Američki senator Lindzi Grejem moraće da svedoči pred posebnom velikom porotom koja istražuje da li su tadašnji predsednik Donald Tramp i drugi nezakonito pokušali da utiču na izbore 2020. u Džordžiji, saopštio je u četvrtak federalni apelacioni sud.
Odluka tročlanog veća 11. okružnog apelacionog suda u SAD otvara put okružnom tužiocu okruga Fulton Fani Vilis da privede Grejema na ispitivanje. Ona želi da pita republikanca iz Južne Karoline o telefonskim pozivima koje je uputio državnom sekretaru Džordžije, Bredu Rafenspergeru, koji je rekao da ga je Grejem pitao da li ima moć da odbije određene listiće za glasanje u odsustvu.
Rafensperger je rekao da je to shvatio kao predlog za odbacivanje legalno datih glasova, što je Grejem odbacio kao "smešno".
Grejem bi mogao da se žali na presudu apelacionom sudu u punom sastavu. Grejemov advokat je za komentar upuitio medije na portparola senatora Grejema, ali on nije odmah komentarisao odluku.
Grejem je osporio sudski poziv, rekavši da ga njegov položaj američkog senatora štiti od potrebe da svedoči u državnoj istrazi. On je takođe negirao navode da je počinio nešto pogrešno. U nalogu od šest stranica, sudije su napisale da Grejem "nije uspeo da pokaže da će ovaj pristup kršiti njegova prava prema klauzuli o govoru i debati".
Vilis je otvorila istragu početkom prošle godine, ubrzo pošto je snimak telefonskog razgovora između Trampa i Rafenspergera iz januara 2021. objavljen u javnosti. U tom pozivu, Tramp je sugerisao da bi Rafensperger mogao da "pronađe" glasove potrebne da preokrene njegov tesan poraz od demokrate Džoa Bajdena.
Vilis je zatražila posebnu veliku porotu, rekavši da bi ovlašćenje sudskog veća omogućilo ispitivanje ljudi koji inače ne bi sarađivali u istrazi. Od tada je u nekoliko navrata podnela dokumentaciju sudu, nastojeći da iznudi svedočenje bliskih Trampovih savetnika i saradnika.
Među tim saradnicima su i bivši savetnik Bele kuće Pat Sipoloun, koji je svedočio pred specijalnom velikom porotom, prema osobi koja je upoznata sa Sipolounovim svedočenjem i koja je pod uslovom anonimnosti razgovarala o privatnom pojavljivanju. O Sipolounovom pojavljivanju prvi izvestio CNN.
Sipoloun se snažno opirao naporima da se ponište izbori i rekao je da ne veruje da je bilo dovoljno prevare da bi uticalo na ishod trke u kojoj je pobedio Bajden.
Grejem je bio u prvoj grupi ljudi bliskih Trampu na čije je svedočenje Vilis nastojala da prinudi podnoseći niz zahteva sudu početkom jula. On je osporio sudski poziv na federalnog suda, ali je američki okružni sudija Li Martin Mej odbio da odbaci taj nalog. Grejem je potom uložio žalbu 11. američkom okružnom apelacionom sudu.
Grejmovi advokati su tvrdili da ga klauzula o govoru ili debati američkog Ustava, koja štiti članove Kongresa da ne moraju da odgovaraju na pitanja o zakonodavnoj aktivnosti, štiti od potrebe da svedoči. On tvrdi da je poziv koji je uputio Rafenspergeru bio zaštićen, jer je postavljao pitanja kako bi se informisao pred donošenje svoje odluke o glasanju za potvrđivanje izbora 2020. i budućih zakonona.
Advokati Vilisovog tima tvrdili su da komentari koje je Grejem dao u intervjuima za vesti u to vreme, kao i izjave Rafenspergera, pokazuju da je senator bio motivisan politikom, a ne utvrđivanjem činjenica u zakonodavstvu.
Oni su takođe tvrdili da obim istrage specijalne velike porote uključuje niz drugih tema koje nemaju nikakve veze sa pozivom Rafenspergera. Takođe žele da pitaju Grejma o njegovim brifinzima u Trampovoj kampanji, uključujući i to da li je obavešten o pozivu Tramp-Rafensperger i da li je komunicirao ili koordinirao sa Trampom i njegovom kampanjom o naporima da se ponište rezultati izbora u Džordžiji i drugde.
Pozivanje na "suvereni imunitet"
Grejmovi advokati su takođe tvrdili da princip "suverenog imuniteta" štiti američkog senatora od poziva državnog tužioca.
Čak i ako se klauzula o govoru ili debati ili suvereni imunitet ne primenjuju, tvrdili su Grejmovi advokati, njegov status "visoko rangiranog zvaničnika" ga štiti od potrebe da svedoči. To je zato što Vilis nije uspela da pokaže da je njegovo svedočenje od suštinskog značaja i da se informacije koje bi on pružio ne mogu dobiti od nekog drugog, tvrdili su.
Sudija Mej je utvrdio da se Grejm ne može ispitivati o bilo kakvom "istražnom utvrđivanju činjenica" tokom njegovog razgovora sa Rafenspergerom jer je to zaštićena zakonodavna aktivnost. Ali ona je odbacila njegove druge argumente, rekavši da tim Vilisove i specijalna velika porota mogu da ga pitaju o bilo kakvim pokušajima da se Rafensperger ohrabri da izbaci glasačke listiće i o bilo kakvoj komunikaciji i koordinaciji sa Trampovom kampanjom o postizbornim naporima u Džordžiji, kao i o njegove javne izjave o izborima u Džordžiji.
U svojoj presudi u četvrtak, žalbene sudije su odlučile da Vilis "može da pita o neistražnom ponašanju koje spada u delokrug naloga subpoena (obavezujućeg poziva)", ali da "ne sme da pita ni o kakvom istražnom ponašanju", napominjući da je Grejm mogao da primeti bilo kakve probleme u određenim oblastima u to vreme njegovog ispitivanja.
Drugi su se već pojavili pred specijalnim velikim žirijem. Bivši gradonačelnik Njujorka i Trampov advokat Rudi Đulijani, kome je rečeno da bi mogao da se suoči sa krivičnim prijavama u istrazi, svedočio je u avgustu. Advokati Džon Istman i Kenet Česebro takođe su se pojavili pred većem.
Dokumentacija je podneta tražeći svedočenje od drugih, uključujući bivšeg šefa kabineta Bele kuće Marka Medousa, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina i bivšeg predsedavajućeg Predstavničkim domom SAD Njuta Gingriča.
