U Njujorku je zvanično otvoreno 77. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, dok u utorak, 20. septembra, počinje opšta debata u prisustvu najviših zvaničnika zemalja članica svetske organizacije. Ovogodišnje zasedanje održava se u senci sahrane kraljice Elizabete Druge, i u trenutku dok rat u Ukrajini ulazi u potencijalno odlučujuću fazu.
Sahrana kraljice Elizabete 19. septembra predstavlja logistički izazov za lidere koji prisustvuju 77. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Neki govori i sastanci morali su da se pomeraju, pošto će njihovi učesnici putovati na relaciji Njujork-London. Ovogodišnja sednica se održava i u vreme “velike opasnosti”, ističe generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
“Naš svet je pogođen ratom, pod udarcima klimatskog haosa, ranjen mržnjom i posramljen zbog siromaštva, gladi i nejednakosti”, poručio je.
Ruski rat u Ukrajini, koji je možda sada na prelomnoj tački u vojnom smislu, sigurno će biti dominantna tema sastanaka u Njujorku.
Savet bezbednosti UN sastaje se u četvrtak na nivou ministara spoljnih poslova, kako bi se razgovaralo o tim događajima. Situacija u nuklearnoj elektrani Zaporožje posebno izaziva zabrinutost.
"Igramo se vatrom. Ne možemo da nastavimo da dozvoljavamo situaciju gde smo na korak od nuklearne katastrofe. Bezbednost nuklearne elektrane Zaporožje visi o koncu”, rekao je Rafael Mariano Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Zapadni zvaničnici, za to vreme, žele da učvrste podršku nekih zemalja koje možda posustaju u tome zbog dugog trajanja rata.
“Mnoge afričke i azijske zemlje imaju bezbednosne odnose sa Rusijom ili ekonomske odnose sa njom. I dok su bili spremni da kritikuju invaziju u martu, ne žele da nastave da se spore sa Moskvom u Ujedinjenim nacijama”, Ričard Govan, direktor Međunarodne krizne grupe u UN.
Međutim, budući da ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati zasedanju – što i inače retko čini – a učešće ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je neizvesno, ne očekuje se nikakav proboj.
“Nemam iluzije, i svestan sam da su u ovom trenutku šanse za mir – minimalne”, priznaje generalni sekretar UN.
Rusija i Ukrajina su važni proizvodjači hrane i njihov rat je pogoršao globalnu prehrambenu krizu.
Poremećaji u lancu snabdevanja i rast cena hrane su otežali situaciju u Rogu Afrike, koji je pogođen najtežom sušom u poslednjih 40 godina. Čak 20 miliona ljudi preti ozbiljna glad, a ista opasnost ugrožava skoro 8 miliona ljudi u Somaliji.
“Glad je stvarna, i ona je u toku", upozorava Abdirahman Abdišakur, specijalni izaslanik Somalije.
Očekuje se da će predsednik Džo Bajden voditi sastanak na visokom nivou o globalnoj prehrambenoj sigurnosti, što će biti jedna od nekoliko sednica posvećenih tom pitanju.
Generalni sekretar se upravo vratio iz Pakistana, gde je trećina zemlje doživela smrtonosne poplave. Gutereš bi voleo da klimatska akcija bude visoko na dnevnom redu svetskih lidera.
“Događaji u Pakistanu pokazuju koliko je potpuno neadekvatan globalni odgovor na klimatsku krizu, pokazuju izdaju i nepravdu u srcu svega toga”.
Ovo je prvi put da će svi lideri prisustvovati uživo zasedanju Generalne skupštine od 2020. godine - početka pandemije kovida 19, koja je polako prešla u drugi plan dok se lideri suočavaju sa urgentnijim problemima.
