Linkovi

Udžbenici na Kosovu i u Srbiji služe za mobilizaciju novih ratnika, stanje kao u ogledalu


Promocija knjige "Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije" kosovskog autora Škeljzena Gašija, u sklopu poslednjeg dana festivala kosovske kulture u Beogradu "Mirdita, dobar dan". u Dorćol placu u Beogradu, 1. juna 2019.

Udžbenici na Kosovu i o Srbiji predstavljaju istorijske događaje dijametralno suprotno, potpuno prećutkujući zločine svoje strane, preuveličavajući one koje je počinila druga strana i kao da služe za mobilizaciju i vojnu obuku za neki budući konflit.

Oni su deo projekta političkih elita, činjenice u njima izmenjene su do neprepoznatljivosti, rečeno je na promociji knjige "Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije" kosovskog autora Škeljzena Gašija, u sklopu poslednjeg dana festivala kosovske kulture u Beogradu "Mirdita, dobar dan".

Udžbenici za osnovnu u srednju školu u Srbiji ne govore mnogo toga u vezi sa ratom na Kosovu, rekla je Jelena Krstić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Tekstovi, koje obično nastavnici ni ne stignu da obrade, pošto se po programu obrađuju na samom kraju školske godine, bave se tim konfliltom isključivo kroz NATO bombardovanje 1999. godine, kaže Krstić.

Piše se da je u intervenciji ubijeno imeđu 1.500 i 2.500 ljudi, - iako podaci Fonda za humanitarno pravo, koji je prikupio imena ubijenih, govore da ih je oko 750, da su uništene bojne škole i bolnice i da su Srbi morali da napuste Kosovo. Nema ni reči o tome šta je dovelo do takvog epiloga, a poruka je da Srbija tim povodom ništa nije mogla da uradi već da je bila žrtva politike velikih sila, rekla je ona.

VIDEO Krstić: Udžbenici na Kosovu i Srbiji prave buduće borce
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:13 0:00

"Vrlo je izražena etnička pristrasnost u prikazivanju događaja, pre svega zločina, gde udžbenici prikazuju samo stradanje srpskih žrtava", kazala je Jelena Krstić i dodala da osim dece, treba edukovati i njihove profesore i roditelje.

"Prkazani su površno, etnički pristrasno i bez utemeljenja u činjenicama. Udžbenici ovoj temi pristupaju na instrumentalistički način", rekla je Krstić i zaključila da je obrazovanje ključan proces za sprovođenje tranzicione pravde i podizanje svesti o ratnim događanjima i da je bez reforme obrazovnih programa sve drugo, što čine na prvom mestu organizacije civilnog društva, kratkotrajnog dometa.

Stefan Milosavljević, aktivista antiratne organizacije "Žene u crnom", koji je rođen u tadašnjem Obiliću, danas Skenderbegu na Kosovu 1997. i koji je kao dvogodišnje dete doveden u Srbiju 1999, kaže da to što mladi uče u Srbiji o Kosovu najblje oslikavaju događaji na ulicama Beograda poslednjih dana tokom održavanja festivala "Mirdita, dobar dan" - okupljanje desničara, izvikivanje poruka mržnje i sukobi sa policijom.

"Kada govorimo o mladima, govorimo o njima. Ne verujem da je reč o zbunjenima, niti da je reč o incidentu i huliganstvu. Oni nisu incident, to su generacije koje se obrazuju ovde, za sadašnje vreme i budućnost", rekao je Milosavljević.

VIDEO Milosavljević: U javnom diskursu prisutan rasistički odnos prema Albancima
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:51 0:00

Osvrnuo se i na nedavnu izjavu premijerke Srbije koja je, govoreći o političkoj eliti Kosova, rekla da su "izašli iz šume", Milosavljević je rekao da upravo ta izjava govori o javnom diskursu, o "rasističkom odnosu prema Abancima" i o "razvoju istorijske mitske sveseti".

Podsetio je i da predavanje mladim ljudima drže osuđeni ratni zločinci, poput glavnokomandujućeg stanja tadašnje Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića, koji je nakon odsluženja zatvorske kazne zbog ratnih zločina počeo da drži predavanja studentima.

Autor knjige Škeljzen Gaši ocneio je da nije osnovan rasprostranjen stav da je za stvaranje odnosa prema događajima na Kosovu potrebna veća istorijska distanca, pošto je od kraja rata prošlo već dve decenije. Međutim, on je rekao da je potrebno sačekati novi trend na Kosovu i u Srbiji, pošto - dok dva društva vode učesnici i ljudi koji su bili u vrhu političkih elita u vreme rata - ta promena ne može da se desi.

Promocija knjige "Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije" kosovskog autora Škeljzena Gašija, u sklopu poslednjeg dana festivala kosovske kulture u Beogradu "Mirdita, dobar dan". u Dorćol placu u Beogradu, 1. juna 2019.
Promocija knjige "Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije" kosovskog autora Škeljzena Gašija, u sklopu poslednjeg dana festivala kosovske kulture u Beogradu "Mirdita, dobar dan". u Dorćol placu u Beogradu, 1. juna 2019.

On je podsetio da je aktuelni predsednik Srbije u vreme rata bio u rukovodstvu tada vladajuće Srpske radikalne stranke, da je šef diplomatije Ivica Dačić bio zvaičnik Socijalističke partiji Srbije, dok predsednika Kosova Hašima Tačija specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti optužuje za ozbiljne zločine, da je remijeru Ramušu Haradinaju dva puta suđeno, a da je predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji vodio organizaciju koja je "prema međunarodnim ocenama bila kriminalistička".

Gaši je primetio da u kosovskim udžbenicima ne postoji ni jedan jedini primer da se neki Srbin pominje u pozitivnom kontekstu, kao i obrnuto - da se u srpskim udžbenicima govori dobro o nekom Albancu.

Kao pozitivan izuzetak u regionu pomenuo je, međutim, udžbenike u Crnoj Gori.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG