Srbiji koja voli autoritarne lidere.

„Našao sam istraživanje koje je rađeno u Ukrajini, u kojem se vidi da Zelenski ima 95 odsto podrške. U kriznim situacijama se stvara taj fenomen okupljanja oko lidera. Šta je naš problem? Srbija nije u situaciji kao Ukrajina, nadam se da neće ni biti, ali ta visoka korupcija, nefunkcionalnost institucija, nedovršena tranzicija, neizvesno članstvo u EU, rađa potrebu za autokratskim modelima vladanja i onda je ta „putinofilija“ sasvim logična“.

Pozitivno izveštavanje o Rusiji, kao i o Kini, deo je trenda koji već duže vreme prate provladini štampani i elektronski mediji. Nedavni monitoring BIRODI-ja pokazao je da se na nacionalnim televizijama, u periodu od 10 meseci, o Rusiji i Kini nije izveštavalo negativno ni jednu jedinu sekundu.

Nova tehnika: dezinformacije o dezinformacijama

Plasiranje dezinformacija u ratnom sukobu nije neobično, ali se od izbijanja rata u Ukrajini pojavio i novi fenomen - plasiranje dezinformacija o dezinformacijama, kaže Milena Popović iz Istinomera.

„Dezinformacije se prvenstveno plasiraju na društvenim mrežama, a onda se prenose na ono što nazivano traidicionalnim medijima i jedan veliki broj građana je izložen manipulacijama, dezinformacijama. Možemo da vidimo puno montiranih snimaka i fotografija, lažnih videa. Čini se da se dezinformacije plasiraju sa svih strana i jako je teško utvrditi ko ih plasira. Jedan nov fenomen, sa kojim se ranije nismo susreli, je plasiranje dezinforamcija o navodnim dezinformacijama. Dakle, plasiraju se vesti na društvenim mrežama da je neko izmislio neku informaciju. Imamo primer kojim se trenutno bavimo, da je na Tviter nalozima plasirana informacija da je američka televizija CNN izmislila ubistvo novinara u Ukrajini. Dakle, nije tačno da je CNN to preneo, već je u pitanju totalna dezinformacija. Vidimo pojačano plasiranje takvih vesti. To je nova tehnika sa kojom se nismo susreli“, kaže Popović.

XS
SM
MD
LG