Iako ni u jednom segmentu nisu deo pregovora Beograda i Prištine neophodno je napraviti projekat udruživanja žena koje će raditi na rušenju distance između Srba i Albanaca na Kosovu, ocenila je predstavnica udruženja Peščanik Snežana Jakovljević.
Na predstavljanju projekta "Žene za mir i sigurnost" ona je rekla da žene imaju neverovatnu sposobnost da pokrenu proces obnove i normalizacije odnosa između Albanaca i Srba i da zbog toga igraju važnu ulogu u očuvanju mira na Kosovu:
“Nema žena i mirovnim agendama na Balkanu, nema žena u dijalogu Beograd-Priština. Sa druge strane sva istraživanja pokazuju da je socijalna distanca među građanima i građankama Kosova i Srbije velika i da postoji veliki broj dezinformacija o samoj temi, da se u medijima u Srbiji mi (Srbi) uvek predstavljamo kao neko ko je dobar i ko poštuje sporazume, a ona druga strana je uvek loša i nikad ne uradi ono što obeća”, rekla je Jakovljević i dodala da su se te optužbe na račun druge strane sa aktuelnom vlašću u Srbije pretvorile u neku vrstu govora mržnje prema Albancima i svima koji drugačije misle.
Predstavnica udruženja Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava Vetone Veliu je govoreći na skupu u Beogradu je objasnila da je ovaj projekat rođen u razgovorima sa zvaničnicima u Briselu i da je ideja bila da ono što ne rade zvaničnici Kosova i Srbije – rade žene.
“Znači da uspostavimo neki most između žena mitrovičkog regiona i Rasinskog okruga i da pokušamo preko aktivnosti koje smo predvidele za ove tri godine da zbližavamo žene i da makar smanjimo predrasude koje su postojale sa obe strane. Ali i da podignemo naš glas za učešće žena u odlučujućim procesima i procesima mira”, rekla je Vetone Veliu i istakla da su upravo žene bile te koje su prve uspostavile odnose nakon dešavanja na Kosovu 1999. godine.
Kako je još rekla od tada žene sarađuju na uspostavljanju normalne i prijateljske komunikacije između Srba, Albanaca i pripadnika nacionalnih manjina na Kosovu, a prema podacima koje je iznela od tada je u projektu je učestvovalo oko 1.000 ljudi, 150 zvaničnika, što po njenom mišljenju dovoljno govori o volji obe strane da se uspostave bolji odnosi.
Ona je istakla da poslednjih godina u dijalogu nema ni jedne žene, iako je Kosovo imalo dve žene koje su bile predsednice, a u Srbiji je na čelu vlade takođe žena.
“Imamo plan kako da nastavimo, kako da zbližavamo žene, da postanu drugarice između sebe iako se apsolutno ne znaju. Ja i Sneža (Jakovljević) smo se prvi put videle u Briselu, ali smo se zbližile, postale prave prijateljice i radimo šest godina zajedno”, rekla je Vetone Veliu i objasnila da se radi u trouglu – žene sa Kosova, žene sa severa Kosova i žene iz Srbije.
Gordana Lazović, koja je takođe članica Asocijacije žene Mitrovice za ljudska prava je rekla je da je bilo vrlo teško raditi na ovom projektu, jer su u određenim sredinama naišle na ozbiljne barijere koje su napravili političari nepromišljenim delovanjem.
Kako je rekla stanovništvo severa Kosova je za aktuelnu vlast u Srbiji i to se neće promeniti, tamo većina stanovništva teško prihvata neistomišljenike:
“Trebalo je mnogo vremena i mnogo mudrosti dozvati ih na takve radionice, međutim svakim danom je bilo sve bolje i bolje, sve su se bolje razumele. Čak sam i ja sebe na tim radionicam edukovala, naučila sam da slušam druge, da slušam različitost i da poštujem drugo mišljenje”, rekla Lazarević i istakla da se to prenosilo i na grupe koje su radile u okviru projekta.
Po njenoj oceni ovaj projekat je bio vrlo lekovit za sever Kosova i za žene iz srpskog dela, ali i žene iz Rasinskog okruga u Srbji.
Ljorida Sadiku iz udruženja Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava naglasila je da pre ovog projekta nije imala kontakt sa mladim ženama Srpkinjama i da je u okviru organizovanih radionica uspela da razbije predrasude koje je imala, kao i da čuje istinu o dešavanjima o ratu na Kosovu.
Ona je dodala da su rušenje predrasuda i plasiranje nepristrasnih informacija jedini način da se uspostavi potpuna normalizacija odnosa Srba i Albanaca na Kosovu.
Kao jedini muškarac koji je učestvovao na današnjem predstavljanju projekta Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je rekao da se ovaj projekat sprovodio u veoma teškim okolnostima – od izbijanja epidemije korone, do izbijanja rata u Ukrajini, nedavnog napuštanja Srba iz institucija Kosova i nestabilne političke situacije i na Kosovu i u Srbiji.
“Svi želimo da vidimo neko političko rešenje na najvišem nivou, ali da bismo nekako došli do toga važno je da se sruše prepreke između ljudi i na tom nekom ličnom nivou. I gde drugo nego sever Mitrovice i Rasinski okrug – dva regiona koji su jedan pored drugog”, rekao je Elek i istakao da je pristup različitim informacijama otežan i mali.
