Uz ocenu da će postojati veliki pritisci da se kosovsko pitanje reši ove godine i prihvati francusko-nemački plan, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Dragiša Mijačić je rekao u četvrtak da nije siguran da su javnost i političke elite u Beogradu i Prištini spremne za to i da će možda koristiti različite vrste opstrukcija da se to izbegne.
Kako je rekao na konferenciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji “U susret sporazumu”, biće veliki pritisci da se kosovsko pitanje reši ove godine zbog izbora u SAD i za Evropski parlament naredne godine:
“Nisam siguran da će javnost u Beogradu i u Prištini i političke elite raditi na tome. Više sam sklon mišljenju da će doći do različitih opstrukcija – od izazivanja sukoba do organizovanja vanrednih izbora, do različitih nekih tehnika za odlaganje ovog procesa, kako bi se sledeća godina preskočila i kako bi se rešavala pitanja 2025. ili 2026. godine”, rekao je Mijačić i dodao da je sada ključno pitanje kako sačuvati mir u celom tom procesu, što se jasno videlo i prošle godine:
“To je jedan veliki izazov, pre svega za međunarodne faktore, međunarodne organizacije koje su prisutne na Kosovu, koje smo videli kako su reagovali tokom prošle godine kada su bile barikade. I koliko su bili netolerantni na izlive nasilja, bilo sa jedne, bilo sa druge strane i verujem da upravo iz tog razloga što je teško sačuvati mir – verujem da će to biti ključni pritisak da se ove godine postigne neki sporazum kako bi se koliko-toliko normalizovali odnosi”.
Po njegovim rečima kao što je Briselski sporazum doneo mir u eri Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, tako i ovaj sporazum treba da donese u eri Vučića i Aljbina Kurtija.
Pozivajući se izjavu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka da je proces dijaloga Beograda i Prištine transparentan je u meri u kojoj može biti, Mijačić je naglasio da je francusko-nemački plan kao slon u sobi – niko ga nije video, ali se o njemu puno razgovara iako to nije konačan predlog sporazuma već predlog za diskusiju.
Kako je istakao koordinator Radne grupe NKEU sporazum je koncipiran u šest tačaka, a prva i druga tačka predviđaju da Srbija pristane na neki oblik pravnog subjektiviteta Kosova, a zatim i da se ne protivi učlanjenju Kosova u međunarodne institucije.
“Treća tačka koja negde dođe ono što političari u Srbiji žele da čuju jeste da nema formalnog priznanja. Znači neće biti formalnog priznanja, makar ne do ulaska Srbije u EU. Onog dana kada Srbija treba da uđe u EU, evo čujemo i taj datum – 2030. godine, da prosto tad je neophodnost samog priznanja. Ali dok ne uđe se u EU to nije zahtev”, rekao je Mijačić i dodao da se u ostalim tačkama radi o pitanjima zaštite Srba na Kosovu i pravu na samoupravu, o statusu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, kao i investicijama i regionalnim integracijama.
Uz ocenu da se francusko-nemački plan može nazvati i Briselski sporazum 2, Mijačić je primetio da se evropske integracije više ne pominju jer, kako je rekao, to više niko ne može da garantuje Srbiji u ovom trenutku, kao što je to bio slučaj sa Briselskim sporazumom, kada se očekivao malo veći stepen integracija.
On smatra da osim jezičkih formulacija ne postoji alternativa ovom evropskom sporazumu. To jest, kaže Mijačić, alternativa je zamrznuti konflikt koji znači da se Beograd odrekao kosovskih Srba.
“Zamrznuti konflikt nije isti za one koji sede u Beogradu i Orahovcu, zbog čega je potrebna doza odgovornosti političke elite”, izjavio je Mijačić i poručio da javnosti u Beogradu i Prištini nisu pripremljene za bilo kakve sporazume i da država Srbija nije spremna da govori u širem kapacitetu o takvom predlogu.
Po njegovom mišljenju najveća nepoznanica je šta zapravo Srbija želi da postigne tim pregovorima, a pristup Beograda tom procesu je više taktički nego strateški:
"Ako je cilj Srbije očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu, ja verujem da će pozicija Srbije biti sve lošija i lošija. Pitanje je kako ćete vi da integrišete Albance sa Kosova. Niste uspeli da ih integrišete 90 godina, a sada hoćete da ih integrišete nakon što su oni proglasili nezavisnost", rekao je Mijačić.
Kako smatra koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković članstvo Srbije u EU je jedino održivo trajno rešenje za odnos Beograda i Prištine i uopšte zemalja u regionu.
Uz ocenu da je Srbija ta koja želi da uđe u klub EU u kome postoji jasna pravila, Selaković je istakla da se pravila nisu suštinski mnogo promenila, ali da su postala "fluidnija u smislu dinamike" u svetlu globalne situacije rata u Ukrajini.
“Jedino ako se integrišemo svi zajedno, ako ne postoje granice i ako na neki način više ne postoji ta svest o podelama na taj način – to može na neki duži vremenski period ovde stabilizovati situaciju. To se na kraju krajeva desilo i sa nekim drugim konfliktnim područjima u Evropi nakon uspostavljanja EU kao političkog saveza”, rekla je Selaković.
Takođe, ona je primetila da na ovom skupu nema predstavnika države što po njenoj oceni najbolje ilustruje odnos države odnosa prema civilnom sektoru.
