Vanredni parlamentarni i izbori za skupštinu grada Beograda na koje je pozvao deo parlamentarne opozicije Skupštine Srbije mogli bi da se održe u martu sledeće godine, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom od poslednjih medijskih nastupa. Tom izjavom, međutim, nije stavio tačku na pisanje pojedinih medija da bi ti izbori ipak mogli da se održe do kraja godine, kako je opozicija prvobitno i tražila.
Jedna od tema svakodnevnih spekulacija je i vrsta izbora koji će biti raspisani i da li će Vučić usvojiti zahtev o njihovom „razdvajanju“ od redovnih lokalnih i pokrajinskih izbora.
Gotovo jedina stvar koja je izvesna je da - kada i kojim god povodom birači budu izlazili na glasanje - uslovi za njihovo održavanje neće biti ništa bolji u odnosu na prethodne izbore, održane prošle godine.
Odlike izbornog procesa u Srbiji
Nekoliko ozbiljnih problema prožimaju izborni proces u Srbiji, kaže u razgovoru za Glas Amerike naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać. Klasifikuje ih u tri najvažnije celine:
„To su nejednak pristup medijima, funkcionerska kampanja i kontrola samih izbora na biračkom mestu“, kaže on.
Redom objašnjava da se problem nejednake zastupljenosti političkih aktera u medijima najmanje ogleda u vreme izborne kampanje, kada su mediji dužni da „otvore vrata“ za sve, već da je ona najvidljivija u vreme pre izbora, kada se većina glasača opredeljuje kome će dati svoj glas.
Sa tim stanovištem slaže se i Jovana Đurbabić iz organizacije CRTA koja nadgleda izborni proces u Srbiji, a čija je posmatračka misija rekla da su prošlogodišnji izbori održani u uslovima koji nisu u skladu sa demokratskim standardima.
„Tokom izborne kampanje imamo samo privid političkog pluralizma, što je propisano zakonom, a pre i posle izbora vidimo potpunu dominaciju vladajuće stranke. Taj odnos je i do 95% zastupljnosti aktera iz vladajuće koalicije u centralnim informativnim programima, dok opozicija ima negde oko 5% zastupljenosti“, kaže Đurbabić i dodaje da se i u tih 5% opozicija predstavlja u negativnom tonalitetu.
Komentarišući funkcionersku kampanju, kao vid političke borbe u Srbiji, Bursać kaže da ona ne predstavlja ništa novo. Prisustvom u medijima i funkcionerskom kampanjom vlast, dodaje on, zapravo ostvaruje najveću prednost u izbornom procesu i smatra da se institucije i građani Srbije nikada nisu uspostavili kontrolu nad trošenjem javnih resursa za potrebe političke promocije.
Kao ključnu kariku za „ozdravljenje“ krhke srpske demokratije, Jovana Đurbabić iz CRTE vidi odsustvo političke volje da se uđe u rešavanje sa problemima izbornog procesa. I posebno ističe problem političkih pritisaka na građane.
„Građani su na neki način ucenjeni ili pritisnuti da ne mogu slobodno da izražavaju volju. Tu su najviše na udaru oni koji rade u javnom sektoru, oni koji su dobili posao preko stranke ili socijalno ugrožene i ranjive grupe. Ti pritsci su svakodnevni i ponekad čak zadiru i u privatnu sferu života, tako što nekada jednostavno nemate slobodu da birate koje ćete medije pratiti, koga ćete pratiti na društvenim mrežama… Nisu svi građani Srbije pod takvim pritiskom, ali mnogi jesu“, kaže Đurbabić.
Treći aspekt je kontrola izbora na samom biračkom mestu, za koji sagovornici Glasa Amerike kažu da je najmanji problem, ali i prostor koji zahteva kvalitetno i snažno prisustvo opozicije i obuku dovoljnog broja kontrolora.
Nacionalizacija lokalnih izbora
Već gotovo 20 godina se u Srbiji lokalni ili pokrajinski izbori „vezuju“ sa izborima na nekom višem nivou, najčešće sa parlamentarnim. Takav princip nije ekskluzivno prisutan samo u Srbiji, kaže Dejan Bursać, već je poznat i u široj evropskoj, pa čak i svetskoj izbornoj praksi.
„To je nešto što se u teoriji zove nacionalizacija lokalnih izbora. Teorija kaže da, kada se izbori održavaju isti dan, da će onda glasači pratiti nacionalni nivo, odnosno parlamentarne izbore, a da će ih manje biti briga za lokalne“, kaže Bursać.
Deo opozicije u svom zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora traži da oni budu „razdvojeni“ u odnosu na lokalne izbore koji bi po zakonu trebalo da se održe u proleće 2024. godine.
„Mislim da je sasvim logičan taj zahtev opozicije jer postoje neke lokalne samouprave u Srbiji gde možda opozicija može da napravi solidan rezultat. Neću da kažem da pobedi jer je za to potrebno podići opozicione kapacitete na možda još neki malo viši nivo, ali može značajno da ugrozi SNS. Jedna od takvih „arena“ je svakako Beograd. Isto tako mislim da SNS to neće dopustiti jer su oni svesni da je Aleksandar Vučić njihov najveći politički kapital, da je daleko najpopularniji politički lider u zemlji i da na njegovu populanrost oni mogu da poguraju sve svoje lokalne liste, uključujući i beogradsku“, smatra Bursać.
Uveren je da izbore možemo očekivati tek na proleće.
„Ako bi izbori bili do kraja godine, to bi me prilično iznenadilo“, zaključio je Bursać.
