Sjedinjene Države će uskoro ponovo otvoriti ambasadu u Ukrajini, najavio je u ponedeljak američki državni sekretar Entoni Blinken nakon što je sa sekretarom za odbranu Lojdom Ostinom posetio Kijev. Blinken i Ostin obećali su dodatnu vojnu pomoć i pozdravilli borbu Ukrajine protiv ruske invazije.
Takođe su poručili da je činjenica što su mogli da dođu u ukrajinsku prestonicu dokaz istrajnosti Ukrajine koja je prošlog meseca primorala Moskvu da odustane od napada na Kijev.
"Ono što ste uradili u potiskivanju Rusa u borbi za Kijev je izvanredno i iskreno inspiracija za ostatak sveta. Ovde smo da vas podržimo na sve moguće načine", rekao je Ostin tokom sinoćnjeg sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Blinken je pozdravio uspeh Ukrajine "u suprostavljanju užasnoj ruskoj agresiji".
"U kontekstu ratnih ciljeva, Rusija je već doživela neuspeh, dok je Ukrajina bila uspešna", rekao je Blinken na konferenciji za novinare u Poljskoj, po povratku iz Kijeva.
"Želimo da Rusija toliko oslabi da ne može da radi stvari kao što je invazija na Ukrajinu", naglasio je Ostin.
Američki zvaničnici saopštili su da su Ostin i Blinken obećali novu pomoć za Ukrajinu i druge zemlje u regionu, u iznosu od 713 miliona dolara.
"Nameravamo da obezbedimo više od 713 miliona dolara stranog vojnog finansiranja", rekao je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta. "To uključuje finansiranje Ukrajine i 15 drugih savezničkih i partnerskih država u centralnoj i istočnoj Evropi, na Balkanu... I to će pružiti podršku sposobnostima koje su Ukrajini potrebne, posebno za borbu u Donbasu".
Uz novu pomoć u stranom vojnom finansiranju za Ukrajinu od više od 300 miliona dolara, SAD su ukupno izdvojile oko 3,4 milijarde dolara bezbednosne pomoći Kijevu od početka ruske invazije, i više od 4,3 milijarde dolara od početka Bajdenove administracije.
U međuvremenu, američki predsednik Džo Bajden zvanično je predložio Bridžit Brink, trenutno ambasadorku SAD u Slovačkoj, za ambasadorku SAD u Ukrajini. Brink, koja je karijerni diplomata, prethodno je služila u Srbiji, Kipru, Gruziji i Uzbekistanu, kao i u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće. Imenovanje treba da potvrdi Senat.
Visoki zvaničnik Stejt departmenta prethodno je rekao da će američke diplomate ove nedelje početi da se vraćaju u Ukrajinu, prvo u zapadni grad Lavov, a potom i u glavni grad Kijev.
"Potrudićemo se da se naše diplomate vrate u našu ambasadu u Kijevu što je pre moguće", rekao je neimenovani zvaničnik.
Nekoliko zemalja članica Evropske unije i NATO-a šalje svoje diplomate nazad u Kijev, uključujući Austriju, Belgiju, Češku, Francusku, Italiju, Slovačku i Sloveniju. Vlada Velike Britanije je u petak najavila da će uskoro ponovo otvoriti britansku ambasadu u Kijevu.
Povratak stranih diplomata smatra se znakom izvesnog privida bezbednosti u Ukrajini posle skoro dva meseca ruskog granatiranja i bombardovanja.
Konsultacije o dugoročnim potrebama Ukrajine
SAD i desetine saveznika u utorak će se konsultovati u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, gde će Ostin razgovarati o dugoročnim odbrambenim potrebama Ukrajine.
Sastancima u utorak prisustvovaće generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov.
Na dnevnom redu u utorak je ažuriranje uslova na bojnom polju, otpor Ukrajine usred ruskih napada, predstojeća bezbednosna pomoć Ukrajini i volja i sposobnost Ukrajine da se udalji od borbenih sistema ruske proizvodnje.
"Ne radi se o (apelu Ukrajine za) članstvo u NATO-u. Radi se o tome da im se pomogne u njihovim dugoročnim odbrambenim potrebama u budućnosti sa potencijalnom tranzicijom dalje od sovjetskih (odbrambenih) sistema", rekao je visoki zvaničnik
"Jedna od stvari o kojima očekujemo da ćemo razgovarati u Ramštajnu u utorak je dodatni doprinos saveznika i partnera po pitanju sistema, oružja i municijie koji su Ukrajincima najpotrebniji", rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi na brifingu u Poljskoj u nedelju.
Kirbi je rekao da su SAD ubrzale dostavu velikih paketa bezbednosne pomoći Ukrajini u poslednjih 10 dana, a neki od njih već stižu. SAD ne vide nikakve indikacije da su te pošiljke zabranjene od strane ruskih snaga.
U nedelju su ukrajinski zvaničnici saopštili da su ruske snage izvele novi vazdušni napad na čeličanu Azovstal u Mariupolju, gde su ukrajinske snage sakrivene i prkosno odbijajući ruske zahteve da se predaju.
Prošle nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin naredio je čvrstu blokadu postrojenja koje su ruske snage imale muke da preuzmu od možda hiljada ukrajinskih boraca i civila koji su i dalje kontrolisali fabriku sa njenim lavirintom tunela i prolaza.
Na dugoj konferenciji za novinare u subotu uveče na stanici metroa u Kijevu, Zelenski je rekao da traži od Amerikanaca da daju rezultate, kako u pogledu naoružanja tako i u pogledu bezbednosnih garancija.
"Ne možete danas da nam dođete praznih ruku, a mi ne očekujemo samo poklone ili neke vrste kolača, očekujemo konkretne stvari i konkretno oružje", rekao je on.
U svakoj od poslednje dve nedelje, predsednik Bajden je odobrio 800 miliona dolara u isporuci dodatnog oružja Ukrajini, zajedno sa 500 miliona dolara ekonomske pomoći.
Pošto je odobrenje Kongresa za vojnu pomoć Ukrajini skoro iscrpljeno, Bajden je rekao da će tražiti odobrenje za dodatnu pomoć, što je deo zapadnog naoružavanja Ukrajine u njenoj borbi protiv Rusije, ali bez slanja trupe da se bore zajedno sa ukrajinskim snagama.
Zelenski se više puta zalagao za više teškog naoružanja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa, kao i ratne avione.
Ali rusko bombardovanje ostaje stalna pretnja za Ukrajinu. Ruska vojska je izvestila da je tokom noći pogodila 423 ukrajinska cilja, uglavnom u istočnom industrijskom regionu Donbasa, i uništila 26 ukrajinskih vojnih lokacija, uključujući fabriku eksploziva i nekoliko artiljerijskih skladišta.
Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je u nedelju da je „duboko uznemiren situacijom u Mariupolju, gde je stanovništvu preko potrebna pomoć“. MKCK navodi: "Hitno je neophodan direktan i nesmetan humanitarni pristup kako bi se omogućio dobrovoljni bezbedan prolazak hiljada civila i stotina ranjenih iz grada, uključujući i područje fabrike Azovstal".
Posle posete Blinken-Ostinu, Zelenski će se u četvrtak sastati sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom. Predviđeno je da se šef UN sastane sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom u ponedeljak u Ankari i Putinom u Moskvi u utorak.
Britanski zvaničnici saopštili su u subotu da ruske trupe nisu dobile značajnu novu poziciju uprkos najavi obnove ofanzive duž istočnog fronta, dok je Ukrajina proglasila policijski čas širom zemlje uoči pravoslavnog Uskrsa u nedelju.
Ukrajina je saopštila da su ruske snage opstruirale pokušaje evakuacije civila iz opkoljenog lučkog grada Mariupolja.
"Evakuacija je osujećena", rekao je gradski zvaničnik Mariupolja Petro Andrjuščenko preko Telegrama, dodajući da se oko 200 ljudi okupilo na mestu sastanka za evakuaciju koji je odredila vlada, ali da su ih ruske snage "rasterale".
U izveštaju su korišćene informacije Asošijeted presa, Rojtersa i AFP-a.
