Talasi vrućine, kao što su oni koji su ove godine pržili Južnu Aziju, ne samo da isisavaju snagu iz ljudi. Oni iscrpljuju finansije i to na načine koji nisu uvek očigledni.
To je jedan od načina na koji klimatske promene utiču na ekonomiju i čine siromašne još siromašnijim.
"Ovi efekti su globalni, izraženi su i postojani", kaže Tevrat Garg, ekonomista Škole za globalnu politiku i strategiju Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
Južna Azija je posebno ranjiva kada se radi o uticaju vrelih talasa izazvanih klimatskim promenama. Međutim, kako se planeta zagreva, ekstremne temperature su sve češća pojava širom sveta.
1. Previše vruće za rad
Mart i april bili su najtopliji, ili blizu najtoplijih meseci ikad zabeleženih u južnoj Aziji.
Meteorološka služba Velike Britanije (U.K. Met Office) navodi da su klimatske promene učinile taj toplotni talas oko 100 puta verovatnijim.
Vrućina je bila brutalna za poljoprivrednike, građevinske radnike i sve koji moraju da rade napolju, što je otprilike polovina radne snage u Južnoj Aziji.
„Najamni radnici kao što smo mi rade uprkos vrućini“, rekao je indijski građevinski radnik Kušilal Mandal agenciji Frans pres u aprilu.
"Nećemo moći da jedemo ako ne radimo".
Na ovim temperaturama, toplotni udar, pa čak i smrt su realna opasnost.
Mnoga radna mesta su rano zatvorena, što znači da su i zarade manje.
Međunarodna organizacija za rad, agencija Ujednjenih nacija, tvrdi da će 2030. godine, sati izgubljeni zbog velike vrućine širom sveta biti jednaki gubitku najmanje 80 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.
2. Smanjenje zarada kod poslova na otvorenom
Nije potrebna potpuna obustava rada da bi se smanjile plate radnika. Ljudi jednostavno ne mogu da urade koliko obično mogu - kada rade tokom velike vrućine.
Tevran Garg je koautor studije prema kojoj su radnici u Indoneziji u toplom, sunčanom okruženju bili 8 procenata manje produktivni od onih u hladovini, u oko 3 stepena hladnijem okruženju. Udvostručenje dnevnice nije povećalo produktivnost.
„Ne radi se o tome da se radnici osećaju loše ili su lenji ili razmišjaju 'Ne želim da radim, jer je vruće'“, objašnjava je Garg.
„Radi se o tome da vrućina predstavlja neizbežno ograničenje kada je reč o sposobnosti radnika da rade svoj posao".
3. Usporavanje u fabrikama
Toplota utiče na radnike čak i ako se ne naprežu. Visoke temperature usporavaju i radnike u fabrici.
"Mi mislimo na proizvodnju kao na stvar koja se dešava unutra. Ali unutra ne znači zaštićeno od toplote. Ne znači da postoje klima uređaji", kaže ekonomista Svetske banke Patrik Berer.
Studije koje datiraju unazad i do 1915. godine pokazuju da radnici u fabrikama plaćeni po učinku zarađuju manje na višim temperaturama. Čak i radnici u kol centrima manje rade kada je pretoplo.
"Teže vam je da obraćate pažnju. Da se fokusirate. Brže se umorite", kaže Berer. "Sve te stvari doprinose smanjenju produktivnosti".
4. Povrede na radnom mestu
Plate nisu jedine koje mogu da budu u opasnosti.
„Pošto manje obraćate pažnju na ono što radite ili ste više umorni, mnogo je veća verovatnoća da ćete se povrediti“, objašnjava Berer.
Tokom veoma toplih dana, verovatnoća da će se radnici povrediti na poslu je oko 10 odsto veća nego tokom hladnog dana, otkrili su Berer i njegove kolege u studiji.
To bi moglo da značiti izgubljene plate za dan, ili bi moglo da bude ozbiljnije.
"Ako se povredite na poslu, to može da postane trajna promena u vašem životu", rekao je Berer.
5. Zamke siromaštva
Istraživači su otkrili da su siromašnija područja podložnija uticajima sve viših temperatura od onih oblasti gde žive bogatiji ljudi. Radnici su obično zaposleni u industrijama koje su više izložene toploti, a siromašni ljudi često ne mogu da priušte klima uređaj. Očekuje se da će se ove nejednakosti sa globalnim zagrevanjem dodatno pogoršati.
Visoke temperature takođe smanjuju prinose useva, što smanjuje prihode domaćinstava u pretežno agrarnim ekonomijama, kao što su one u Južnoj Aziji.
Efekti se mogu preneti na decu u ovim seoskim domaćinstvima. Garg i njegove kolege otkrili su da učenici postižu slabije rezultate na testovima iz matematike i čitanja u godini posle veoma tople godine, moguće zato što su njihove porodice imale manje novca da potroše na obrazovanje, ili čak na hranu ili zdravlje.
Adaptacija
Društva mogu da se prilage višim temperaturama. Fabrike, na primer, mogu da kupe klima-uređaje.
Međutim, to je novac koji neće potrošiti na bolju opremu ili zapošljavanje više radnika, primećuje Tevrat Garg.
"Prilagođavanje nije besplatno. Skupo je. Košta", kaže on.
„I generalno, otkrili smo da što ste siromašniji, to je skuplje".
Programi socijalne zaštite mogu da pomognu. Garg i njegove kolege, na primer, sproveli su studiju fokusiranu na socijalni program u Indiji, kojim se dopunjuju prihodi u ruralnim oblastima. Pošto toplotni talasi nisu toliko uticali na budžete poljoprivrednih domaćinstava, efekat toplote na rezultate testova učenika bio je manji.
Kako toplotni talasi postaju sve češći, potražnja za socijalnim programima se povećava.
„Zemlje već plaćaju više zbog klimatskih promena“, kaže Garg, „jer potražnja za socijalnom zaštitom brzo raste, kako imamo sve više vrućih dana“.
"Kada razmišljamo o klimatskim investicijama, [obično] razmišljamo o zaštiti priobalnih oblasti i zelenoj energiji. I sve je to veoma važno. Međutim... socijalna zaštita [programi] igraće ogromnu ulogu kod stanovištva sa niskim i srednjim prihodima“, zaključuje Garg.
