Globalne cene hrane počele su da rastu sredinom 2020. godine kada su zbog pandemije koronavirusa zatvoreni biznisi, što je dovelo i do poremećaja u lancu nabavke. Poljoprivrednici su prosipali mleko i ostavljali voće i povrće da trune zato što nije bilo dovoljno kamiondžija da proizvode prevezu do prodavnica, gde su cene naglo porasle dok su potrošači pravili zalihe.
Nedostatak migrantske radne snage, zbog ograničenja slobode kretanja, pogodio je useve širom sveta. Od tada, postoje problemi sa ključnim usevima u mnogim delovima planete.
Brazil, najveći izvoznik soje, trpeo je posledice velike suše 2021. godine. Prinosi pšenice u Kini su ove godine među najgorim ikada. Strahovanja u pogledu bezbednosti u snabdevanju hranom, pogoršana tokom pandemije, primorala su neke zemlje da gomilaju zalihe ključnih sirovina da bi izbegle nestašice u budućnosti, što je ograničilo zalihe na globalnom tržištu.
Ruska invazija na Ukrajinu, krajem februara, dramatično je pogoršala procene rasta cena hrane. Ujedinjene nacije saopštile su da su cene dostigle rekord u februaru i martu. U Rusiji i Ukrajini se uzgaja gotovo trećina globalnih useva pšenice i ječma, i proizvodi dve trećina svetskog izvoza suncokretovog ulja.
Ukrajina je četvrta u svetu po izvozu kukuruza. U ratu su oštećene ukrajinske luke i poljoprivredna infrastruktura, što će verovatno ograničiti poljoprivrednu proizvodnju u zemlji narednih godina.
Pojedini kupci izbegavaju da kupuju žitarice iz Rusije zbog zapadnih sankcija. Indonezija je krajem aprila zabranila veći dio izvoza palminog ulja da bi obezbedila domaće zalihe, čime je odsekla pristup zalihama iz najvećeg svetskog proizvođača jestivog ulja koje se koristi u brojnim proizvodima - od kolača do margarina.
Koje cene najviše rastu?
Tokom pandemije, visoke cene ulja doprinele su rastu cena prehrambenih proizvoda. Cene cerealija takođe su dostigle rekord u martu, zbog ograničenih isporuka kukuruza i pšenice tokom rata u Ukrajini.
Cene mlečnih proizvoda i mesa dostigle su rekord u aprilu, prema podacima Ujedinjenih nacija, što je odraz povećanja globalne potražnje za proteinima i visokih cena stočne hrane - uglavnom kukurza i soje. Uz to, ptičji grip u Evropi i Severnoj Americi uticao je na cene jaja i živine.
U Americi, indeks cena mesa, živine, ribe i jaja u martu je porastao za 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a junetine za 16 procenata.
Kada će cene hrane početi da padaju?
Na to pitanje je teško odgovoriti, s obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja zavisi od faktora koje je teško predvideti, kao što su vremenski uslovi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je početkom maja da se problem bezbednosti u globalnom snabdevanju hranom ne može rešiti bez obnove ukrajinske poljoprivredne proizvodnje i ruskog izvoza hrane i đubriva na svetsko tržište.
Svetska banka predviđa da bi cene pšenice mogle da porastu za više od 40 odsto 2022. godine. Takođe očekuje da će poljoprivredne cene pasti 2023. godine u odnosu na ovu. Međutim, to zavisi od povećanog izvoza useva iz Argentine, Brazila i Sjedinjenih Država - što nije garantovano.
Nagli rast cena đubriva, dok zemlje izbegavaju da kupuju od glavnih proizvođača Rusije i Belorusije, mogao bi da obeshrabri poljoprivrednike da koriste adekvatne hranljive supstance na poljima. To bi moglo da dovede do smanjena prinosa i manje proizvodnje, što bi produžilo krizu.
Kako klima na Zemlji postaje sve toplija, ekstremni vremenski uslovi će postati uobičajeni - što je još jedan rizik za useve.
Ko je najviše pogođen?
Cene hrane u martu činile su najveći udeo američke inflacije od 1981. godine, prema podacima kompanije "Fič rejtings", dok su cene u prodavnicama u Velikoj Britaniji u aprilu porasle najbržim tempom za više od deceniju.
Međutim, visoke cene hrane najviše pogađaju stanovnike zemalja u razvoju, gde se veći deo zarada troši na prehrambene proizvode.
Globalna mreža protiv krize u snabdevanju hranom, koju su uspostavile Ujedinjene nacije i Evropska unija, navela je u godišnjem izveštaju da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost u snabdevanju hranom, naročito u zemljama u kojima je već kriza, kao što su Avganistan, Etiopija, Haiti, Somalija, Južni Sudan, Sirija i Jemen.
